Home » Život u, i pored računara

Život u, i pored računara

Ovaj tekst posvećujem svim istraživačima i zaposlenim u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu koji su svojim radom učinili da naša zemlja ima svoje mesto u istoriji računarastva.

U Čačku, 20. januara 2018. godine

Kada sam pre skoro pola veka kretao na studije elektrotehnike nisam ni sanjao da će mi jedan uređaj, o kome se tada nije puno govorilo postati drugo ja. Toliko da ću se studentima kasnije predstavljati kao neko ko je ceo svoj radni vek proveo „u i pored računara“.  U takvom življenu protekao je ceo jedan radni vek – punih 40 godina. Za to vreme bio sam svedok svih onih dramatičnih promena, koje će učiniti da računar od privilegije bogatih postane verni pratilac skoro svakog stanovnika zemlje. Značaj računara i njihov uticaj na pitanja „dobra i zla“ uočena su od strane časopisa Time, koji je svoju nagradu za čoveka godine u 1982. godini dodelio RAČUNARU. A bio sam svedok i događanja koji su pratili tehnološke promene i njihov uticaj na aktivnosti u „Digitalnoj“ laboratoriji Instituta „Mihajlo Pupin“. 

Ovaj tekst bar na početku neće biti istorija računarstva. Njegova prevashodna namena je da okruženje podseti da, kada se pomene informatika ili danas informacione tehnologije, treba imati na umu da iza svega stoji uređaj koji je namenjen za obradu podataka, a pri tome poseduje zapamćeni program. Ovaj koncept rada računara bio je moguć tek sa razvojem elektronike, što daje za pravo stručnjacima iz ove oblasti da nas podsete da je računar još uvek elektronski uređaj. O značaju i uticaju tehnoloških promena na razvoj računarstvu pisano je i piše se naširoko. Međutim, sa socijalnog aspekta veoma je važna činjenica da je zahvaljujući tehnologiji računar postao dostupan najširim slojevima stanovnika na Zemlji. A zahvaljujući mogućnosti globalnog povezivanja putem Interneta došlo je do bitnih promena u načinu korišćenja računara. 

Nastaviće se …