Indukovane potrebe
Iako sam imao puno ideja o kojima je vredelo nešto napisati nikako nisam mogao da sklopim tekst kakav bih želeo. Ne znam da li ću ni ovog puta u tome uspeti. Ali me je razgovor sa starim prijateljem i kolegom naterao da ipak pokušam. U proteklih nekoliko godina nisam koristio javni prevoz u Beogradu. Zato sam odlučio da ovaj boravak u prestonici iskoristim i da se ponovo upoznam sa „čarima“ gradskog prevoza. Pored prilično neorganizovanog prevoza i velikih gužvi u prevozu uočio sam gotovo svaki putnik ni u prevozu ne može bez njegovog veličanstva – mobilnog telefona. Svi jednostavno kuckaju ili vode nekakve razgovore. Pošto je mobilni telefon de facto mali računar odavno sam shvatio da se računari u najvećoj meri više ne koriste u svoj osnovnoj ideji, već jednostavno za zabavu. A onda u razgovoru na tu temu, pomenuti prijatelj upotrebi termin – indukovane potrebe.
Šta se krije iza – indukovane potrebe
Mnogi se neće složiti sa ovom tezom, uostalom juče sam potvrdu za to dobio kroz razgovor sa drugim kolegama. Ali činjenica je da ima malo realnih potreba za držanjem u ruci mobilnog telefona, dok se čak i oni srećnici koji su se domogli sedišta bore da održe ravnotežu u autobusima koji se kreću kroz uske, strme i krivudave beogradske sokake. Neko nas je ubedio da ćemo sa mobilnim telefonom biti efikasniji, brži i uspešniji u životu. Da baš i nije tako možemo se uveriti na svakom koraku. Jer nametnut nam je neopravdano brz način življenja. Neogdovorni i nevaspitani ljudi vas bombarduju porukama u njima pogodno vreme. I to sve pravdajući potrebama efikasnosti u poslu i ostvarivanju boljih rezultata rada. A da li je to baš tako, neka svako prosudi.
Neupitno korišćenje i oslanjanje na tekovine tzv. informaciono – komunikacionih tehnologija čini nas krajnje zavisnim od njih. Istovremeno smanjuje potrebu za razmišljanjem i samostalnim donošenjem odluka. O posledicama treba svako da dobro razmisli. Jer umesto zadovoljenja prirodnih ljudskih potreba živimo u svetu u kome dominiraju indukovane potrebe. A njih nam nameću oni kojima je pre svega stalo do ličnog interesa.
Međunarodni sajam zaštite životne sredine – EcoFair 2 – 4. oktobra 2019. godine
Na Beogradskom sajmu od 2 – 4. oktobra održane su tri sajamske izložbe: Energetika (Međunarodni sajam energetike), EcoFair (Međunarodni sajam zaštite životne sredine) i iSEC (Međunarodni sajam pametnih tehnologija). U okviru sva tri sajma pored izlagačkog bio je zastupljen i stručno – konferencijski segment. U okviru EcoFair sajma održano je sedam panel diskusija i tri radionice. U okviru panela IV – IT i životna sredina – Digitalna transformacija zaštite životne sredine – u funkciji unapređivanja privrede učestvovao je Siniša Ranđić. Kroz izlaganje su predstavljene istraživačke aktivnosti na Fakultetu tehničkih nauka iz Čačka. Poseban osvrt je dat na primenu informacionih tehnologija u zaštiti životne sredine. Detaljanije o pratećim stručnim dešavanjima na Sajmu može se videti iz odgovarajućeg programa.
