DA LI ČAČKU TREBA TEHNOLOŠKI PARK?

Započeo Siniša Ranđić, 16.12.2010, 13:35

prethodna tema - sledeća tema

Siniša Ranđić

16.12.2010, 13:35 Poslednja Izmena: 19.12.2010, 12:50 od Siniša Ranđić
U okviru jučerašnje posete ministra Božidara Đelića Univerzitetu u Kragujevcu ozvaničena je državna podrška formiranju Naučno - tehnološkog parka u Kragujevcu. Na taj način su zaokružene aktivnosti na formiranju ovakvih parkova u sedištima 4 glavna univerzitetska središta u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Čačak sa svoja dva fakulteta i Institutom za voćarstvo sigurno da je sledeća važna tačka na naučno - istraživačko - obrazovnoj mapi Srbije. Postavlja se jasno pitanje kakva je budućnost Čačka u sklopu tih novih pristupa podizanju nivoa tehnološkog razvoja Srbije. Slušajući i čitajući komentare u javnim glasilima o načinu rada budućih univerzitetskih tehnoloških parkova stekao sam utisak da se nastavlja sa starom praksom u kojoj je istraživački rad bio u velikoj meri odvojen od privrede, kao sredstva za njegovu valorizaciju.

Siniša Ranđić

Iako svetska iskustva pokazuju da su konglomerati u kojima zajednički deluju istraživačke institucije i privredni subjekti predstavljaju motor razvoja čovečanstva kod nas se i na tom planu odvija igra nadmudrivanja. Akademska zajednica sa jedne strane smatra da njoj pripadaju sva prava u tom "braku", tj. privreda je samo ta koja treba da uz državu obezbeđuje pare. S druge strane privreda se često ponaša po onoj narodnoj "Koga su zmije ujedale, taj se i guštera plaši". A i jedno i drugo ponašanje su posledice onoga što se u Srbiji dešava više od dve decenije.


Akademska zajednica pokušava da dostigne svetske nivoe na širokom planu bavljenja istraživanjem (nauku ne smem ni da pomenem) pri čemu malo vodi računa o primenjivosti rezultata tih istraživanja u privredi. Naravno za istraživanja su potrebna materijalna sredstva, ali njih baš nema puno, jer ona uglavnom treba da se dobiju od osiromašene privrede, bilo direktnim investicijama bilo preko fiainsiranjem istraživanja iz državnog budžeta. Nažalost u ovom nadmudrivanju potrošene su mnoge godine, jer se moglo u tih 20+ godina baviti primenjenim istraživanjima koja bi bila verifikovana na tržištu, a ono što bi dobilo i naučnu potvrdu moglo je da bude dobra osnova za ostvarenje ciljeva kojima u velikoj meri bezuspešno težimo sve te godine.


Na osnovu uvida u iskustva mnogobrojnih tehnoloških parkova može se videti da su oni upravo primer koegzistencije istraživačkih i preduzetničkih subjekata oko zajedničkih ideja. Naravno u zavisnosti od rezultata takve koegzistencije ne izostaju ni naučni dometi. Bilo bi neuljudno navoditi primer Silikonske doline, koja je svakako prerasla okvire tehnološkog parka iako je kao takvu možemo posmatrati.


Čačak bi trebalo da poseduje oba elementa za uspešan rad jednog tehnološkog parka. Dva fakulteta, Institut za voćarstvo i Visoka tehnička škola strukovnih studija raspolažu akademski verifikovanim kadrovskim potencijalima da se mogu organizovati istraživanja čiji rezultate treba da budu komercijalizovani kroz preduzetničke potencijale kakvima Čačak raspolaže. Jedna intenzivana istraživačko - komercijlana aktivnost trebalo bi da omogući postizanje nekoliko ciljeva:

       
  • Stvaranje uslova za angažovanje mladih talentovanih stručnjaka i njihovo uvođenje u istraživačke vode i osposobljavanje za rešavanje složenih projektinih zadataka;
  • Tržišnom realizacijom dobijenih proizvoda stvoriće se uslovi za stvaranje akumulacije iz koje se mogu nastavljati istraživanja, a u sklopu toga i ona najviših naučnih dometa;
  • Stvaranje uslova za formiranje novih firmi koje će značiti prekretnicu u trendu zapošljavanja mladih stručnih kadrova;
  • Stvaranje uslova u kome će se delovati povratno na obrazovne profile čačanskih visokoškolskih ustanova i njihovo prilagođavanje svetskim i tržišnim trendovima.
Imamjući u vidu par iznetih argumenata može se zaključiti da bi formiranje Tehnološkog parka u Čačku moglo i trebalo da predstavlja pozitivan korak u privredi regiona koji gravitira Čačku.

Siniša Ranđić

11.02.2011, 09:58 #2 Poslednja Izmena: 24.01.2012, 23:16 od Siniša Ranđić
Što se tiče osnivanja naučno - tehnološkog parka u Čačku u proteklih mesec ipo dana došlo je do značajnog napretka. Grad Čačak, Poslovno udruženje "Gradac 97", Tehnički fakultet, Agronomski fakultet i Institut za voćarstvao saglasili su se da formiraju Naučno - tehnološki park "Čačak" i preduzeti su koraci ka realizaciji tog dogovora. Preostalo je da odluku o formiranju donesu gradska Skupština i Upravni odbor Instituta čime će se stvoriti uslovi z potpisivanje Ugovora o osnivanju, formiranju organa upravljanja Parka i naravno početku njegovog rada.

Mislim da će se osnivanjem naučno - tehnološkog parka u Čačku stvoriti povoljni uslovi za bolju saradnju između istraživačkih institucija i privrede ne samo Čačka već i čitavog regiona koji gravitira ka njemu. Što se tiče istraživačkih poslova stvoriće se uslovi za dinamičnije bavljenje istraživanjima pse svega mladih istraživača sa čačanskih fakulteta, kojima nedostaje rad na praktičnim istraživačkim projektima. Istovremeno to je prilika za čačanske visokoškolske i istraživačke institucije da kroz neposrednu saradnju sa privredom obezbede uslove za podizanje materijalnih uslova kako samu istraživačku delatnost tako i za podizanje opštih standarda rada.

Siniša Ranđić

24.01.2012, 23:59 #3 Poslednja Izmena: 04.02.2012, 02:09 od Siniša Ranđić
Pre godinu dana smelo sam zaključio da je došlo do značajnog napretka u procesu formiranja NTP "Čačak". I naredni meseci prolazili su u znaku aktivnosti na stvaranju pravnog okvira za njegovo formiranje. I konačno organi upravljanja odnosno nosioci vlasti svih osnivača su doneli odgovarajuće odluke, potpisan je osnivački Ugovor, pristupilo se upisu firme u privredni registar i sve je nekako utihnulo.


Trenutno stanje naravno odgovara svim onim skepticima ili čak protivnicima, jer su tobože ispunjena njihova očekivanja. S druge strane svima onima koji su pak očekivali da će NTP značiti promenu smera kretanja kazaljki u Čačku doživeli su samo još jedno razočarenje. Srećom ne spadam ni u jednu od pomenute dve grupe, ali se kao neposredni učesnik aktivnosti na formiranju NTP s pravom pitam - Gde je zapelo?


Jer NTP je po mom skromnom mišljenju trebao da stvori uslove za najmanje dva iskoraka u životu grada Čačka:

       
  • Omogući i olakša mladim, ali i svim preduzimljivim ljudima da dođu do posla, jer trebalo da pruži infrastrukturne pogodnosti za razvoj poslovnih aktivnosti. Zadatak NTP treba da bude pre svega inkubacija nove poslovne aktivnosti i povezivanje razvojnog i proizvodnog sektora;
  • Stvori realne uslove da istraživački i razvojni potencijali grada stave u funkciju rešavanja praktičnih problema i napusti već ukorenjena praksa "istraživanja radi istraživanja".
Tokom aktivnosti na formiranju NTP trudio sam se da upravo dam naglasak na ova pomenuta dva aspekta. Osim toga treba naglasiti da je sam pristup formiranju NTP bio zdraviji, jer je potekao iz tzv. "baze", a ne na bazi odluka državnog rukovodstva da se u univerzitetskim centrima Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu naprave NTP ma šta se pod tim podrazumevalo. A praktično je značilo da se naprave zgrade, svojevrsni savremeni "Skadri na Bojani". Kao da će te zgrade same po sebi promeniti svekoliku istraživačku sliku Srbije i pomoći da se ubrizga razvojna injekcija posrnuloj privredi. Jednostavno se zaboravila prosta sitnica - NTP ili ma šta se pod tim podrazumevalo pre svega čine LJUDI, koji znaju i koji su motivisani da stvaraju i menjaju svet oko sebe pa i sebe same.


Ovo su samo okolnosti koje puno govore o nama kao nosiocima neke ideje, ali pre svega njenim realizatorima. Kada malo ozbiljnije razmislim pre svega vidim dva razloga zašto je zapelo sa oživotvorenjem ideje o NTP u Čačku. Od samog početka sam imao utisak da, i pored saglasija da NTP treba Čačku da su svi nosioci aktivnosti, tj. njihovi predstavnici imali prećutno ideje koje jasno nisu iznošene na svetlost dana. Obrazovno - istraživake organizacije (fakulteti i Institut) u formiranju NTP videli su šansu za stvaranje uslova da se obezbede dodatna sredstva za naučno - istraživački rad. S druge strane privreda je takođe videla šansu da se kroz aktivnosti NTP dođe do svežeg kapitala, koji joj sasvim sigurno nedostaje. I sama gradska vlast videla je priliku da kroz NTP, naravno na teret  državnih fondova dođe do novca za podršku projektima koji su u međuvremenu započeti.


I umesto da pristup - ideje potekle od baze - sa željom da se udruže razvojni potencijali istraživačkih organizacija, kapaciteti privrede i energija i preduzimljivost mladih i stručnih ljudi - dođu do izražaja i budu primer drugima kako se razmišlja, kao da smo se izgubili u pretprazničkoj gužvi. Voleo bih da se to zaista desilo i da je ovaj zastoj posledica svih onih stvari koji prate kraj godine, počev od radnih obaveza do skoro mesec dana praznovanja. I da će ova zaista lepa ideja vrlo brzo biti u potpunosti realizovana i da ćemo već za koji mesec imati prve firme koje će označiti početak funkcionisanja NTP "Čačak".


Na kraju moram da dodam još jedno razmišljanje, koje neće biti šlag na skepsu zluradosti mnogih, ali potencijalni uzrok zastoja u zaživljavanju NTP može biti i približavanje republičkih i izbora za druge organe vlasti. Svi smo već stekli sindrom da promena vlasti znači i mnogostruke promene u sistemu funkcionisanja država. Kao da sve ponovo počinje od nove vlasti. To jednostavno znači da Srbija još uvek nije forimrana kao čvrst državni sistem, koji bitno zavisi od toga koja je stranka ili koalicija na vlasti. Možda je ovo prilika da i sebi i drugima pokažemo da smo preležali dečje bolesti tranzicije vlasti. Pogotovu što je jedina odluka koja je doneta jednoglasno u Skupštini grada Čačka u ovom četvorogodišnjem sazivu upravo bila odluka o formiranju NTP "Čačak".


Siniša Ranđić

04.02.2012, 16:11 #4 Poslednja Izmena: 04.02.2012, 16:40 od Siniša Ranđić
Pre nekoliko dana sam postavio pitanje u okviru teme DA LI ČAČKU TREBA TEHNOLOŠKI PARK - Gde je zapelo? Međutim, u utorak 31. januara 2012. godine održan je sastanak radne grupe za forimranje NTP "Čačak" na kome smo upoznati sa činjenicom da je Rešenjem Agencije za privredne registre od 29. decembra 2011. godine prihvaćen zahtev za formiranjem Naučno - tehnološkog parka "Čačak".


Praktično pomenuti sastanak je bio poslednji sastanak radne grupe koja je od novembra 2010. godine pokušavala da osmisli i realizuje ideju vezanu za formiranje naučno - tehnološkog parka. Dalje aktivnosti će voditi Skupština NTP, koja će biti formirana od po dva predstavnika osnivača i Direktor čiji izbor će biti jedan od prvih zadatak Skupštine.


Kakvi će biti dometi rada NTP zavisiće od ljudi koji budu participirali u organizovanju njegovih aktivnosti. Kriza u čijem središtu se svet nalazi verovatno će biti jedan od uzroka otrežnjenja od očekivanja svemogućeg neoliberalnog koncepta. Konačno se treba vratiti čoveku kao pokretaču, a ne čoveku kao čuvaru onog najsurovijeg tržišnog koncepta.

Siniša Ranđić

U poslednjem komentaru ponadao sam se da ćemo konačno krenuti sa mrtve tačke. Međutim, sem što je postavljen fiktivni direktor slabo se nešto čuje o radu NTP. Moram da se zapitam kada ćemo konačno da shvatimo da treba zasukati rukave i raditi, učiti, raditi, učiti, raditi, ...
Naravno ovaj konglomerat reči nije greška, jer Srbija mora da shvati da joj nedostaju dve stvari rad i znanje. I to ne bilo kakav rad, već onaj, kako se kaže samopregorni rad u kome se na početku više daje, da bi se negde u budućnosti ubirali plodovi toga rada. Što se znanja tiče i to ne može biti bilo kakvo znanje, već ono koje se može opredmetiti, tj. koje može da rezultuje tržišno orijentisanim proizvodom.
Ne smemo da dozvolimo da se još jednom ostvari ona prosta misao "da je put do pakla uvek popločan dobrim namerama". Skoro pola godine je prošlo, a pomaka nema, bar se ne vide. Voleo bih da me oni koji su se prihvatili da rukovode parkom demantuju. Biće mi drago da se to desi!

mjanjic75

Осим знања и рада, Србији много више фали нешто друго, што највише долази до изражаја у следећем питању.

Зашто Агрономски факултет у Чачку и Институт за воћарство у Чачку нису направили заједничке докторске студије из воћарства?

Имајући у виду некадашњи углед тог института у свету, ако би се направиле докторске студије на енглеском језику, сигурно би било заинтересованих студената и из иностранства.
Али, колико видим, на Агрономском факултету је битније хемијско инжењерство него агрономија. Па сутра када вас неко на разговору за посао пита за диплому, а ви кажете да сте завршили хемијско инжењерство на Агрономском факултету, шта мислите да ли ће пре запослити вас или некога са хемијског факултета?


Дакле, ако две наведене институције не могу да остваре сарадњу иако би требало да се бар делимично баве сродним истраживањима, како тек онда покренути технолошки парк унутар кога треба да сарађује још већи број институција?

Siniša Ranđić

Upravo se navršila godina dana od kako u Čačku postoji Naučno - tehnološki park (NTP). Njim upravlja Skupština koju čine predstavnici 6 osnivača, čiji je zadatak bio da izabere direktora NTP, čime bi se stvorili formalni uslovi da park može da funkcioniše. U međuvremenu parkom je trebalo da upravlja VD direktor, jer je zakonska obaveza da bi institucija mogla da se upiše u APR da postoji odgovarajući poslovodni organ - tj. direktor. Moja ostala saznanja vezana za rad Parka u priličnoj meri su indirektna, jer kao što sam već napisao Radna grupa koja se skoro godinu ipo bavila osnivanjem Parka prestala je da postoji.

Možda je Park i radio, ali javnost nije upoznata sa onim šta su praktični rezultati tog rada. Koliko sam upoznat direktor nije izabran tako da Parkom i dalje pored Skupštine upravlja postavljeni VD direktor. Moguće je da trenutna ekonomska situacija u zemlji ne pogoduje radu ovakvih institucija. Međutim, bojim se da čak ni u institucijama koje su suosnivači Parka ne postoji jasna predstava o tome šta u suštini predstavlja naučno - tehnološki park. Jednostavno institucije koje su navikle da žive od sredstava koje dobijaju iz budžeta i dalje misle da će se i NTP finansirati na sličan način, tj. da će se dobijati sredstva za projekte koji najčešće neće biti realizovani, kao što je slučaj sa projektima koji se sada finansiraju od strane Ministarstva za nauku.

Ono što svi koji žele da participiraju u radu NTP to je da se radi o poslovnim konglomeratima u okviru kojih se ostvaruje saradnja između istraživačkih institucija i proizvodnih i uslužnih firmi koje rezultate istraživanja uobličavaju u proizvode koji se nude tržištu. Čak i površnim uvidom može se videti da se NTP u svetu formiraju u okruženju univerziteta. Jednostavno u konstelaciji postojanja NTP istraživačke sredine nalaze partnere koji će opredmetiti rezultate istraživanja uz istovremeno stvaranje mogućnosti da se kroz ostvareni zajednički prihod mogu nastaviti dalja istraživanja. Što se tiče proizvodnih organizacija one su kroz ovakvu simbiozu oslobođene potrebe da imaju sopstveni razvoj.

Na kraju može se postaviti nekoliko pitanja koja praktično definišu uslove u kojima NTP može uspešno da funkcioniše:

       
  • Da li postoje istraživanja koja mogu da prerstu u proizvod ili uslugu koja može da se ponudi tržištu;
  • Da li postoje zainteresovani preduzetnici koji su spremni da se prihvate saradnje sa istraživačkim timovima u smislu realizacije poslova koji podrazumevaju stvaranje novog proizvoda ili unapređenje postojećeg i njegovo plasiranje na tržište;
  • Postoji li interes države da podrži ovakve aktivnosti kroz davanje finansijske podrške odnosno davanje određenih olakšica firmama koje funkcionišu u okviru NTP.
S obzirom da je ovaj tekst inspirisan aktivnostima postojećeg NTP u Čačku ne može se ostati po strani i ne postaviti pitanje - "Gde nestade preduzetnički duh Čačka, po kome smo bili poznati ili se samo radilo o praznim pričama"? Godina koja protekla od formalnnog osnivanja NTP bila je dovoljna da se nešto praktično uradi.

Siniša Ranđić

02.02.2013, 12:16 #8 Poslednja Izmena: 08.02.2013, 23:55 od Siniša Ranđić
U poslednje vreme rad Naučno - tehnološkog parka "Čačak" bio je u više navrata pod lupom gradskih vlasti, oličenih u Gradskom veću. S obzirom da je Grad u ovom trenutku glavni, da ne kažemo jedini finansijer rada ove institucije jasno je da organi samouprave moraju da se bave problemima trošenja novac iz gradskog budžeta. Takođe, gradski funkcioneri trebaju da kritikuju i ukazuju na sve loše aspekte rada gradskih institucija koje su u njihovoj ingerenciji. Međutim, isto tako gradski funkcioneri, pogotovu oni koji imaju ingerencije da vode Čačak moraju da znaju svoj posao i da se bar dobro informišu o onome šta kritikuju ako već nisu spremni ili sposobni da pomognu.
Činjenica je da malo ljudi, pa čak i oni koji to sebi ne bi trebalo da dozvole, ne znaju šta je to naučno - tehnološki park. Međutim, mnogo značajnije je što odgovorni, ali i široki krug stručnih ljudi i građana nije upoznat sa značajem koji jedna ovakva institucija može imati za razvoj grada, ali i njegov status u Srbiji pa i šire. Svaki žitelj Čačak, koji želi da naš grad zaista postane ono što mislimo da već jeste treba da podrži ovu ideju. Ako već ne može da direktno pomogne, onda ne treba, svojim opiranjem i traženjem razloga protiv, da otežava napore onima koji pokušavaju da učine korak u budućnost.

Siniša Ranđić

Kao što se može videti iz saopštenja koje akteri u meču zvanom Naučno - tehnološki park Čačak (NTP Čačak) razmenjuju on se odvija oštrom razmenom udaraca preko mreže. Bez želje da ikome delim lekcije moram da konstatujem da pri tome vreme neumitno prolazi i ne možemo ga sigurno nadoknaditi. A vreme ovde kao da stoji već najmanje četvrt veka. Kao da čekamo da će neko drugi, umesto nas da nam donese blagostanje. Izvinite, ali moram da primetim da pomalo ličimo na onog Buridanovog magarca, što skapa od gladi pored obilja hrane. Moramo se podsetiti po čemu je Čačak bio poznat na ovim prostorima. Pri tome ću se baviti samo onim aspektima koji imaju značaja za rad NTP.

Zar Čačak nije bio jedan od obrazovnih centara Srbije, pa i Jugoslavije. Imamo jednu od najstarijih Gimnazija u Srbiji, ali kao da nas je bilo sramota da njenim 175 godina posvetimo celu protkelu godinu. Umesto velike proslave to čak nije bila ni skromna manifestacija koju bi pravdali merama štednje. Čačak je odmah posle Maribora (Eh taj Maribor uvek nam je bežao za prsa - u velikoj Jugoslaviji imali su jedini više telefona i automobila po stanovniku od nas) dobio Višu tehničku školu. 2009. godine na FERI (Fakultet za elektrotehniku, računarstvo i informatiku) je uz najviše državne zvaničnike obeleženo pedeset godina visokoškolskog obrazovanja u oblasti elektrotehnike. A naše jubileje uglavnom pozdravljaju drugorazredni političari. Koliko Čačana zna da je pred Drugi svetski rat u Čačku u okviru Tehničkog remontnog zavoda otvorena prva fabrika elektronskih uređaja (radio stanica)? A onda će sa, skoro preminulim Vladimirom Jasićem elektronika iz Čačka "odlepršati" u Niš gde će nastati RR zavodi, a onda i Elektronska industrija. Pre skoro četiri decenije Čačak će imati svoja dva fakulteta, koji će biti suosnivači Univerziteta u Kragujevca. Ali od pre tri godine čačanski fakulteti nemaju svoga predstavnika u upravi Univerziteta. Da li je i to odraz stanja akademskog duha našeg grada i mirenja sa vetrovima koji sada duvaju na ovim prostorima. Naravno nisam zaboravio ni Institut za voćarstvo, koji nastavlja tradiciju ovdašnjeg rasadnika dugu više od 100 godina. Zar sve to ne čini pravu osnovu da Čačak kroz osnivanje i razvoj NTP pokaže svoju vitalnost i naučno - istraživačku snagu. Pogotovu što ideja o osnivanju NTP nije došla sa nivoa države, već se rodila tu među nama kao potreba da pokažemo da nismo svakidašnja sredina.

Zar Čačak polovinom 90 - tih nije promovisan kao prestonica preduzetništva u Srbiji. Zar se nismo dičili svojim udruženjima zanatlija i malih privrednika, koja su bila magnet i za druge širom Jugoslavije. Jer je preduzetništvo i privatni biznis ovde uhvatio korene i u onom nekadašnjem "socijalističkom" društvu. Ako bih pomenuo nekog posebno bojim se da bih naneo nepravdu mnogim vrednima koji i nisu imali potrebu za publicitetom. Legitimisali su ih njihovi proizvodi i usluge poznate i van granica Jugoslavije. Ali kao da nas je publicitet na kraju XX veka začarao. I dalje su tu bili uspešni preduzetnici, ali kao da je došlo do zamene teza - umesto da grad živi i razvija se na talasu rezultata svojih preduzetnika, on je sve više počeo da guši. Kao da smo se nečga uplašili. A stvar je krajnje jednostavna - vredni smo koliko smo vredni kao ljudi sa svojim radnim rezultatima i društvenim podvišništvom.

Zato moramo završiti ovaj teniski meč, zasukati rukave i vratiti se onome što najbolje znamo da radimo. NTP je jedna od naših velikih šansi gde ćemo pokušati da ostvarimo simbiozu istraživačkih rezultata na našim visokoškolskim i naučnim institucijama i preduzetnika spremnih da te rezultate "upakuju" u nove proizvode i usluge koje će Čačak dodatno pozicionirati na svekolikoj mapi sveta.