Home » Articles posted by Siniša Ranđić

Author Archives: Siniša Ranđić

Nova oprema u Laboratoriji za tačunarsku tehniku – nastavak

U okviru ARM University Program, Laboratorija za računarsku tehniku dobila je i 10 razvojnih sistema FM4-176L-S6E2CC-ETH.

Nova oprema u Laboratoriji za računarsku tehniku

U okviru ARM University Program, Laboratorija za računarsku tehniku dobila je 10 razvojnih sistema CY8CKIT-042-BLE-A Bluetooth Low Energy PIONEER KIT.

Spisak diplomiranih studenata na RT/RI

Na stranici http://csl.ftn.kg.ac.rs/?page_id=3620 može se pogledati ažurirani spisak diplomiranih studenata na studijskim programima – modulima: Računarska tehnika Računarsko inženjerstvo.

YUINFO 2018 24th Conference and Exhibition

Od 11 – 14. marta 2018. godine na Kopaoniku će se održati 24. konferencija YUINFO 2018. Više o konferencije može se videti na stranici http://yuinfo.org.

XVII međunarodni simpozijum INFOTEH-JAHORINA 2018

Od 21 – 23. marta 2018. godine na Jahorini će se održati XVII međunarodni simpozijum INFOTEH. Na stranici http://www.infoteh.rs.ba mogu se naći informacije o simpozijumu.

Nauka za privredu

U kongresnom centru Novosadskog sajma danas je otvoren I Sajam „Nauka za privredu“. Na Sajmu nastupa 14 fakulteta i tri instituta Novosadskog univerziteta, kao i univerziteti Crne Gore i Republike Srpske i Univerzitet Educons (http://www.sajam.net/sr/vesti/784-nauka-za-privredu-danas-i-sutra-u-kongresnom-centru).

Ni na glavi ni na nogama

Obično kada se želi reći da je nešto pogrešno kaže se da je postavljeno na glavu umesto na noge. Nažalost, u našem okruženju mnogo toga je postavljeno na glavu. Zagovornici teorije zavere reći će da je to neko namerno uradio da nam naudi. A meni se čini da je sve to posledica mnogo proizaičnijih stvari. Bojim se da u svakom čoveku postoji potajna, a često i javno iskazana želja i potreba za dokazivanjem. Ako se na to često nakalemi i želja da se ostane upamćen, pa čak i u istorijskim razmerama, eto belaja. Odavno sam pisao o potrebi da svako od nas ima meru. Međutim, ti koji žele da se „zlatnim“ slovima upišu u istoriju bezmalo svačega po pravilu nemaju meru. Fali im mnogo toga, a izgleda ponajviše znanja. A kad čovek malo zna on ne ume da se plaši. I eto stvari se lako postavljaju na glavu umesto na noge.

Sigurno će mnogi, bez prevelikog napora, napred izrečeno prepoznati u našem okruženju. Ima ga u svim segmentima. Rekao bih da nije previšno opasno ako postoje oni koji se tome suprostavljaju. Međutim, bojim se da je ovih koji nas uporno postavljaju na glavu sve više. I vrlo su žilavi. Istina postoje još uvek glasovi zdravog razuma koji ukazuju na pogubnost takvog pristupa. Ali kao da sve više dolaze negde iz daleka i gube se u moru šuma.

O ljubavi

Razmišljam ovih dana o poslu, penziji, šta ću raditi za godinu dana. Ima onih koji kažu da ne žele da razmišljaju ni o tome šta će biti sutra. A svi skupa znamo da u životu jedino ne postoji repriza vremena. Ono neminovno odlazi nekim svojim rekama. A nama sam ostaje žal što nismo iskoristili trenutke koji su nepovratno ostali za nama.

Nije ovo priča o vremenu i njegovoj prolaznosti. Ovo su reči o tome šta možemo da uradimo i da iza sebe ostavimo više nego što je jednostavno življenje. Ovo je priča o uzaludnosti življenja ako ga svedemo na lilni nivo. Ako slepo pratimo misao – „Ko nije za sebe nije ni za drugoga“.

Četiri decenije, koje su ostale iza mene i života „u i pored računara“ teraju me da razmišljam o računarstvu kao svom paralelnom životu. Ne znam kako sam u njemu završio, ali sam srećan što sam svedok, a možda i više, burnog razdoblja ljudske civilizacije u kome je RAČUNAR imao važnu ulogu. I danas kada pokušavam da utičem da se na Fakultetu radi drugačije, ne samo vezano za računarsku tehniku, radim to iz ljubavi. Jer ljubav, u ovom slučaju prema struci, koja će nju staviti ispred profanih ličnih interesa može da garantuje napredak. Jer, u ovom slučaju opštim napretkom stvoriće se uslovi da i pojedinac bude bolji, zadovoljniji, pa možda doživi i zvezdane trenutke.

Ali, vratimo se računarstvu i ljubavi prema njemu. Radi se i dalje o struci koja je u žiži interesovanja. Možda smo to interesovanje malo razvodnjili kroz informacione tehnologije. Biću grub, ali da nema računarstva ne bi bilo ni informacionih tehnologija. A onda shvatamo suštinu savremenog bitisanja, ljubav prema računarstvu/informacionim tehnologijama zato što su u trendu. A tada nismo daleko od stava da struku treba da prilagodimo sebi, a ne sebe njoj. A tu onda nema mesta za ljubav.

Čekajući Godoa

Retko pišem na ovom mestu. A kako bi i bilo drugačije za nekoga ko je ipak samo prosečan član srpskog društva. Društva koje je u iščekivanju boljeg sutra već pune tri decenije. Nekima, valjda sam i ja jedan od njih, u tom periodu prođoše najlepše godine. Zato, sa priličnom setom kažem da pripadam izgubljenoj generaciji. Mnogi se neće javno složiti sa mojim stavovima. Ali sam siguran da mnogi kada su sami sa sobom osete gorak ukus u ustima.

Kada smo bili mladi pred nama je stajala perspektiva. Bez obzira da li smo svršili škole ili ne. Dođoše neke godine koje sve usporiše i baciše senku na usponsku putanju u životu. Ali nije nas napuštao optimizam. Ni onda kada nas zatvoriše u tor, ni onda kada nam počupaše uši. Nadam se da i danas ima onih koji iskreno veruju u neko bolje sutra. Ali ne zato što im to neko obećava. Već zato što su tako vaspitani i što ne čekaju već pokušavaju da stvore to bolje sutra. I to ne samo za sebe, već i sve oko sebe. Nažalost većina ipak „čeka Godoa“. Istina poneki pokušavaju da bolje sutra stvore samo za sebe. A da li je to sve ipak kratkog daha. Pa videćemo.

Osvojeno I mesto na konkursu Razvojne agencije Srbije

Tim Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, Uroš Pešović, Slađana Đurašević, Milan Joksimović, Vukašin Polić, Igor Durmić, Nikola Jovanović sa mentorom Sinišom Ranđićem osvojio je I nagradu na konkursu Razvojne agencije Srbije za najbolju studentsku ideju za regionalni razvoj Srbije sa temom „Pčelarstvo za svakoga„. Proglašenje pobednika održano je 3. jula 2017. godine u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.