Struktura obrazovanja u oblasti RAČUNARSTVA

Započeo Siniša Ranđić, 21.02.2010, 20:57

« prethodna tema - sledeća tema »
Idi dole

Siniša Ranđić

Na ovo što si nabrojao ja bih dodao i sledeća znanja:

       
  • Pralelne i distribuirane sisteme

  •    
  • Sistemsko programiranje

  •    
  • Zaštita računarskih sistema

  •    
  • Analiza performansi i pouzdanost računarskih sistema


Za početak ja bih pokušao da definišemo osnovna znanja, koja bi se kasnije mogla nadgrađivati u zavisnosti od uže struke prema kojoj bi se usmetravali studenti. To znači da bi trebalo definisati i neke smerove koji bi se mogli ponuditi studentima. Osim toga treba definisati i neka bazična znanja koja bi pravila vezu ovih studeija prema elektrotehnici, kao ishodištu. Naravno ovo su samo ad hoc razmišljanja koja u kasnijoj razradi uopšte ne moraju biti uzeta u obzir.

Marko Аcović

Mozda bi na postojecu listu moglo da se doda i Internet programiranje posto je veoma zastupljeno i kod nas i u svetu.

Siniša Ranđić

Mislim da smo nabrojali dovoljno elemnata. Sada bi valjalo definisati neke obrazovne module, tj. smerove koji bi trebali da bolje odraze specijalizaciju unutar računarske tehnike.

Marko Аcović

Citat
Mislim da smo nabrojali dovoljno elemnata. Sada bi valjalo definisati neke obrazovne module, tj. smerove koji bi trebali da bolje odraze specijalizaciju unutar računarske tehnike.

Nisam siguran da sam razumeo na sta se ovo tacno odnosi.

Siniša Ranđić

Mislio sam da definišemo šta treba da znaju svi svršeni studenti računarstva, a koja su to usmerenja koja će ili koja mogu da se ponude studentima radi specijalizacije u određenim oblastima.

Marko Аcović

Ja sam mislio da smo vec dali ukratko sva znanja kojima je potrebno da student dobro ovlada kako bi mogao ozbiljno da se bavi racunarskom tehnikom. Mislim da je sledece pitanje kroz koje nastavne predmete da se ta znanja prenesu. Mozda nam terminologije nisu uskladjene.

Siniša Ranđić

Imajući u vidu saglasnost oko osnovnih pravaca koje treba slediti u postupku razmatranja mogućih pristupa za definisanje jednog boljeg nastavnog plana u oblasti računarstva započeo sam sa pripremom odgovarajućih materijala koji treba da pomognu da ceo postupak bude efikasniji, jer se vreme u kome treba da se u okvuru reakreditacije obrazovne delatnosti ponude nova rešenja neumitno približava. Ovi materijali, koji na kraju treba da prerastu u jedinstveni dokument, koji bi trebalo da bude istovremeno i Strategija razvoja računarstva na FTN, ali i konceptualni okvir za dalji razvoj obrazovanje na ovom planu sastojaće se iz sledećih celina:

       
  • Prikaz rezultata obrazovanja i naučno - istraživačke delatnosti na Tehničkom fakultetu na planu računarstva u proteklih 15 godina;

  •    
  • Prikaz evolucije nastavnog plana računarstva na Tehničkom fakultetu tokom proteklih 15 godina;

  •    
  • Prikaz strukture nastavnog plana računarstva na univerzitetima u svetu;

  •    
  • Procenu stanja računarske tehnike u Srbiji i potencijalnih potreba za stručnjacima iz ove oblasti;

  •    
  • Procenu mogućnosti razvoja naučno - istraživačke delatnosti u oblasti računarstva na FTN u Čačku;

  •    
  • Prikaz koncepta obrazovanja u oblasti računarstva na FTN u kontekstu mogućih istraživanja, potreba privrede i raspoloživih kadrova.


Pred nama predstoji ozbiljan posao, koji će sigurno zahtevati puno vremena i ljudskih resursa. Međutim, izazov koji uspešno urađen posao može doneti svakako je dovoljna satisfakcija za sve one koji budu učestvovali u ovom poduhvatu. Pogotovu što način na koji je pristupljeno ovom poslu uz aktivno učešće ljudi iz neposredne struke predstavlja odstupanje od ustaljenih manira kod kojih je akademska sredina bila ta koja je nametala svoje stavove i rešenja. Shodno tome očekujem da najšira populacija bivših studenata TF, koji su našli svoje mesto u neposrednoj praksi uzme učešća u ovom poduhvatu. Njihovo mišljenje u korelaciji stečena - potrebna znanja biće večika pomoć, ali i pravi okvir u kome će se pokušati da se definiše novi nastavni plan u oblasti računarstva na FTN u Čačku.

Marko Аcović

Mislim da ce glavni problem biti stavka pod rednim brojem 5, jer nisam siguran koliko je trenutni kadar na FTN sposoban da reformise postojeci nastavni plan u oblasti racunarstva. Mislim da je za ostvarenje tog cilja (bar u pocetku) potrebno dovesti i neke ljude sa strane. E sad se otvara drugo pitanje a to je: koliko je rukovodstvo fakulteta spremno da odvoji sredstava za dovodjenje strucnih ljudi sa strane.

Siniša Ranđić

Duboko sam svestan problema koji mogu da se pojave. Ali ovaj dokument sam zato i postavio ovako široko. On neće da bude - Il uzmi il ostavi. Jednostavno to će biti sagledavanje problema sa svih strana. Na kraju će da bude prezentirano - Kako bi trebalo da izgleda jedan konzistentan nastavni plan računarstva i šta to podrazumeva u kadrovskom i tehničkom smislu. Jer mora da se prekine sadašnja praksa - imam ljude koji nešto "znaju" i onda ćemo od toga da napravimo predmete koje ćemo da proglasimo za fundamentalno računarske. Pre toga treba se odlučiti šta hoćemo da negujemo u naučno - istraživačkom smislu na planu računarstva. Ako imamo takvo opredeljenje onda možemo da pričamo o obrazovnoj nadgradnji. Ako ne onda idemo ka srednjoj školi. Dalje elaboriranje ispravnosti pristupa je degutantno. Svako ko je iole u struci ne treba mu da se objašnjava dalje. Oni koji ovo ne shvataju, a i dalje žele da igraju na ovom terenu ... Ne bih to komentarisao!

mjanjic75

Много већи проблем је број студената, тј. величина факултета.

ЕТФ у Београду се истиче толико, јер имају већи број студената, већи број студијских програма, а тиме и већи број понуђених модула и испита које студент може да бира, нарочито на мастер судијама.


Основне студије се дају некако скоцкати, али је проблем направити мастер студије које ће садржавати модуле за сваку од ужих области. Дакле, не може се на мастер студијама учити од свега по мало, већ студент мора имати 4-5 обавезних и уско повезаних испита из исте области, плус неколико изборних које не морају бити из исте области као ових 4-5.


Знам девојку која је завршила CS у Торонту. Од 5 испита у сваком семстру, 3 су била уско стручна, а 2 су била за "рекрацију" (нпр. она је узела Економију и Енглески језик и књижевност). Не може се натрпати 5 предмета чији наставници посматрају свој предмет као "главни", већ се МОРА одредити која 2 или 3 предмета су "главна" и тако су конципирана да се што више научи, док ови остали морају да буду мање захтевни.

Овако, код нас сваки наставник (част изузецима који су за похвалу, а сами ће се препознати ко су) мисли да је његов предмет најважнији и убија студенте са небројено колоквијума и домаћих задатака, тако да они "главни" предмети морају да трпе.


Ближи се ре-акредитација, и мислим да су многи вољни да пристану на писање курикулума за своје предмете од НУЛЕ. Значи, нема више преписивања планова и програма као задњих 50 година. На пример, ако некоме не требају тројни интеграли, могу само да се помену на предавањима и прескоче на писменом и усменом испиту или да се на истима појаве у елементарном облику, а не да се задају подинтегралне функције тако да задатак буде "коска". Јер није поента да неко решава коску од задатка, већ да научни принцип и поступак за решавање.


Такође, треба извршити што бољу међусобну интеграцију предмета.
На поменутом Унивезитету у Торонту, један од домаћих задатака из програмирања је био да се направи функција која рачуна sinx на задатих n децимала, а у додатку је речено: као што сте научили из Анализе 2 (Calculus 2) sinx се може развити у Тејлоров ред...

Ово је само један илустративан пример, где се знање из једног предмета одмах примењује у другом.
На нашим факултетима већина предмета је тако конципирана да је сваки од њих свет за себе, и знање стечено из једног готово да нема примену у другом предмету. Тако се научено много брже заборавља, а и сами студенти осећају бесмисао преобимног градива које уче на 1. или 2. години, а касније га нигде не примењују.

Siniša Ranđić

Tačno pre četiri godine u februaru 2010. godine otvorio sam temu o strukturi obrazovanja u oblasti računarstva. Iako je pitanje bilo opšte prevashodno se o0dnosilo na strukturu računarskog obrazovanja na tadašnjem Tehničkom fakultetu u Čačku. Te školske godine (2009/2010.) upisani su prvi studenti na tzv. akreditovane studijske programe u okviru kojih je računarsko inženjerstvo bilo modul u okviru studijskog programa elektrotehničko i računarsko inženjerstvo. U tom trenutku to je bila treća varijanta studija računarstva na Fakultetu. U međuvremenu smo ušli u novi ciklus akreditacije i na jesen bi trebalo da se upiše nova generacija studenata koja će studirati po izmenjenim nastavnim planovima i programima. Mislim da je ovo pravi trenutak da se tema strukture obrazovanja u oblasti računarstva na Fakultetu tehničkih nauka ponovo otvori.

Siniša Ranđić

Iako je do nove akreditacije obrazovne delatnosti Fakulteta ostalo više od tri godine, valja se poslužiti narodnom izrekom - Ko krene na vreme stići će. To konkretno znači da već sada treba razmišljati kako treba da izgleda struktura obrazovne delatnosti Fakulteta tehničkih nauka u narednih pet godina. Konkretno mislim na oblast Računarstva. I zato sam rešio da u okviru ove davno otvorene teme ponovo pokrenem aktivnosti sa ciljem da imamo spreman odgovor kada budemo kretali u novu akreditaciju. Ovaj cilj ima dva podcilja:
  • Napraviti moderan nastavni plan i program ili kako se to moderno kaže curriculum
  • Pokušati da se u skladu sa željama iz prve tačke obezbedi kadar koji će taj plan da iznese

Osnovni razlog za ovu ranu startnu poziciju je relativno smanjeno interesovanje studenata za studije računarstva na Fakultetu. Zato pozivam sve zainteresovane i one koji mogu da nam pomognu u ovim nastojanjima da ovde iznose svoje predloge i komentare. Potrudićemo se da što pre izađemo sa nacrtom nastavnog plana računarske tehnike što će dodatno stvoriti mogućnosti za komentarisanje i predlaganje da bi konačno taj plan bio što bolji.

Idi gore