Home » Articles posted by Siniša Ranđić (Page 2)

Author Archives: Siniša Ranđić

Ko, o čemu, …

Ovih dana Srbi opet divane o informacionim tehnologijama. Ministarka, koja je uzgred i predsednica nekakvog komiteta o informacionim tehnologijama, razletela se po srpskim univerzitetima sa ciljem da utvrdi kako da se poveća broj studenata informacionih tehnologija. Ministar prosvete, najavljuje da će od sledeće godine osnovci imati obavezan predmet informatiku i programiranje od prvog razreda osnovne škole. Blago nama, postaćemo vodeća svetska sila na planu informacionih tehnologija, ma šta to značilo. Skoro da se posle svega toga Srbijom širi šapat, samo učite informacione tehnologije i za vas nema zime. Ono što je pre tridesetak godina pokušano sa informatikom izgleda da je postignuto sa informacionim tehnologijama. Ova sintagma postala je svojevrsna poštapalica svih koji pretenduju da nešto znače u ovoj zemlji, jer skoro da je postalo opasno, do pitanja ostanka ne koristiti je i kad treba i kada ne treba.

A to što malo ko u ovoj zemlji zna šta se tačno podrazumeva pod informacionim tehnologijama, što se baš i ne zna šta će da rade „stručnjaci“ koji završi studije iz ove oblasti, pa zar je to uopšte važno. Samo da se ne desi da kroz koju godinu ne počenmo da podsmešljivo govorimo o ovoj oblasti, kao o jednoj drugoj, koja je bila popularna na prelazu vekova. A do tada ćemo valjda naći neku novu oblast koja će biti u žiži intersovanja i bogomdana za nas.

Treba znati meru

Ne tako davno jedan uman čovek je, u interviju datom uglednim dnevnim novinama, izjavio da svaki čovek čovek mora da zna svoju meru. Iako se mnogi i dan danas kunu u tog mudrog čoveka, kao da su zaboravili šta je to MERA. Istovremeno jednom drugom mudrom čoveku pripisuju se reči – „da u smutnim vremenima pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati“. Nije teško zaključiti da se i ovde govori o onoj istoj MERI.

Jer ako želimo da konačno zakoračimo napred, ovo društvo mora, kao i svaki pojedinac u njemu, da ima MERU. Pametni konačno moraju da progovore, jer uskoro im neće vredeti to što su pametni, jer ni oni nisu našli svoju MERU, povlačeći se pred nadolazećim neznanjem i neradom, koji su definitivno postali MERA ove države.

Ne govorim imajući u vidu politiku i političare. Mislim na ljude od struke koji su ti koji treba de facto da vode ovu zemlju. Jer ako nema rezultata u privredi, školstvu, zdravstvu onda su i političari suvišni. Nažalost često lamentiramo nad sudbinom zbog odlaska mladih u inostranstvo. Ali ne činimo ništa da bi to sprečili, ne pitamo se šta treba uraditi što bi sprečilo takav trend. A posledice će se videti kada već bude kasno. Naravno ne smatram da se to može postići administrativnim merama, nekakvim zabranama. Mora se promeniti društvena klima u kojoj će se dobri boriti da pored njih budu dobri, a ne oni koji im ne duvaju za vrat ili samo odobravaju klimanjem glave. Jer ti loši će se boriti da pored njih budu još lošiji od njih. A kada takav trend dobije zamah teško ćemo ga zaustaviti. Bojim se da smo već na toj stranputici.

Društvo se mora izboriti da znanje, rad i stvarni rezultati rada budu jedino merilo koje će određivati status pojedinca u društvu. Moramo prestati sa praksom u kojoj su najveći dometi u nauci mere radovima na nekakvim SCi listama, čije je objavljivanje često skupo plaćeno novecem. Koga drugog do ionako siromašnih poreskih obveznika. Možda će ovo zvučati previše demagoški, ali opet se radi o potrebi nalaženja MERE. Makar se treba zapitati, šta smo vratili privredi i običnom građaninu baveći se „visokom“ naukom.

Uroš Pešović odbranio doktorsku tezu na Univerzitetu u Mariboru

U petak 30. septembra 2016. godine naš kolega Uroš Pešović je na Fakultetu za elektrotehniku, računarstvo i informatiku, Univerziteta u Mariboru odbranio svoju doktorsku tezu pod naslovom „Error Probability Model for IEEE 802.15.4 Wireless Transmission with Co-Chanel Interference and Background Noise„.

Saradnja sa privredom

U petak 23. septembra 2016. godine u Naučno – tehnološkom parku „Čačak“ je održana prezentacija WEB/Android aplikacije – „SISTEM 48 SATI“ u čijoj su realizaciji učestvovali i saradnici Laboratorije za računarsku tehniku. Ova aplikacija je rađena za potrebe  JKP „Čačak“. (http://www.rtvgalaksija.rs/…/odrzana-prezentacija-veb-i-an…/)

Uzroci i posledice

Srpska javnost poslednja 2 – 3 dana bruji od zadovoljstva što je Univerzitet u Beogradu „skočio“ ma tzv. Šangajskoj rang listi i sada se nalazi između 300 i 400 mesta na svetu. Svi, počev od rukovodstva Univerziteta do medija trude se da daju svoje objašnjenje ovog napretka. Svakako je lepo naći se u društvu velikih makar to bilo i više od 300 mesta iza onij najvećih. Međutim, valjalo bi kada euforija prođe staviti prst na čelo i zapitati se da li smo sami zadovoljni našim rezultatima ili su oni samo rezultat naše želje da budemo bolje rangirani i potrebe da te iste preference, iskazane kroz radove na Sci listama iskoristimo za sopstveno napredovanje u akademskoj hijerarhiji. Zar mu to ne liči na jedno te isto.

Istovremeno u svetu se akademska zajednica uzburkala zbog činjenice da velike visokotehnološke firme sve više ulažu u sopstvene razvojne centre, a manje u istraživanja na univerzitetima. Zbog toga postoji veliki odliv istraživača iz akdemske sredine, jer u takvim firmama dobijaju bolje uslove za rad i veće plate. Izgleda da je prošlo vreme „entuzijazma neupućenih“. Univerziti posežu za tvrdnjom da će zbog odliva vrhunskih istraživača i profesora obrazovanje biti lošije. Bez želje da procenjujem šta će nam doneti budućnost ako se ovakav trend nastavi, ali što se univerziteti ne zapitaju – „Da li je uzrok tih novih trendova u nama samima“. Da li smo se previše uljuljkali u visoka mesta na raznim listama ili u one već pominjane radove. Možda smo zbog toga izgubili dodir sa stvarnošću. Zato, umesto da se dičimo i rangiramo Sci radovima treba zaroniti u stvarnost srpske privrede i tu pokazati da smo majstori svoga zanata. Kad se tu iskažemo onda ćemo napredovati na svim rang listama – i kao društvo i kao pojedinci.

Verujemo li sebi?

Čitam ovih dana dokumenta o razvoju bežičnih senzorskih čvorova. Nikoga neće iznenaditi što se među proizvođačima ovih uređaja nalaze vodeće svetske kompanije iz računarske tehnike ili vodeći svetski univerziteti. Međutim, među njima pojavljuju se i firme i univerziteti iz malih, tako reći do juče nerazvijenih zemalja. Nažalost nema nikoga iz Srbije. A svedoci smo skoro svakodnevnih tirada kako smo mi zemlja koja se u ovom veku najviše uzdigla na planu nauke. Zar Beogradski univerzitet konačno nije ušao na tzv. Šangajsku listu prestižnih svetskih univerziteta. Zar naši „naučnici“ ne objavljuju radove u najprestižnijim naučnim časopisima sveta.

Iole upućeniji u problematiku inteligentnih senzora i njihovih mreža znaju o kakvoj se tehnologiji radi, njenom značaju za razvoj sveta i mogućnostima primene. Ako smo sebe već proglasili za pametnu naciju ako se po broju publikovanih radova možemo meriti sa najrazvijenijima postavlja se pitanje zašto nas nema u jednoj od najpropulzivnijih oblasti savremene tehnike. Da li sebi ne verujemo da smo sposobni da se takmičimo sa najboljima? Ili se i dalje zadovoljavamo onom poraznom odbrambenom konstatacijom – Nismo mi najlošiji, ima lošijih od nas.

A ima i jedan mali problem. Bojim se da naši „uspesi“ na planu nauke nisu posledica želje da Srbija kao zemlja ide u korak sa svetskim tehnološkim tokovima. Oni su pre svega posledica potrebe pojedinaca da se etabliraju u naučnu zajednicu i pogrešno postavljenih kriterijuma u vrednovanju naučnih doprinosa. Radovi na tzv. Sci listama postali su vrhovno „božanstvo“ kome se klanja vascela naučna zajednica Srbije i jedino merilo njihove „vrednosti“. A to što nas nema tamo, gde se zaista vredi i treba naći ako se želi biti u vrhu nauke, koga još interesuje. Umesto jasnog odgovora mahaće se papirima. Srbiju već nekoliko godina potresaju afere o načinu objavljivanja radova. Ako se sve to zna u naučnoj javnosti onda postavljeno pitanje – Verujemo li sebi ima samo retoričko značenje.

Prezentacije održanih predavanja

Prezentacije sa održanih predavanja u toku ove godine mogu se preuzeti na stranici http://csl.ftn.kg.ac.rs/?page_id=1389.

DAN RAČUNARSTVA 2016

subotu 28. maja 2016. godine sa početkom u 13 časovaSali na III spratu održaće se skup povodom Dana računarstva. Program skupa može se preuzeti sa sledećeg linka – DAN RAČUNARSTVA

Predavanje Davor Šutić

petak 27. maja 2016. godine sa početkom u 10,30 časova u učionici 17 biće održano predavanje pod naslovom

Računarstvo između prakse i istraživanja

Predavanje će održati Davor Šutić, Schneider Electric DMS iz Novog Sada.

Predavanje dr Goran Panić

četvrtak 19. maja 2016. godine sa početkom u 10,30 časovaSali na III spratu biće održano predavanje pod naslovom:

Tehnike za smanjenje potrošnje u projektovanju integrisanih kola

Predavanje će održati dr Goran Panić iz Instituta IHP Microelectronics iz Frankfurta na Odri (Nemačka).