Gde naći posao?

[Siniša Ranđić]

U novinama "24 sata" objavljena je vest pod naslovom "Softverska firma iz Srbije zapošljava 40 doktora nauka" (tekst se može pročitati na adresi http://www.24sata.rs/vesti/ekonomija/vest/softverska-firma-iz-srbije-zaposljava-40-doktora-nauka/25050.phtml). U tekstu se govori samo o par firmi iz Srbije koje svoje proizvode (softver) uglavnom izvoze i na taj način pokazuju da tzv. IT stručnjaci i ovde mogu naći adekvatan posao.


Ono što je veoma bitno, to je da fakulteti treba da konsultuju upravo takve firme u pogledu programskog dimenzionisanja svojih studijskih programa, jer će se na taj način izbeći rasprava na temu da li naši fakulteti nude studenti primenljiva i praktično orijentisana znanja.

[Siniša Ranđić]

Na adresi http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=01&dd=16&nav_id=574144
mogu se pročitai stavovi o tome koja su zanimanja perspektivna u pogledu zapošljavanja u budućnosti. Pod pretpostavkom da izneti stavovi zaista odražavaju razvoj društvenih i privrednih odnosa, a u skladu sa tim i potrebe društva za određenim profilom stručnjaka, može se postaviti banalno pitanja zašto naše visokoškolske ustanove ne školoju svoje studente za ta deficitarna zanimanja. Jedan od tipičnih primera je MEHATRONIKA, jer dok s jedne strane pojedini fakulteti stidljivo školuju stručnjake ovog profila, privreda je i dalje rigidna u njihovom neprihvatanju.

Interesantno je i mišljenje jednog od sagovornika autora teksta koji je napred pomenut - da se u Srbiji ne mogu naži dobri programeri, ni u Beogradu ni u Novom Sadu, čiji fakulteti dominiraju u obrazovanju IT stručnjaka, ali gde je i lociran najveći broj softverskih firmi u Srbiji.

Mislim da je krajnje vreme da nadležni ovoj problematici pristupe ozbiljno, jer će rezultat nebrige biti formalno školovanje potencijalnih stručnjaka, koji će u praksi imati de facto 2 mogućnosti:

   
• Beskrajno konkurisanje, posebno na konkurse u državnim firmama, koje obmanjuju javnost svojom tobožnjom brigom za mlade ove zemlje
• Uzimanje karte u jednom smeru - tj. odlazak u pečalbu nadajući se da će vas "Sunce tuđeg neba ipak ogrejati".

Iako i vlast i poslodavci treba, pored čekajućih na posao, da budu zainteresovani za efikasnije školovanje i sticanje potrebnih znanja, koja se onda mogu adekvatno primeniti u praksi, oni to ne pokazuju. Tako da preostaje da oni koji su već dobili diplome, ali i oni koji će ih tek dobiti treba da priupitaju i jedne i druge:

   
• Kakva znanja očekuju poslodavci od stručnjaka kojae bi potencijalno zaposlili;
• Šta vlasti, pre svega prosvetne nameravaju da učine da nateraju one kojima upravljaju (državni univerziteti) da svojim studentima pruže bolja i primenljivija znanja.

[Adis A.]

Ova tema mi je veoma zanimljiva, pošto i ja pripadam toj grupi koja je pri kraju studija. Svakodnevno pratim oglase za posao i znam gde se ja tu nalazim.
Više puta sam pročitao ovu temu. Voleo bih da je to uradio i makar nekoliko profesora sa TF.

Iako i vlast i poslodavci treba, pored čekajućih na posao, da budu zainteresovani za efikasnije školovanje i sticanje potrebnih znanja, koja se onda mogu adekvatno primeniti u praksi, oni to ne pokazuju. Tako da preostaje da oni koji su već dobili diplome, ali i oni koji će ih tek dobiti treba da priupitaju i jedne i druge:

• Kakva znanja očekuju poslodavci od stručnjaka kojae bi potencijalno zaposlili;
• Šta vlasti, pre svega prosvetne nameravaju da učine da nateraju one kojima upravljaju (državni univerziteti) da svojim studentima pruže bolja i primenljivija znanja.

Ne znam da li ste ispratili onu temu koja se je dotakla problema izvodjenja nastave iz programiranja na TF. Od obećanja data na toj temi ostale su samo prazne reči.

[Siniša Ranđić]

Ponekad imam utisak da u Srbiji postoji mnogo važnijih stvari od budućnosti njenih, pre svega mladih građana. Novinari koji se bave ovom problematikom najčešće ovu oblast tretiraju sa nekim senzacionalističkim predznakom, jer nema istraživanja i pokušaja da se stvari objektiviziraju. Ono što je evidentno to je da se "rezultati" naučno - istraživačkog rada i rezultati privredne aktivnosti u Srbiji sve više međusobno udaljavaju. Jer kako drugačije objasniti činjenicu da sa jedne strane imamo "briljantne" uspehe naše nauke, pre svega izražene kroz mnogobrojne radove objavljene u časopisima sa tzv. SCi liste, a sa druge strane zamiranje aktivnosti u privredi. A privreda bi trebalo da bude taj absorbent stručnjaka koji se školuju na srpskim univerzitetima, ali i motor razvoja države, jer mora se priznati da samo ono naučno - istraživačko dostignuće koje nađe svoju praktičnu primenu zaista ima vrednost.


Tekstovi koje ovde pišem imaju prevashodni cilj da kod svih onih koje problematika nalaženja posla, ali i svega onoga što ta nastojanja prati, probudi želju da se stvari menjaju, jer ovako nećemo daleko stići. Dixi et salvavi animam meam (Rekoh i spasoh dušu) nije ono što mi je cilj. Želim da preostale godine svoje radne aktivnosti pomognem da se koliko toliko vratimo na pravi put. Jer stigao sam u godine kada više treba da me prepoznaju po delima mojih učenika, a manje po sopstvenim delima. Da stvari ne bi ostale samo na kritikama i konsatovanju problema treba reći da se puno može postići sa malo truda. A to je pokušati da se učini napor da se na Tehničkom fakultetu formira baza podataka o bivšim studentima. neko će reći da ona već postoji, ali mnogo toga je pohranjeno u Arhivi, nedostupno širem krugu i naravno neažurno. Osnovni cilj formiranja ove baze podataka je da se identifikuje gde su ti naši bivši studenti, šta rade. A na osnovu toga može se kasnije videti, koliko nema posao, koliko radi u struci, a koliko ne. Ili koliko je njih svoju sudbinu vezalo za život i rad u inostranstvu. Kada se napravi taj prvi uvid u navedeno stanje može se pristupiti istraživanju koje bi trebalo da pruži nekoliko prostih, ali sudbinskih odgovora:

   
• Kako ocenjuju znanja stečena na Tehničkom fakultetu u kontekstu posla koji obavljaju,
• Šta bi menjali u strukturi obrazovanja na Tehničkom fakultetu,
• Šta bi menjali u radu Tehničkog fakulteta
• ...

Ovo su samo neka pitanja na koje treba permanentno tražiti odgovore ako se želi biti prava obrazovna institucija, koja želi svojim studentima pružiti moderna znanja, ali i sebe samu činiti boljom svakom svojom aktivnošću.


Inače mi puno toga već znamo ili bi trebali da znamo kako postati bolji, ali valjda smo se uljuljkali onim "velikim" brojem diplomiranih studenata, koji svake godine ispune Amfitetar za Dan Tehničkog fakulteta.

[Siniša Ranđić]

U današnjem broju dnevnog lista PRESS objavljen je članak koji se može pročitati na adresi: http://sumadijapress.co.rs/index-p70-ni23809-c70.html. Ono što bih želeo da istaknem da je ovaj članak vredniji u promotivnom smislu za PMF u Kragujevcu od svih odlazaka u srednje škole, koji saradnici fakulteta praktikuju tokom proleća pokušavajući da u svoje klupe privuku buduće svršene srednjoškolce. Jer, ne treba biti previše promućuran pa zaključiti da je veća verovatnoća zapošljavanja sa diplomom nekog fakulteta najbolja preporuka tog fakulteta.


PS: Pisac teksta,verovatno što nije dovoljno obavešten, napisa da je Infarmatika na PMF jedini takav studijski program u regionu centralne Srbije. Ili sam konačno dobio potvrdu da je Čačak ipak u zapadnoj Srbiji.

[Siniša Ranđić]

Danas se na vestima B92 pojavi informacija pod ovakvim naslovom "Inđija: IT park za 25000 stručnjaka" (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=04&dd=11&nav_id=599615). Ovih dana smo obasuti predizbornim obećanjima u kojima se nudi i više nego što sami želimo tako da smo pomalo oguglali na ovakve vesti. Iskreno govoreći ako ovakav "park" obezbedi posao i za mnogo manje svršenih studenata sa srpskih fakulteta bio bi to veliki pomak i naziranje svetla na kraju tunela.

[gagi]

Koliko sam ja razumeo navedeni tekst, Embassy Group nije IT firma već građevinska firma tako da oni ne mogu obezbediti posao za 25000 stručnjaka. Oni mogu napraviti infrastrukturu ali je pitanje ko će i da li će koristiti tu infrastrukturu. Mislim da mi nismo interesantna zemlja za velike igrače u ovoj oblasti jer nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage (sa iskustvom) a nismo zanimljivi ni kao potencijalno tržište tako da mi navedena cifra zvuči kao predizborna laž. Doduše pre godinu ili dve jedan od vodećih ljudi Intela je prilikom posete Beogradu rekao da bi Intel došao u Srbiju ali samo pod uslovima koje je dobio Fiat.

[Siniša Ranđić]

U danšnjoj "Politici" u rubrici Društvo (na 8 strani) objavljen je članak pod naslovom "Studenti traže obaveznu praksu". Nažalost nisam uspeo da nađem tekst u elektronskom obliku tako da ću pokušati da ga najkraće prikažem ili bar prokomentarišem. Naravno najveći deo teksta je samo navođenje izjava ljudi, sa navođenjem njihovih funkcija da bi se valjda time pojačala argumentacija ( ). Da ne bih prepričavao, prepisaću početni deo teksta:


"Sava Marinković je završio studije na Harvardu i u Srbiji je otvorio firmu. Aleksandar Čabrilo se vratio iz Holandije i sad zapošljava 11 inženjera. O Strouberi timu i njihovom javnom solarnom punjaču za mobilne telefone koji je stekao svetska priznanja ne treba posebno govoriti. Oni su dokaz da se u Srbiji može uspeti kada se nešto želi i ima energija, inicijativa i volja, čak i sa malo para, i oni treba da budu primer i model za promenu svesti na fakultetima i među mladima koji umesto da gledaju da se što pre zaposle u nekoj državnoj firmi i mirno čekaju penziju - pokušaju nešto da promene, da budu lideri, da pokrenu svoje firme. Međutim, da bi se do ovoga stiglo neohodno je da univerziteti i privreda budu čvršće povezani, da studentska praksa bude obavezna na svim fakultetima i da svi studenti, bez obzira na struku, izučavaju i predmet preduzetništvo, ...".


Kako je sve to lepo rečeno, ali ko treba da sve to promeni: vlast koja gleda samo da što vrše depresira pozitivne procese na univerzitetu, korumpirajući nastavnike dobrim platama, a studente popustima kod upisa u narednu godinu, beskonačnim brojem ispitnih rokova i sličnim šarenim lažama, koje maskiraju realno stanje srpskog visokog školstva. Da li to treba da urade fakulteti čiji bi nastavnici i sami morali da rade, a ne da se kriju iza bezvrednih "naučnih" radova. I konačno studenti koji bi da studiraju, a da se pri tome baš i ne pretrgnu, i da na kraju očekuju rad u opet dobro plaćenom javnom sektoru.


Lično dobro znam šta znači praksa i da se ona danas veoma teško stiče po okončanju fakulteta, jer sa jedne strane poslodavci  očekuju da dobiju "gotovog" stručnjaka koji će odmah da im pravi profit, a sa druge strane fakulteti nisu u stanju (  ) da im takva praktična znanaj pruže u adekvatnoj meri, ali ne samo iz subjektivnih već i objektivnih razloga. Na kraju u Srbiji danas nema više firmi koje su bili dodatni univerziteti gde su se stečena teorijska znanja pretvarala u praktična i gde se zaista postajalo stručnjakom.


Naravno ima i nekih čudnih iskustava. Od 2002. godine u Laboratoriji za računarsku tehniku organizuje se Letnji kamp računarstva u periodu 15. juli - 14. avgust.Prvih 4 - 5 godina odziv studenata je bio dobar (istina iz godine u godinu se smanjivao) da bi poslednje tri godine studenti prestali da dolaze. Naravno pri tome izuzimam studente koji su u tom periodu radili svoje diplomske radove u Laboratoriji. Jedan od mogućih razloga bio je što se broj studenata iz Čačka  i okoline značajno smanjio, a oni su u principu bili najčešći učesnici ove prakse. Naravno Kamp će se održati i ove godine. Pozivam sve zainteresovane studente, ali i bivše studente koji još nisu našli zaposlenje da nam se pridruže u periodu od 15. jula do 15. avgusta 2012. godine da pokušamo da problem nedostatka praktičnih znanja makar ublažimo ako ne možemo da ga prevaziđemo. Naravno vrata Laboratorije su svim zainteresovanim za ovakav vid rada i van pomenutog perioda, znači u svako doba godine,a skoro možemo reči i dana. Koliko ćemo bit na raspolaganju zavisi i od interesovanja svih koji u našoj Laboratoriji mogu da unaprede svoje ukupno znanje u oblasti računarstva.

[Siniša Ranđić]

Koliko sam ja razumeo navedeni tekst, Embassy Group nije IT firma već građevinska firma tako da oni ne mogu obezbediti posao za 25000 stručnjaka. Oni mogu napraviti infrastrukturu ali je pitanje ko će i da li će koristiti tu infrastrukturu. Mislim da mi nismo interesantna zemlja za velike igrače u ovoj oblasti jer nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage (sa iskustvom) a nismo zanimljivi ni kao potencijalno tržište tako da mi navedena cifra zvuči kao predizborna laž. Doduše pre godinu ili dve jedan od vodećih ljudi Intela je prilikom posete Beogradu rekao da bi Intel došao u Srbiju ali samo pod uslovima koje je dobio Fiat.

Kako ono naš narod kaže "Ko shvati razumeće" ovaj park je zaista samo infrastruktura, koju neko treba da "oplemeni" tj. da nađe interes neka firma da otvori neki u ovom slučaju IT pogon. Indijci svoj interes vide u vraćanju investicije kroz izdavanje te infrastrukture. Kako kažeš sigurno da Srbija nije preterano interesantna za velike igrače. Kad bi im država dala uslove kao FIAT - u naravno da bi svako došao. U suprotnom moramo da shvatimo da Srbija nema potrebne preferncijale da bi se napravio nekakav bum na ovom planu. zato sam  i rekao da svaki pomak makar sa firmama sa par zaposlenih osvetljava kraj tunela. A za njih nije potrebno praviti ad hoc infrastrukturu za hiljade nameštenika.

[gagi]

moramo da shvatimo da Srbija nema potrebne preferncijale da bi se napravio nekakav bum na ovom planu. zato sam  i rekao da svaki pomak makar sa firmama sa par zaposlenih osvetljava kraj tunela. A za njih nije potrebno praviti ad hoc infrastrukturu za hiljade nameštenika.

Upravo tako. Kada bismo imali mnogo malih firmi tada bi mnogo inzenjera steklo iskustvo a samim tim bi nastala velika baza kadrova sto bi mozda privuklo velike kompanije. Danas sam procitao jedan zanimljiv clanak
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=04&dd=13&nav_id=600127
15k evra mesecno od kuce, posao za 25k inzenjera... Voleo bih da zivim u toj zemlji. 

[Siniša Ranđić]

U okviru ovog podforuma paralelno se odvija priča o nekoliko elemenata koji zajedno čine neraskidivu celinu, a pored ostalog čine je:

   
• Koncept obrazovanja u Srbiji sa posebnim osvrtom na visokoškolsko obrazovanje;
• Pošto se ovde praktično bavimo pitanjima računarske tehnike onda je veoma važna struktura i način realizacije obrazovnog procesa u toj oblasti;
• Mogućnost zapošljavanja stručnjaka iz oblasti računarstva ili kako se to danas uobičajeno kaže IT stručnjaka.

Bez preteranog bavljenja karakteristikama i problemima svakog od nabrojanih segmenata treba konstatovati da svi u Srbiji (usuđujem se da budem generalan u oceni) u većoj ili manjoj meri zaboravljaju da se struka o kojoj diskutujemo, prvo kao neposredan posao, a shodno tome i kao posledica toga u obrazovnom smislu dramatično promenila recimo u poslednje dve decenije. Neću da se upuštam u traženje argumenata za to (možemo samo da diskutujemo da li se sve to izdešavalo posle 90 - tih ili koreni sežu ranije), jer želim da ukažem da što više budemo tražili odgovore ili krivce svet će biti sve dalji. Naravno biće i onih koji će tvrditi da smo mi i dalje najtalentovanija, najpametnija, ali i najneshvaćenija nacija na svetu. I da ako to svet bude pre shvatiobiće mu bolje. Naravno šalu na stranu ono što nam valja raditi to je kako smanjiti jaz između onoga što se zove obrazovni proces i praktična primena stečenih znanja, tj. kako obrazovni proces i sve ono što on sadrži približiti zahtevima prakse, kako u pogledu znanja koja student ponese sa fakulteta (teorijskih i praktičnih) tako i tehnologije kojom će inženjer u praksi to svoje znanje da demonstrira.

[Siniša Ranđić]

Već drugi put u kratkom vremenskom periodu na nacionalnom medijskom planu se objavljuje informacija o uspešnom zapošljavanju studenata informatike na kragujevačkom Prirodno - matematičkom fakuletetu (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=04&dd=15&nav_category=12&nav_id=600813) ovoga puta pod naslovom Informatičarima posao i bez diplome. Istovremeno u popodnevnim vestima B92 je prikazan prilog koji je de facto osnov napred pomenutog teksta.


Moram da pohvalim kolege sa PMF koji su zapošljavanje svojih studenata u kompaniji Comtrade IT Solution iskoristili da promovišu svoj rad. Učinilu su to na efektan način i to besplatno. Dok ostali fakulteti u potrazi za bilo kakvim studentima šparatju Srbijom deleći propagandni materijal i često paušalno ubeđuju studente da su oni pravi izbor za njih, kolege sa PMF su samo zaintrigirali novinare koji u pokušajima da opravdaju svoje postojanje ovakve situacije obilato koriste.

[Marko Аcović]

Moram da se slozim da je ovo sto su uradili ljudi sa PMF-a u Kragujevcu fina reklama za sam fakultet. Interesuje me sta ce TFC (ili kako ce se vec zvati) imati da ponudi (osim blamaza u poslednjih nekoliko godina) sto ce da promovise sam fakultet.

[Siniša Ranđić]

B92 je juče objavio sledeću vest http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=04&dd=17&nav_id=601378.

[Zepi]

Mozda bi i mogli da izadjemo u novine posto su nasa dva studenta (rade diplomski kod nas u labaratoriji) upravo sada u pomenutoj firmi i koliko znam zadovoljni su sa njima.

Imamo i mi sta da pokazemo samo se nazalost to ne vidi.