Gde naći posao?

[Marko Аcović]

Mozda bi i mogli da izadjemo u novine posto su nasa dva studenta (rade diplomski kod nas u labaratoriji) upravo sada u pomenutoj firmi i koliko znam zadovoljni su sa njima.

Imamo i mi sta da pokazemo samo se nazalost to ne vidi.

Marketing fakulteta je jako los. Ako se na to doda i nekoliko blamaza u poslednjih par godina, dobija se jasan rezultat.

[Siniša Ranđić]

Kad sam otvorio temu ZAPOŠLJAVANJA nisam imao nameru da otvaram pitanje gde i kako se zaposliti, već da ukažem na pristupe ovom problemu koji se mogu naći u domaćim medijima. Međutim, kasnije sam pomislio da bi ova rubrika mogla da bude dobar poligon za razmenu iskustava, pre svega bivših studenata računarske tehnike na Tehničkom fakultetu po tom pitanju. Ali moja očekivanja nisu se ispunila. Analizirajaući gde rade pomenuti bivši studenti Tehničkog fakulteta, a u proteklih 10 godina na ovom smeru je diplomiralo skoro 200 studenata, mora sam nevoljno da konstatujem da je relativno mali broj njih zaista našao posao, kako se to uobičajeno kaže, u struci. Ta činjenica sama po sebi otvara puno novih pitanja, na koje pre svega kao društvo, ali i kao fakultet, a na kraju i kao pojedinci da damo valjane odgovore.


Za očekivati je da se, pre nego što se uopšte pokuša sa pravljenjem neophodne analize, pokuša sa navođenjem sijaset objektivnih i subjektivnih razloga zbog čega postoji uočeno stanje. Pominjanje teške privredne situacije, nemogućnost zapošljavanja bez stranačke pripadnosti verovatno su razlozi koji se nalaze na vrhu liste opravdanja. Međutim, ono što je u pri tome jedino apsolutno, to je da vreme neumitno prolazi i oono se jedino ne može povratiti,a usput stižu i nove generacije svršenih studenata, što situaciju samo dodatno komplikuje, a problem zaoštrava. 


Zato ponovo pokrećem akciju koja treba da pokaže da li smo zaista "nesposobni" ili "od lišća ne vidimo granje", tj. nismo u stanju da sagledamo sve one mogućnosti koje savremena računarska tehnologija nudi, a naša zajednica, pa i ona šira imaju za potrebu da koriste. Ponovo pozivam sve zainteresovane bivše studente računarske tehnike na Tehničkom fakultetu da dođu u Laboratoriju za računarsku tehniku i zajednički probamo da nađemo brešu u začaranom krugu koji se zove nalaženje posla u struci. Da li će biti postignut uspeh to zavisi od uloženog truda, ali i vere u jedan takav poduhvat. U krajnjoj liniji uloženi trud će rezultovati u podizanju nivoa znanja, a to je svakako bolje od čekanja i nadanja da će se neko smilovati i ponuditi kakav takav posao. O stranačkom angažovanju neću ni da razmišljam, a kamo li da diskutujem.

[Siniša Ranđić]

Uzimajući u obzir sve okolnosti i uslove života i rada u Srbiji ako se želi napraviti rezultat moraju se tražiti sopstveni putevi. Zato možda nije loše pročitati ovaj kratak intervju - http://www.kursevi.com/saveti-uspesnih/33/Ilija-Studen.


Zahvaljujem se Nikoli Markoviću studentu RT na Tehničkom fakultetu, što me je navođenjem teksta Ilije Studena u svom diplomskom radu naveo da dođem do informacija o ovom zanimljivom mladom čoveku.

[Siniša Ranđić]

Treba imati na umu sve mogućnosti koje savremeni svet pruža. Zato treba pročitati i ovaj tekst - http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=06&dd=19&nav_id=619722. Sigurno je da živimo u "globalnom selu" i da pojedinac mora da vodi računara o mogućnostima svoga zaposlenja, kao jednom najvažnijih preduslova opstanka. Međutim, problem šta odgovorna država treba da čini da njeni građani ne bi bili prepušteni sami sebi i da moraju da razmišljaju kako naći mesto pod kapom nebeskom.