Kud plovi ovaj brod? - Povodom nove Strategije obrazovanja

Započeo Siniša Ranđić, 17.03.2012, 23:45

prethodna tema - sledeća tema

Siniša Ranđić

Novosti u sutrašnjem broju objavljuju komentare na nacrt Strategije obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=17&nav_category=206&nav_id=592010). Radi se o strategiji koja obuhvata sve obrazovne nivoe počev od predškolskog do visokoškolskog obrazovanja. Naravno radi se o komentarima koji se odnose na tekst koji još faktički niko u javnosti nije video i zasnivaju se na izjavama njenih kreatora koje sadrže pre svega ideje kojima se tim za izradu Strategije rukovodio.


"Vlada bi Strategiju trebalo da usvoji pre izbora, tako da, verovatno, neće ostati mnogo vremena da se u obzir uzmu primedbe struke. Pošto nisu imali priliku da vide tekst, prosvetari još ne mogu ni da ga komentarišu". Ova rečenica dovoljno govori o ozbiljnosti pristupa pri izradi jednog ovakvog ozbiljnog dokumenta. Ali i činjenica da se Strategija piše tek nešto više od pola godine.  Ne sporim da se takav posao može uraditi za to vreme, ali se pitam koliko su validni polazni podaci koji su korišćeni. Jer što se tiče visokoškolskog obrazovanja tek 2010. godine je završen prvi ciklus akreditacije fakulteta i univerziteta, školovanje po principima "Bolonje" još uvek hramlje, a prvi osnovci su maturirali i to sa maturom koja je samo provizorijum onoga što se planiralo praktično pred sam početak izrade ove strategije. Da li treba podsećati na stanje u srpskoj privredi, koja ni sam ne zna kakvi joj stručnjaci trebaju, a oni koje stvaraju naše škole permanentno se gomilaju puneći spsikove službe za zapošljavanje i povećavajući procenat nezaposlenih.


Zato svako ko je iole svestan ovih činjenica mora da se zapita šta znači težnja da se broj đaka u srednjim stručnim školama i gimnazijama izjednači, tj. da se broj gimnazijalaca poveća. Šta znači ideja da se pređe, istina ne potpuno na nastavu preko Interneta. Samo onaj koji nikada nije ušao u bilo kakavu učionicu nije mogao da zaključi da naši đaci svih nivoa sve manje umeju da razmišljaju - a to je baš jedna od posledica sticanja znanja preko Interneta. S druge strane naširoko se priča o otuđenju koje je donela informatička era, bez obzira što su komunikacije među ljudima dovedene do maksimuma. Da li smo pri tome izgubili ono što se zove socijalni momenat naših života, jer virtuelna druženja ipak ne mogu zameniti ona stvarna.


Da i jedan sasvim lično mišljenje. Neka imena koja se pominju kao članovi tima za izradu ove Strategije ne ulivaju mi poverenje. Jer sam imao prilike da na delu vidim rezultate nekih njihovih ranijih aktivnosti. Bilo je tu još nekoliko sličnih strategija koje su oni pisali, ali ni jedna nam nije donela boljitak, naprotiv. Ima tu svakako i objektivnih razloga zašto ponešto nije uspelo, ali ako nešto postane pravilo onda treba pokušati sa promenom izvođača. I oni moraju da znaju svoju meru, jer zna se ko se uči na sopstvenim greškama!


Treba pogledati ovaj tekst. Možda su njegovi autori loše informisani, možda ništa od ovoga neće biti u tekstu Strategije koji će biti ponuđen javnosti. Ipak ova zemlja u kojoj možda ima prilično tzv. funkcionalno nepismenih građana ne zaslužuje da bude poligon za nečije eksperimente. Pogotovu što mi stariji nemamo pravo da ubeđujemo one koji treba da se uhvate u koštac sa našim, ponekad nakaradnim idejama, da im želimo bolje nego što oni sami sebi žele. Oni sebi treba da trasiraju budućnost, a mi našim iskustvom ako ga imamo treba samo da budemo korektivni faktor.