Diplomski radovi - Nešto kao iskustvo

Započeo Siniša Ranđić, 03.01.2010, 22:21

« prethodna tema - sledeća tema »
Idi dole

Siniša Ranđić

03.01.2010, 22:21 Poslednja Izmena: 15.02.2010, 16:19 od rasin
Tokom zimskog semestra bio sam u prilici da rukovodim izradom desetak diplomskih radova, od kojih su 4 uspešno odbranjena tokom decembra meseca. Ono što je značajno to je da su svi odbranjeni radovi bili praktično orijentisani i što su svi studenti pokazali visok nivo želje i truda da njihovi radovi budu što bolji. To važi i za sve ostale studente čiji diplomski radovi su u toku izrade. Mislim da ne postoji bolja satisfakcija za nastavnika kada njegovi diplomci urade radove koji na komisiju, ali i druge koji imaju priliku da se upoznaju sa njima ostave utisak i izazovu pozitivne komentare. Međutim, imajući u vidu da diplomski/završni radovi u budućnosti budu još bolji, želim da istaknem par svojih zapažanja vezanih za izradu diplomskih radova i njihovu odbranu.
Svestan da to može biti shvaćeno kao ponavljanje, moram da iznesem sopstveno mišljenje prema kome visokoškolsko obrazovanje zasnovano na "bolonjskim" principima nije najbolje dimenzionisano po:

  • Broju nastavnih predemata koji se izučavaju tokom studija - mislim da je broj predmeta koje studenti treba da savladaju tokom studija prevelik;

  • Sadržaju i obimu materije koja se u okviru nastavnih predmeta izučava - najveća posledica ovoga je što neka fundamentalna znanja nisu dostupna studentima. Kad je u pitanju računarska tehnika mislim pre svega na oblast programiranja i programskih jezika.

Ako je suditi po prvoj "eksperimentalnoj" grupi studenata koja se na Tehničkom fakultetu školovala po "bolonjskim" principima (generacija 2005/2006. godine) veliki problem će biti realno vreme za koje studenti mogu da završe studije - ukljućujući i odbranu završnog rada. U principu rok za redovno završavanje je 30. septembar školske godine u kojoj su studirali IV godinu studija. Iskustva sa studentima pomenute generacije su takva da je samo jedan student završio studije u roku, a samo još jedan student je studije okončao u kalendarskoj godini u kojoj je trebalo da studije završi. Iako bi ova tema mogla da se dalje elaborira, vratiću se pitanjima izrade diplomskih radova. Pažnja širim aspektima studija je posvećena, jer postoji tendencija, kod studenata koji su izašli izvan predviđenih rokova, da svoje diplomske:

  • Urade za što kraće vreme - zaboravljajući da je vreme bavljenja diplomskim radom dobra i jedinstvena prilika da se, makar na kraju studija, steknu značajna praktična znanja i bude u prilici da se makar na kratko studenti nađu u prilici da vide šta ih čeka u praksi;

  • Rade na "daljinu" - ova situacija je po pravilu objektivna, jer bi kod studenata koji nisu iz Čačka u suprotnom zahtevala da i tokom izrade diplomskig rada iznajmljuju stan. Naravno ovo je izraženo kod studenata kod kojih je apsolventski staž istekao i praktično više za državu nemaju status studenta.

Ono što bih hteo da posebno istaknem kad je u pitanju izrada diplomskih radova odnosi se na znanja koja studenti u principu treba da pooseduju pri izradi diplomskih radova i način kako ta znanja treba da budu primenjena, a takođe i način na koji rezultate rada treba prezentirati u pisanoj formi, a naravno i prilikom odbrane diplomskog rada. Ono što je za mene veoma važno to je što proces izrade diplomskih radova pod mojim rukovodstvom i saradnja sa studentima su dragocena prilika da sagledam sopstvene propuste kao nastavnika i pokušam da kroz predmete koje predajem studentima ukažem na praktičnu primenu znanja koje u okviru njih stiču i kako da tokom izrade diplomskih radova ta znanja integrišu u praktičan rezultat. Shodno tome hteo bih posebno da istaknem:

  • Potrebu da se studentima tokom studija pruži više znanja u pogledu praktične primene različitih tehnika programiranja i korišćenja programskih jezika;

  • Da se kroz izradu seminarskih radova i projekata u okviru različitih nastavnih predmeta što je moguće bolje osposobe za prikazivanje rezultata rada u pisanom obliku, uključujući postizanje odgovarajuće strukture rada, navođenja literature, grafičkog prikazivanja i naravno samog izražavanja.

Zato molim sve studente da mi bilo kroz odgovor na ovu temu, bilo u obliku email poruke iznesu svoje stavove po ovom pitanju, jer nam je najvažniji cilj da studije budu teorijski dobro potkovane, ali sa orijentacijom ka sticanju širokih praktičnih znanja koja treba da kulminiraju izradom diplomskog rada.

Siniša Ranđić

Nažalost do sada nisam dobio nikakvu povratnu informaciju na otvorenu temu vezanu za izradu diplomskih radova iako je tekst pročitalo skoro stotinak članova Foruma i gostiju.

Dostupnost informacija preko Interneta uslovno olakšava izradu pisanog dela diplomskog rada. Ova uslovnost je uzrokovana činjenicom da može da se desi da obilje raspoloživih informacija otežava izbor onih relevantnih na koje će se autor osloniti pri pisanju odnosno koje će citirati u svom radu. Međutim uočljivo je da se studenti sve više pri pisanju diplomskih radova koriste tekstovima koji se nalaze na site - ivima kao što je Wikipedia, časopisima koji na popularan način tretiraju oblast računarstva ili propagandnim materijalima firmi vezanim za njihove proizvode, a koji su predmet diplomskog rada. Ne postavljajući pitanje tačnosti informacija do kojih se dolazi na ovaj način moram da ukažem na činjenicu da se po pravili ne radi o tehnički orijentisanim tekstovima što se preslikava na sadržaj diplomskog rada kroz korišćenje žargonskih termina. Ako se tome doda da se najčešće koriste tekstovi pisani na engleskom jeziku pri čijem prevođenju se uglavnom koriste kolokvijalni - svakodnevni izrazi kao rezultat se dobijaju tekstovi diplomskih radova koji više liče na literarni sastav nego na tehnički orijentisani tekst.

Ne mogu da ne ukažem na činjenicu da je savremeno visokoškolsko obrazovanje, bar kod nas, opterećeno izradom velikog broja seminarskih radova i projekata. Shodno tome za očekivati je da studenti do diplomskog/završnog rada ispeku zanat pisanja tehničkih tekstova uključujući korišćenje raznolike literature. Međutim, to se ne vidi. Čak bih rekao da je izradom velikog broja seminarskih radova stečena suprotna navika na koju sam ukazao. Pošto je izrada diplomskog rada po više osnova vremenska funkcija do izražaja dolaze navedeni nedostaci. Zbog toga je potrebno učiniti napor, kako pojedinca, tako i Fakulteta kao institucije da se ovi problemi prevaziđu.

Siniša Ranđić

Kao doprinos stvaranju boljih uslova za izradu diplomskih radova napravio sam reviziju postojećeg UPUTSTVA za pisanje diplomskih radova. Očekujem doprinose u pogledu dobijanja kvalitetnog teksta koji će studentima omogućiti da svoj diplomski ili završni rad urade kvalitetno i efikasno.

Siniša Ranđić

Učešće u komisijama za odbranu diplomskih i magistarskih radova tokom poslednja dva meseca aktuelizovalo je problem pisanja stručnih tekstova u kakve sigurno spadaju pomenuti radovi. Skoro da nije bilo odbrane gde jednu od stabki u izlaganju članova komisije nije zauzimao osvrt na način kako je urađen rad, bilo da se radi o tehničkom izgledu, stilu pisanja ili o načinu navođenja literature. Moguće je da članovi komisija na ovaj način žele da malo pecnu kandidata, a posebno mentora, ali ostaje činjenica da problemi u pisanju diplomskih, ali i onih ozbiljnijih radova POSTOJE.


Ne smatram da će propasti sveta ako student diplomira sa radom u kome sve nije urađeno perfektno. Međutim, fakulteti u Srbiji, pre svega tehnički nikako da shvate da na njima ne treba školovati samo buduče "naučne radnike" već stručnajke koji će svoje radno mesto prvenstveno naći u privredi. I da u sklopu toga pažnju treba posvetiti i svekolikom opismenjavanju budućih inženjera, a ne samo pustom učenju elementima izrade tehničke dokumentacije, što takođe nije na visokom nivou. Zbog toga sa jednok "kubikaškog" pristupa u izradi seminarskih radova i projekata treba preći na strukturirani pristup u kome budući inženjeri treba da se osposobe da pišu tekstove jasne strukture i sadržaja uz pravilno pozivanje na referentnu literaturu i njeno pravilno navođenje. Na taj način će se dobiti stručnjaci koji će lako moći da artikulišu svoje ideje na radnom mestu i anarvno jasno i potpuno dokumentuju ono što su isprojektovali ili realizovali. Namerno nisam reako da i ono školovanje za "naučne radnike" i te kako podrazumeva opismenjavanje, jer svedoci smo da je današnji trend u nauci da samo publikovani rezultati imaju vrednost. A pisanje takvih tekstova zahtvea mnogo više veštine.

Siniša Ranđić

#4
20.11.2015, 23:00 Poslednja Izmena: 20.11.2015, 23:22 od Siniša Ranđić
Danas je u sklopu proslave Dana Fakulteta održana i promocija diplomiranih studenata u školskoj 2014/2015. godini. Ove godine na osnovnim studijama diplomiralo je 146 studenata. S obzirom da je pod mojim mentorstvom diplomirao veliki broj studenata, od kojih samo na računarskoj tehnici i računarskom inženjerstvu 28 studenata, što čini preko 14% ukupnog broja diplomiranih studenata, smatram se kompetentnim da ukažem na neke probleme kod izrade diplomskih radova.

Smatram da bi diplomski radovi ako već postoje trebalo da budu praktično orijentisani, što je i prilika da se vidi koliki je stepen praktičnih znanja koje su studenti stekli tokom školovanja. Takođe, to je istovremeno i prilika da studenti dopune svoja praktična znanja, odnosno da izvrše njihovu integraciju ako je diplomski rad multidisciplinaran. Podizanje praktičnih znanja je jedan od glavnih postulata realizacije transformacije visokog školstva u Evropi na temeljima "Bolonjske deklaracije". Međutim, mora se postaviti pitanje da li je i u kojoj meri ovaj zadatak u našim uslovima ostvariv. Ad hoc odgovor bi bio veoma kratak - TEŠKO! U praksi najčešće, diplomski radovi poprimaju formu teorijskog traktata u kojima se po pravilu prikazuje stanje u nekoj široj ili užoj oblasti struke za koju je rad vezan. Pri tome najčešće izostaje kritička analiza stanja koja bi takođe mogla da se smatra rezultatom diplomca koji poseduje praktičnih znanja.

Pored čitavog niza subjektivnih faktora koji sprečavaju dostizanje ovog cilja, postoje i neki objektivni činioci. Ja ću pokušati ukratko da iznesem neka svoja razmišljanja na tu temu, koja prilično ulaze u analizu stanja realizacije uzusa Bolonjskog procesa. Pri tome ne želim da se bavim opštom kritikom tog stanja, već mi je želja da ukažem na njene implikacije na završni čin studija - izradu diplomskog rada i opasnost da on bude krajnje formalan, a to znači suvišan. Očekujem da članovi foruma iznesu svoje stavove po ovom pitanju, jer se ono tiče direktno njih kao budućih diplomaca, a ako su već diplomirali onda mogu da doprinesu svojim iskustvom i predlozima da se ovaj problem prevaziđe.

Polazeći od problema realizacije intencija Bolonjske deklaracije može se uočiti sledeće:
  • Posle određenih "lutanja" većina fakulteta se odlučila za četvorogodišnje osnovne studije
  • Broj predmeta koji studenti treba da polože tokom studiranja kreće se u širokom dijapazonu. Plašeći se da ću možda pogrešiti, ali uglavnom se kreće u opsegu od 25 do 45 ispita. To znači da studenti u ovom lošijem slučaju moraju da polažu i preko 10 ispita tokom godine. Iako se polaganje ispita vrši preko kolokvijuma i seminarskih radova veoma je teško da najveći broj studenata prelazi iz godine u godinu studija sa svim položenim ispitima. To je očigledno, jer smo svedoci da studenti na početku svake godine traže smanjnje broja bodova sa kojim mogu upisati narednu školsku godinu.
  • Imajući to u vidu može se zaključiti da je skoro nemoguća misija položiti sve ispite u predviđenom roku i uraditi diplomski rad za predviđene četiri školske godine. Ako postoje studenti koji zaključno sa junskim ili julskim ispitnim rokom polože sve predviđene ispite ostaje im samo 2,5 do 3 meseca da završe diplomski rad do 30. septembra tekuće školske godine inače studije produžuju u sledećoj godini. Pošto je u periodu jul - avgust vreme godišnjih odmora kada mnog fakulteti zatvaraju svoje kapije sledi da je izrada diplomskog rada u okviru neke laboratorije na fakultetu praktično nemoguća. Shodno tome mnogi studenti se zbog toga odlučuju za "teorijski" orijentisane diplomske radove. Dodatni problem imaju studenti koji ne žive u sedištu fakulteta i letnju pauzu moraju da provedu kod kuće. 

Ovo su samo neke početne konstatcije, jer se bojim da se moje razmišljanje odužilo i da zbog toga mnogi neće imati volje da se upoznaju sa njegovom sadržinom pa će izostati aktivnosti, tj. odgovori koji treba da pokrenu promenu ovakvog stanja. 

Idi gore