Home » Articles posted by Siniša Ranđić (Page 2)

Author Archives: Siniša Ranđić

Osvojeno I mesto na konkursu Razvojne agencije Srbije

Tim Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, Uroš Pešović, Slađana Đurašević, Milan Joksimović, Vukašin Polić, Igor Durmić, Nikola Jovanović sa mentorom Sinišom Ranđićem osvojio je I nagradu na konkursu Razvojne agencije Srbije za najbolju studentsku ideju za regionalni razvoj Srbije sa temom „Pčelarstvo za svakoga„. Proglašenje pobednika održano je 3. jula 2017. godine u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.

Predavanje u PONEDELJAK 22. MAJA 2017. godine

ponedeljak 22. maja 2017. godine 12 sati u sali na III spratu Milan Jelisavčić student doktorskih studija na Vrije University u Amsterdamu održaće predavanje pod nazivom „Iskustva u istraživanju i doktorskim studijama na unverzitetu Vrije„. Milan Jelisavčić je osnove studije računarske tehnike završio na Tehničkom fakultetu u Čačku, a master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Do odlaska na doktorske studije bio je zaposlen u RK-RT iz Novog Sada, odlejenje u beogradu.

Zablude

Hteo sam ovom tekstu da dam pravi naslov, ali se opredelih za malu zagonetku. Opet nas je uhvatila euforija, povodom informacionih tehnologija (ma šta to značilo). Posle bombasto najavljene prekvalifikacije 1000 IT stručnjaka, nadležni objaviše da su konačno u ovom trenutku izabrali svih 80 „srećnika“. Neko pre neki dan objavi da izvoz u ovoj oblasti po obimu dolazi odmah iza izvoza kukuruza. A niko da pri tome bude pošten da kaže da de facto izvozimo goli ljudski rad. Naravno za one koji ovako zarađuju i to nije zanemarivo, ali najveći broj njih radi po tzv. agencijskom principu. Dobro upućeni znaće o čemu se radi. Takođe, broj firmi koje izvoze realne informatičke proizvode, pre svega programe, nad kojima imaju vlasništvo je relativno mali. Ne želim da umanjim umeće, znanje i trud mladih ljudi koji rade npr. u firmi Noredeus, ali njihov proizvod je ipak samo računarska igrici. Oni koji dobro znaju zahteve ovakvih aplikacija, u najširem smislu, znaju da se kroz ovakve posle samo traće mogućnosti najkreativnijih u oblasti softvera. Naravno, neću da omalovažim industriju zabave kojoj proizvodi Nordeusa i sličnih firmi pripadaju. Ali još kao mlad inženjer sam shvatio šta donosi dobrobit čoveku i čemu treba težiti u praksi.

Hvalimo se danas da smo početkom 60 – tih bili u svetskom vrhu u računarskoj tehnici. Ponosimo se računarima CER koji su projektovani i realizovani u Institutu „Mihajlo Pupin“. A danas se zadovoljavamo da radimo poslove dorade softvera ubeđujući sebe da smo najbolji. A koliko tih uspešnih programera uopšte zna šta je uopšte softver zbog koga često ne vidi ništa drugo osim računarskog monitora i tastature. Pri tome, ne mislim da se radi nekakvim „lošim“ prrogramima. Naprotiv moguće je da naši ljudi učestvuju u realizaciji nekih od najprimenjivanijih „ozbiljnih“ programa. Ali slava ne pripada njima.

A šta je zagonetka? Pokušajte da je otkrijete sami.

Primena informacionih tehnologija u poljoprivredi

U subotu 11. marta 2017. godine u okviru 22. Savetovanja o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku je održan workshop pod naslovom „Primena informacionih tehnologija u poljoprivredi“. Održavanje ovog workshop – a bilo je motivisano učešćem istraživača sa Fakulteta tehničkih nauka i Agronomskog fakulteta u Čačku u konzorcijumu koji je konkurisao u okviru programa Horizon 2020 – Joint research sa projektom iz problematike workshop – a. Detaljnije o workshop – u može se videti na stranici – http://csl.ftn.kg.ac.rs:99/projects/Workshop_BIO/

Da li smo u zabludi?

Kaže naš narod – „Što je brzo to je i kuso“. Da li moramo da, po ko zna koji put, to osetimo na vlastitoj koži, da bi shvatili da je to jedna velika istina. Bojim se da prosvetne vlasti, ali i cela vlast to pokušavaju da potvrde sa školovanjem stručnjaka u oblasti tzv. informacionih tehnologija. Bojim se da još niko u ovoj zemlji nije ni pokušao da na pravi način definiše ovaj pojam. Ali svima su puna usta tog pojma i svi očekuju da nam informacione tehnologije preko noći poprave sve ono što nismo uspeli u proteklih skoro tri decenije, tzv. tranzicije.

A mi sada hoćemo da povećamo upisne kvote za studije informacionih tehnologija, jer očekujemo da će nam to omnogućiti da stignemo zemlje koje su i ranije bile ispred nas, ali i one koje pored nas prođoše kao ona kornjača iz priče o „zecu i kornjači“. Niko se ne zapita imamo li i sada potreban broj kvalitetnih studenata za studije tih spasonosnih studija informacionih tehnologija. Ili samo sebi rasterujemo strah, ostajući i dalje u zabludi da ćemo jednim potezom pera sve rešiti.

Ubi nas, …

Pišući o informacionim tehnologijama, ponekad sam sebi izgledam dosadan. Verovatno bi najlakše bilo da se pridružim opštem trendu glorifikovanja ove oblasti ljudske delatnosti. Posebno sa aspekta mogućnosti zapošljavanja mladih ljudi i mogućnosti zarade, kako onih koji deluju u okviru informacionih tehnologija tako i okruženja. U konkretnom slučaju čitaj države. Nažalost takav pristup mi ne dozvoljava radni i stručni pedigre, jer sam pre neki dan zakoračio u četrdesetu godinu rada u okvirima računarske tehnike.

Država je ponovo, gotovo agresivno krenula u ofanzivu na informacione tehnologije. Čak se na sajtu Ministarstva prosvete daje pregled konkretnih ideja i mera (http://www.mpn.gov.rs/duplirati-broj-it-strucnjaka/) koje su predviđene da bi se duplirao broj stručnjaka u oblasti informacionih tehnologija. Iako se trudim da ova pisanije ne budu o meni, moram da napomenem da sam jednu od najvažnijih stvari za inženjersku praksu, naučio na početku karijere. A to je da je faza pripreme u nekom poslu jedan od najvažnijih koraka za uspeh celog posla. Bojim se da ova je ova priča o dupliranju broja stručnjaka u IT sročena bez tog važnog detalja – faze pripreme. Jer osim izgovorene želje da se duplira broj IT stručnjaka i navedenih mera kojima bi se to pospešilo ne vidim odgovor na pitanja kao što su: kjoi su to poslovi koji će ti „IT stručnjaci“ da obavljaju. Kolika je produktivnost fakulteta koji sada školuju IT stručnjake, pod čime podrazumevam broj studenata koji na vreme završe studije. Takođe, ne razmišlja se ni o prethodnom obrazovanju budućih IT stručnjaka, tj. koliko studije informacionih tehnologija upisuju srednjoškolci koji su se spremali za sasvim druga zanimanja. Ne sporim mogućnost da će se određeni broj uspešno prilagoditi novim obrazovnim izazovima, ali ne vidim da je neko ko zdušno zagovara tezu „Ili IT ili ništa“ pokušao da ponudi bilo kakv odgovor na napred iznesena pitanja. A iznesen je samo deo mogućih problema sa kojim će se projekat podizanja broja IT stručnjaka suočiti.

Diplomirani studenti u oblasti računarstva

U toku školske 2015/16. godine na Fakultetu tehničkih nauka je diplomiralo 17 studenata iz oblasti računarstva:

2 studenata su stekla diplomu diplomiranog inženjera elektrotehnike za računarsku tehniku

15  studenata je steklo diplomu diplomiranog inženjera elektrotehnike i računarstva – računarsko inženjerstvo

Do sada je na Fakultetu zvanje diplomiranog inženjera iz oblasti računarstva steklo ukupno 295 studenata:

253 – diplomirana inženjera elektrotehnike za računarsku tehniku

42 – diplomirana inženjera elektrotehnike i računarstva – modul računarsko inženjerstvo

Ko, o čemu, …

Ovih dana Srbi opet divane o informacionim tehnologijama. Ministarka, koja je uzgred i predsednica nekakvog komiteta o informacionim tehnologijama, razletela se po srpskim univerzitetima sa ciljem da utvrdi kako da se poveća broj studenata informacionih tehnologija. Ministar prosvete, najavljuje da će od sledeće godine osnovci imati obavezan predmet informatiku i programiranje od prvog razreda osnovne škole. Blago nama, postaćemo vodeća svetska sila na planu informacionih tehnologija, ma šta to značilo. Skoro da se posle svega toga Srbijom širi šapat, samo učite informacione tehnologije i za vas nema zime. Ono što je pre tridesetak godina pokušano sa informatikom izgleda da je postignuto sa informacionim tehnologijama. Ova sintagma postala je svojevrsna poštapalica svih koji pretenduju da nešto znače u ovoj zemlji, jer skoro da je postalo opasno, do pitanja ostanka ne koristiti je i kad treba i kada ne treba.

A to što malo ko u ovoj zemlji zna šta se tačno podrazumeva pod informacionim tehnologijama, što se baš i ne zna šta će da rade „stručnjaci“ koji završi studije iz ove oblasti, pa zar je to uopšte važno. Samo da se ne desi da kroz koju godinu ne počenmo da podsmešljivo govorimo o ovoj oblasti, kao o jednoj drugoj, koja je bila popularna na prelazu vekova. A do tada ćemo valjda naći neku novu oblast koja će biti u žiži intersovanja i bogomdana za nas.

Treba znati meru

Ne tako davno jedan uman čovek je, u interviju datom uglednim dnevnim novinama, izjavio da svaki čovek čovek mora da zna svoju meru. Iako se mnogi i dan danas kunu u tog mudrog čoveka, kao da su zaboravili šta je to MERA. Istovremeno jednom drugom mudrom čoveku pripisuju se reči – „da u smutnim vremenima pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati“. Nije teško zaključiti da se i ovde govori o onoj istoj MERI.

Jer ako želimo da konačno zakoračimo napred, ovo društvo mora, kao i svaki pojedinac u njemu, da ima MERU. Pametni konačno moraju da progovore, jer uskoro im neće vredeti to što su pametni, jer ni oni nisu našli svoju MERU, povlačeći se pred nadolazećim neznanjem i neradom, koji su definitivno postali MERA ove države.

Ne govorim imajući u vidu politiku i političare. Mislim na ljude od struke koji su ti koji treba de facto da vode ovu zemlju. Jer ako nema rezultata u privredi, školstvu, zdravstvu onda su i političari suvišni. Nažalost često lamentiramo nad sudbinom zbog odlaska mladih u inostranstvo. Ali ne činimo ništa da bi to sprečili, ne pitamo se šta treba uraditi što bi sprečilo takav trend. A posledice će se videti kada već bude kasno. Naravno ne smatram da se to može postići administrativnim merama, nekakvim zabranama. Mora se promeniti društvena klima u kojoj će se dobri boriti da pored njih budu dobri, a ne oni koji im ne duvaju za vrat ili samo odobravaju klimanjem glave. Jer ti loši će se boriti da pored njih budu još lošiji od njih. A kada takav trend dobije zamah teško ćemo ga zaustaviti. Bojim se da smo već na toj stranputici.

Društvo se mora izboriti da znanje, rad i stvarni rezultati rada budu jedino merilo koje će određivati status pojedinca u društvu. Moramo prestati sa praksom u kojoj su najveći dometi u nauci mere radovima na nekakvim SCi listama, čije je objavljivanje često skupo plaćeno novecem. Koga drugog do ionako siromašnih poreskih obveznika. Možda će ovo zvučati previše demagoški, ali opet se radi o potrebi nalaženja MERE. Makar se treba zapitati, šta smo vratili privredi i običnom građaninu baveći se „visokom“ naukom.

Uroš Pešović odbranio doktorsku tezu na Univerzitetu u Mariboru

U petak 30. septembra 2016. godine naš kolega Uroš Pešović je na Fakultetu za elektrotehniku, računarstvo i informatiku, Univerziteta u Mariboru odbranio svoju doktorsku tezu pod naslovom „Error Probability Model for IEEE 802.15.4 Wireless Transmission with Co-Chanel Interference and Background Noise„.