Home » Život u, i pored računara

Život u, i pored računara

Ovaj tekst posvećujem svim istraživačima i zaposlenim u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu koji su svojim radom učinili da naša zemlja ima svoje mesto u istoriji računarastva.

U Čačku, 20. januara 2018. godine

Kada sam pre skoro pola veka kretao na studije elektrotehnike nisam ni sanjao da će mi jedan uređaj, o kome se tada nije puno govorilo postati drugo ja. Toliko da ću se studentima kasnije predstavljati kao neko ko je ceo svoj radni vek proveo „u i pored računara“.  U takvom življenu protekao je ceo jedan radni vek – punih 40 godina. Za to vreme bio sam svedok svih onih dramatičnih promena, koje će učiniti da računar od privilegije bogatih postane verni pratilac skoro svakog stanovnika zemlje. Značaj računara i njihov uticaj na pitanja „dobra i zla“ uočena su od strane časopisa Time, koji je svoju nagradu za čoveka godine u 1982. godini dodelio RAČUNARU. A bio sam svedok i događanja koji su pratili tehnološke promene i njihov uticaj na aktivnosti u „Digitalnoj“ laboratoriji Instituta „Mihajlo Pupin“. 

Ovaj tekst bar na početku neće biti samo istorija računarstva. Njegova prevashodna namena je da okruženje podseti da, kada se pomene informatika ili danas informacione tehnologije, treba imati na umu da iza svega stoji uređaj koji je namenjen za obradu podataka, a pri tome poseduje zapamćeni program. Ovaj koncept rada računara bio je moguć tek sa razvojem elektronike, što daje za pravo stručnjacima iz ove oblasti da nas podsete da je računar još uvek elektronski uređaj. O značaju i uticaju tehnoloških promena na razvoj računarstvu pisano je i piše se naširoko. Međutim, sa socijalnog aspekta veoma je važna činjenica da je zahvaljujući tehnologiji računar postao dostupan najširim slojevima stanovnika na Zemlji. A zahvaljujući mogućnosti globalnog povezivanja putem Interneta došlo je do bitnih promena u načinu korišćenja računara. 

Širina primene i korišćenja računara uticali su da se pod „stručnjacima za računare“ sve češće počnu smatrati njihovi korisnici, a ne samo projektanti računara u najširem smislu te reči. Takođe, treba imati na umu da su se računari na početku uglavnom projektovali i realizovali kao autohtoni uređaji. Danas su to pre svega sistemi koji se projektuju, u najvećoj meri, u skladu sa zahtevima konkretne primene. Takav trend se može uočiti na svim nivoima računarskog sistema: hardveru, operativnim sistemima i programskim jezicima. Direktna zavisnost arhitekture računara, operativnih sistema i programskih jezika od primene uticala je da se mnoge oblasti tehnike, koje su se inicijalno razvijale autohtono vremenom postanu deo računarstva. Tipični primeri su oblast veštačke inteligencije i digitalne obrade signala, posebno digitalne obrade slike. S druge strane intenzivan razvoj svakog od segmenata računarstva uticao je da pitanje obrazovanja računarskih stručnjaka postane jako složeno. 

Kao što je napomenuto tri stuba na kojima je počivalo računarstvo bila su: arhitektura i organizacija računara, koje su se tretirale kao hardverska osnova računara, operativni sistemi i programski jezici. Među njima je postojala čvrsta veza, jer se očekivalo da se operativni sistem, kao deo softvera računara izvršava što efikasnije, a da se instrukcije programskih jezika visokog nivoa preslikavaju u što manji skup mašinskih instrukcija. Međutim, nije sve tako izgledalo na početku računarske ere. A temelji računarstva, bar onakvog kakvo danas poznajemo udareni su pred i tokom drugog svetskog rata.

  • Alan Tjuring je 1936. godine predstavio koncept univerzalne mašine, koja je kasnije po njemu dobila naziv Tjuringova mašina, koja je mogla da izračuna sve što je samo po sebi izračunljivo. Upravo na njegovim idejama baziran je koncept savremenog računara.
  • Džon Vinsent Atanasov, koji je bio profesor fizike i matematike na Univerzitetu Ajova pokušao je 1937. godine da napravi prvi računar bez mehaničkih delova.
  • Atanasov je sa svojim postdiplomcem Klifordom Berijem, 1941. godine projektovao računar koji je mogao da reši 29 jednačina istovremeno. Istovremeno to je bio prvi računar koji je mogao da pamti informacije u svojoj glavnoj memoriji.
  • Na Univerzitetu Pensilvanija tokom 1943. i 1944. godine profesori Džon Močli i Presper Ekart napravili su Electronic Numerical Integrator and Calculator (ENIAC). Ovaj uređaj se smatra pretkom digitalnih računara. Zauzimao je prostoriju dimenzija 6m puta 12m i imao je 18000 vakumskih cevi.
  • Močli i Ekart su 1946. godine napustili Unverzitet Pensilvanija pošto su dobili novac od Census Bureau da naprave UNIVAC, koji je predstavljao prvi komercijalni računar namenjen poslovnim i administrativnim aplikacijama. 
  • Pronalazak tranzistora 1947. godine od strane Viliama Šoklija, Džona Bardina i Valtera Britejna istraživača u Bell Laboratories označio je početak poluprovodničke ere, koja će izmeniti računarstvo, ali i ceo svet.
  • Grejs Hoper je 1953. godine razvio prvi računarski jezik, koji će postati poznat kao COBOL. Iste godine Tomas Džonson Votson Junior, sin direktora IBM osmišljava računar IBM 701 EDPM.
  • Grupa programera iz IBM, 1954. godine, predvođena Džonom Bakusom razvija programski jezik FORTRAN (FORmula TRANslation).
  • Džek Kilbi i Robert Nojs napravili su 1958. godine integrisano kolo, koje će postati sinonim za računarski „čip“. Kilbi će 2000. godine dobiti Nobelovu nagradu za fiziku.
  • Daglas Egelbert je 1964. godine demonstrirao prototip savremenog računara sa mišem i grafički orijentisanim korisničkim interfejsom (GUI). To je označilo evoluciju računara od specijalizovanog uređaja namenjene naučnicima i matematičarima u uređaj koji je dostupan širokom krugu korisnika.
  • Grupa programera iz Bell Laboratories je 1969. godine razvila operativni sistem UNIX. Sistem je napisan na programskom jeziku C i bio je prenosiv na više platformi.
  • U novoformiranoj firmi Intel, 1970. godine napravljen je Intel 1103, prvo Dynamic Random Access Memory (DRAM) memorijsko integrisano kolo. 
  • Alan Šugart, predvodeći tim inženjera u IBM 1971. godine razvio je „floppy disk“ omogućavajući da se podaci mogu prenosisti sa računara na računar.
  • Robert Metklif, istraživač u firmi Xerox 1973. godine razvio je Ethernet za povezivanje više računara i drugog hardvera.
  • Između 1974. i 1977. godine personalni računari su postali hit na tržištu. Među njima su bili Scelbi & Mark-8 Altair, IBM 5100, Radio Shack’s TRS-80 i Commodore PET.
  • Januarski broj iz 1975. godine časopisa Popular Electronics okarakterisao je Altair 8080, kao „prvi svetski mikroračunar koji je rival komercijalnim računarima“. Dvojica „računarskih zanesenjaka“ Pol Alen i Bil Gejts ponudila su se da napišu softver za Altair, korišćenjem novog jezika BASIC. 4. aprila 1975. godine, nakon uspeha ovog njihovog poduhvata, ova dvojica prijatelja osnivaju sopstvenu softversku kompaniju, Microsoft. 
  • Stiv Džobs i Stiv Vožnjiak 1976. godine predstavili su Apple Computers na Appril Fool’s Day i izbacili Apple I, prvi računar sa single-circuit board.
  • Inicijalno obim proizvodnje TRS-80, 1976. godine bio je 3000 komada, ali su se prodavali kao „ludi“. Po prvi put „računarski štreberi“ su po prvi put su mogli da pišu programe i da rade sa računarom ono što žele.
  • Džobs i Vožnijak su 1977. godine na prvom West Coast Computer Faire predstavili Apple II. On je nudio kolor grafiku i koristio je audio kasetu za pamćenje.
  • Uvođenju VisCalc programa 1978. godine obradovale su se računovođe, jer je to bio prvi program za rad sa tabelama.
  • Obrada teksta postala je realnost 1979. godine kada je MicroPro International ponudio WordStar.
  • IBM je 12. avgusta 1981. godine predstavio personalni računar pod nazivom Acorn. Koristio je operativni sistem Microsoft MS-DOS, imao je Intelov procesor, dve flopi disk jedinice i kao opciju monito u boji. Tržištu ga je nudila firma Sears & Roebuck and Computerlend. Bio je to računara koji će popularišući pojam personalnih računara – PC sam postati sinonim za njih.
  • Računar Apple Lisa iz 1983. godine bio je prvi personalni računara sa grafičkim korisničkim interfejsom (GUI). On je nudio padajuće menije i „ikone“. Gavilan SC iz iste godine bio je prvi prenosivi računar i prvi je na tržištu prodavan kao „laptop“.
  • Microsoft je 1985. godine najavio Windows, što je bio njihov odgovor na Apple GUI. Istovremeno Commodore objavljuje Amiga 1000 sa naprednim audio i video mogućnostima.
  • Prvi .com domen je registrovan 15. marta 1985. godine godinu dana pre nego što je World Wide Web označio formalni početak Interneta. Symolics Computer Company, mali proizvođač računara iz Masačuseca, registorvao je Symbolics.com. Posle više od dve godine bilo je registrovano samo oko stotinak .com domena.
  • Compaq je 1986. godine tržištu ponudio Deskpro 386. Njegova 32-bitna arhitektura i brzina bile su uporedljive sa „mainframe“ računarima.
  • Tim Berners – Li, istraživač u CERN, Laboratorija za fiziku velikih energija u Ženevi, 1990. godine razvio je Hyper Text Markup Language (HTML) stvarajući uslove za širenje World Wide Web.
  • Pojava Pentium mikroprocesora, 1993. godine unapređuje korišćenje grafike i zvuka kod personalnih računara.
  • PC, 1994. godine postaje računar za igrice, jer su Command & Conquer, Alone in the Dark 2, Theme Park, Magic Carpet, Descent i Little Big Adventure igrice postale hit na tržištu.
  • Sergej Brin i Lari Pejdž, 1996. godine razvili su Google pretraživač na Univerzitetu Stenford.
  • Microsoft je 1997. godine investirao 150 miliona dolara u Apple, okončavajući njegov sudski proces u kome je Apple optužio Microsoft da je kopirao „look and feel“ wegovog operativnog sistema.
  • Termin Wi-Fi, 1997. godine postaje deo računarskog rečnika i korisnici počinju da se povezuju na Internet bez žičnih veza.
  • Apple je 2001. godine predstavio operativni sistem MAC OS X, koji pored drugih osobina, obezbeđuje zaštićenu memorijsku strukturu i pre-emptive multitasking. Da ne bi zaostao Microsoft izbacuje Windows XP sa značajno redizajniranim grafičkim korisničkim interfejsom.
  • Prvi 64-bitni procesor Athlon 64, firme AMD, 2003. godine postaje raspoloživ na tržištu.
  • Mozilla Firefox 1.0, 2004. godine  „baca rukavicu“ do tada neprikosnovenom WEB prikazivaču Microsoft Internet Explorer. Iste godine pojavljuje se društvena mreža Facebook.
  • YouTube servis za deljenje video informacija pokrenut je 2005. godine. Iste godine Google je kupio Android, operativni sistem za mobilne uređaje baziran na Linux.
  • Apple, 2006. godine uvodi MacBook Pro, svoj prvi prenosivi računar baziran na Intel dual-core procesoru, a takođe Intel bazirani iMAC. Nintendo Wii konzola za igrice postaje hit na tržištu. 

Nastaviće se …