"Ko krene na vreme stići će"

[Siniša Ranđić]

Ovih dana smo konačno zasukali rukave i prionuli na posao ne bi li WEB prezentacija Laboratorije za računarsku tehniku ponovo posle pune 4 (četiri) godine ponovo ugledala svetlost dana. Prikupljajući potrebne informacije morao sam da pregledam more drugih prezentacija, naravno i prezentaciju Tehničkog fakulteta. I onda se setih da Fakultetu sledeće školske godine predstoji priprema za novi ciklus akreditacije obrazovne delatnosti. To je prava prilika da se sa razmišljanjima u tom smeru započne na vreme, ne bi li dobili novi i bolji nastavni plana - naravno ovde mislim na oblast računarstva. Očekujem od svih članova Foruma da daju svoj puni doprinos na tom planu. Posebno očekujem od bivših studenata računarske tehnike na Tehničkom fakultetu da u svetlu svog radnog iskustva daju kritički osvrt na ono što su stekli studirajući na našem fakultetu, a takođe da daju predloge na bazi kojih bi se mogao definisati novi savremeni nastavni plan po kome bi se školovale nove generacije.


Svršenim studentima su poznati nastavni planovi po kojima su studirali, a aktuelni nastavni plan - računarskog inženjerstva, može se naći na adresi: http://www.tfc.kg.ac.rs/smerovi/elektrotehnika.


Uveren sam da ćemo jednom zajedničkom pravovremenom akcijom uticati da se Tehnički fakultet u narednom ciklusu akreditacije pojavi sa jednim savremenim i sveobuhvatnim nastavnim planom u oblasti računarstva na kome ćemu pozavideti i fakulteti sa dužom tradicijom.

[Marko Аcović]

Nastavni plan i program na fakultetu - uvek zanimljiva tema  . Malo sam pogledao aktuelni plan i program. Evo mojih zapazanja/primedbi vezanih za plan
i program na RT-u:

• Ne razumem zasto se i dalje provlace matematike 1,2,3,... Zar nije bolje da se izucavaju oblasti koje su stvarno neophodne.
• Mislim da nema potrebe da se fizika izucava dva semestra.
• Uvod u programiranje bi trebalo da se izucava vec od prvog semestra sa vecim fondom casova a u drugom semestru vec da se krene sa programskim jezicima ili da uvod u programiranje se proucava kroz dva semestra.
• Ne vidim nigde predmet strukture podata. To je jako bitan predmet za svakog ko razmislja da se ozbiljno bavi programiranjem.
• Elektricna merenja - ne vidim svrhu ovog predmeta na racunarskoj tehnici
• Teorija elektricnih kola - isto pitanje kao i za prethodni predmet
• Elektromagnetika i el.teh materijali - Smatram da nema potrebe da ovakvi predmeti budu u nastavnom planu cak ni kao izborni, jer nemaju nikakve veze sa racunarskom tehnikom
• Objektno orjentisano programiranje uvesti vec od druge godine, povecati fond casova i raditi najmanje dva semestra
• Izbaciti predmet Automatsko upravljanje. Totalno je nebitan za racunarsku tehniku.
• Softversko inzenjerstvo - Veci akcenat baciti na ovaj predmet. Ukazati na sve aspekte razvoja softvera, upoznati studente sa metodologijama razvoja softvera, ukazati na probleme i pokazati resenja.
• Ubaciti predmet "Design Patterns". Ovo moze da bude i u okviru Objektno orjentisanog programiranja II npr.
• Digitalna obrada signala - ne znam koliko je ovo bitno za racunarsku tehniku
• Baze podataka - Veci akcenat staviti na ovaj predmet, jer su se baze postale nezamenljiv deo vecine savremenih aplikacija.
• Uvod u informacione sisteme. Malo mi je maglovito ovo. Na sta se odnosi?
• Internet programiranje i web tehnologije bi trebalo da budu obavezni predmeti a ne izborni i sa vecim fondom casova.
• Mikrokontrolerski sistemi bi takodje trebalo da budu obavezan predmet.
• Gde su se izgubili predmeti tipa: Racunarski VLSI sistemi, Paralelni racunarski sistemi, Sistemsko programiranje, Programski prevodioci?
• Racunarske simulacije i animacije - vec sam naziv predmeta mi se ne dopada. Mogu misliti kakav je nastavni plan.
• Engleski jezik bi trebalo uvesti jos od prve godine i drzati ga tokom celog skolovanja
• Pozeljno bi bilo uvesti jos jedan strani jezik (npr Nemacki)
• Strucna praksa od druge godine pa do kraja skolovanja.
• Bilo bi dobro da vecina zavrsnih (diplomskih) radova ima prakticnu primenu i kasnije realizovani u stvarnosti a ne da ostane samo mrtvo slovo na papiru.

Ovo je bilo na prvu loptu. Sigurno sam nesto izostavio ali mislim da imamo dovoljno materijala da pokrenemo diskusiju.

[Siniša Ranđić]

Pomalo sam se uplašio što nema odgovora na iznetu inicijativu (verovatno sam zaboravio da je vreme letnjih odmora, a i vrućina je za sedenje za računarom). Zato se zahvaljujem Marku na odgovoru, jer sam od njega to i očekivao i učinjenom naporu da kako kaže na "prvu loptu" iznese svoj stav i dodatno "isprovocira" diskusiju.


Sa sličnom problematikom ja sam još ranije otvorio temu "Struktura obrazovanja u oblasti računarstva" što bi na prvi pogled moglo da liči na preklapanje. Međutim, ova tema imala je opštije ciljeve tj. da pogledamo i identifikujemo okvir u kome treba da se odvija računarsko obrazovanje. S druge strane tema "Ko krene na vreme stići će" tiče se strukture računarskog obrazovanja na Tehničkom fakultetu u Čačku u svetlu predstojeće reakreditacije obrazovne delatnosti. Zbog toga ja ove dve teme ne bih spajao, ova druga tema ima "lokalni" karakter, jer joj je cilj da se u svetlu objektivnih uslova i potreba inženjera sarvremene računarske tehnike, kakvi bi trebalo da se školuju na Tehničkom fakultetu nađe najbolje moguće rešenje.


Ipak polazeći od nužne opštosti ja bih još jednom predložio metodologiju razmišljanja, koja bi mogla da se opiše na sledeći način:

   
• Definisati znanja koja treba da ima diplomirani inženjer računrske tehnike (računarskog inženjerstva) po okončanju studija. Ovde treba utrditi da li se pod terminima računarska tehnika i računarsko inženjerstvo misli na iste stvari ili ne.  To je veoma važno, jer će se u protivnom mnogi nedostaci upravo pravdati terminološkim začkoljicama, a ne suštinom. Ova načela definisanja okvira i značenja studija su veoma važna, jer trenutno imamo situaciju da poslodavci pravdaju nezapošljavanje mladih stručnjaka činjenicom da su tzv bachelor studije manje vredne od ranijih "nebolonjskih" studija. Veoma je važno da se fakulteti, pa i prosvetne vlasti prema ovom problemu u potpunosti odrede, jer će u protivnom visokoškolsko obrazovanje počivati na obmanama.
• Kada se definiše skup znanja koje treba da ima diplomirani inženjer računarske tehnike onda treba pristupiti utvrđivanjem broja i programa predmeta kroz koje ta znanja treba da budu obezbeđena.
• Tek na kraju Fakultet može da pristupi utvrđivanju kompatibilnosti postojećeg nastavnog kadra i procenjenog skupa predmeta koji treba da obezbede odgovarajuće obrazovanje. Naravno ovde može doći do manjih korekcija i odstpanja od napred definisanog obrazovnog modela, ali nikako se ne sme dozvoliti da nastavni plan bude formiran isključivo na bazi raspoloživog kadra, jer to ceo obrazovni proces obesmišljava.

Ne treba zaboraviti da pri definisanje nastavnog plana treba voditi pažnju o sledećim činjenicama koje sa sobom nose ekonomsko - socijalnu dimenziju, tj. ceo proces treba voditi sa aspekta društveno opravdanih interesa. Ovde društvo ne treba shvatiti kao imaginarnu kategoriju, već kao realno okruženje u kome se ceo obrazovni proces odvija. Jer ne sme se zaboraviti činjenica da državni fakulteti moraju da školuju stručnjake za potrebe naše zemlje.

[Marko Аcović]

Bilo da se radi o racunarskoj tehnici ili racunarskom inzenjerstvu, mislim da u oba slucaja nastavni program bi trebalo da bude razvijen na bazi sledecih pet oblasti:

• Arhitektura i organizacija racunara
• Operativni sistemi
• Programski jezici
• Strukture i baze podataka
• Racunarske mreze i telekomunikacije

Daljim ukrstanjem i/ili prosirivanjem ovih oblasti dobili smo specificne (uskostrucne) oblasti.

Da se vratimo na postojeci plan i program na smeru racunarsko inzenjerstvo. Totalno mi je besmisleno da se u danasnje vreme na TFC predmet poput Web tehnologije i Internet programiranje stavljaju kao opcioni dok su neki teorijski predmeti uvedeni kao obavezni. Da li je potrebno ukazati na znacaj Interneta u poslednjih dvadeset godina? Da li je potrebno reci da se sve vise aplikacija migrira na Internet (danas sve popularniji Cloud computing)? Zakljucak je jasan...nadam se.

Sto se tice nastavnog kadra na TFC, smatram da isti nema odgovarajuci nastavni kadar. Ukoliko se zeli ozbiljno baviti racunarskom tehnikom/inzenjerstvom, potrebno je dovesti sa strane koji bi preneli svoje znanje na nekog ko je vec na TFC. Gledano na prvi pogled deluje kao skupa investicija, ali gledano dugorocno, mislim da je isplativa. Na rukovodstvu i katedrama je da odluce u kom smeru ce da nastave. Ovaj smer po kom se trenutno krecu, ni malo ne obecava.

[daxmirkovic]

Слажем се у потпуности са Марком... По овом садашњем програму студенти са факултета излазе као средњошколци из гимназије... Површину зу загребали и ништа нису ископали... Ваљало би мало веће профилисање, усмеравање... Дефинитивно више предмета који подстичу програмерске вештине. Скандалозно ми је да не постоји предмет који се код нас звао Алгоритми и структуре података. Једина мана тог предмета у време мог студирања је тај што нисмо могли да полажемо без претходно положених математика 1 и 2 па су многи изгубили интересовање за њега, иначе одличан предмет за развијање програмерске логике...
По мени дефинитивно треба појачати сектор програмирања на смеру квалитетним и заинтересованим кадром...
ПС: Један асистент (нећу га именовати али није са катедре за рачунарску технику) рекао ми је: " Не могу ја да научим студенте да програмирају, односно да размишљају као програмери, са тим се рађаш, то не може да се научи" - и тако подучавање студената рачунарске технике представи као борбу са ветрењачама...  ПОГРЕШНО... ВЕРУЈТЕ МАЛО У НАС !!!

[Siniša Ranđić]

Drago mi je što počinju da se javljaju zainteresovani da na Tehničkom fakultetu napravimo zaista savremene studije računarstva. Ja ću narednih dana pokušati da napravim presek do sada iznetih ideja i da ih stavim na Forum radi nastavka aktivnosti.

U smislu boljeg profilisanja ovih aktivnosti mislim da bi trebalo aktuelizovati ponovo održavanje Dana računarstva na kome bi se dirktnim nastupom zainteresovanih (bivših i sadašnjih studenata, ali i nastavnika) bolje artikulisale ideje. Jer mislim da ono što nedostaje Tehničkom fakultetu je dijalog, ali bez sakrivanja iza titula i drugih pokazatelja "stručnosti". Treba tražiti bolja rešenja koja će da garantuju bolju budućnost Fakulteta u svakom pogledu.

Iako sam u kviru ove teme počeo od relativno skromnog okvira u kome se inicijalno treba kretati ipak je već dosadašnja diskusija neminovno ukazala na širok dijapazon problema sa kojima se treba suočiti. Jedan od njih je i problem stvaranja kvalitetnog nastavnog kadra, koji može da bude garant ostvarenja kvalitetnog obrazovnog procesa. Shodno tome jedan od važnih zadataka u radu Tehničkog fakulteta je stvaranje uslova za formiranje i realizaciju kvalitetnih doktorskih studija iz oblasti računarstva.

[Marko Аcović]

Da bi se pokrenuo talas, potrebno je da sto vise ljudi ucestvuje sa obe strane. Mi, bivsi studenti, cemo da damo povratnu informaciju ali je potrebno i sa strane TFC-a da neko odgovori na nasu povratnu informaciju. Za pocetek, bilo bi dobro da se sto vise ljudi ukljuci u diskusiju kako bismo culi sto vise razlicitih misljenja. Siguran sam da iz toga mozemo doci do zajednickog zakljucka i pomoci unapredjenju nastave na TFC.

[marjan]

Marko, vidim da na forumu uglavnom nastupaš kao alumni-student, ali ti si bio na TF i u nastavi i bilo bi lepo da podeliš sa članovima foruma (naročito onim sa manjim stažom na TF) problematiku iz tog ugla.
Malo čisto da rasvetlimo kako je to biti "sa druge strane", otkud to da nisi ostao da sprovodiš mnogobrojne ideje o unapređenjima, da li je lakše delovati savetodavno ili izvršno i tako to.
Mislim, meni se sviđa cela ova priča o unapređenju, samo da se još utvrdi ko će to da sprovodi i može li neko to da pravi i vodi i kako.

[Marko Аcović]

Da, bio sam u nastavi na TF. Sa jedne strane je bilo jako zanimljivo, jer se radi sa mladim ljudima i pored svega toga ima se vremena da se mozak pusti u pogon i krene u istrazivanja, sto na klasicnom poslu nije moguce. Ovako bi trebalo da bude u idealnom slucaju.

Naravno, postoji i druga strana medalje. Tokom vremena sam uvideo kako se moje znanje ustalilo na odredjenom nivou i kako ne ide dalje. Svi moji pokusaji da ubedim fakultet da ulaze u znanje svojih ljudi (tipa seminari, kursevi i sl) su propali. Pocela je da mi smeta kolotecina u koju sam upao. Razgovarao sam sa ljudima sa strane koji rade u privredi na konkretnim projektima i uvideo koliko su vise napredovali. Onda sam i ja resio da krenem dalje. A kao slag na tortu mom revoltu, bio je poslednji razgovor sa dekanom gde me je on pitao nesto tipa "Ko si ti"? Da li me je pitao zasto napustam posao. Naravno da nije. Tada sam shvatio da TF nije dobro okruzenje za mene.

Elem, da se vratimo na temu. Ja sam izneo svoje misljenje sto se tice smera racunarksa tehnika/racunarsko inzenjerstvo. Rekao sam koje grane smatram nosecim u racunarskoj tehnici i oko kojih treba da se bazira sve ostalo. Glavni problem kod nastavnog plana i programa je taj sto se u istom forsiraju neki marginalni predmeti umesto da se resava problem programiranja kao najosetljivijeg u struci. Ljude treba nauciti da razmisljaju inzenjerski, da znaju kako da pristupe problemu, kako da ga izanaliziraju, kako da ga rasclane na sitnije zadatke, resavaju jedan po jedan i onda sve to spoje u celinu.
U ovom trenutku smatram da TF nema dovoljno ljudi (cast izuzecima) kadrih da ispune ove zadatke.

Vec sam jednom rekao ali ponovicu. Smatram da programiranje treba da se provlaci kroz sve godine studiranja. Kad kazem programiranje, onda ne mislim samo na pisanje trivijalnih konzolnih aplikacija. Ako se sve na to svodi, onda bolje ne baviti se programiranjem.

Druga stvar, potpuno mi je besmisleno da se ispiti iz programskih jezika polazu na papiru! Ko tako misli da nauci programiranje, prevario se. Dok sam radio na TF praktikovao sam da se ispit is Uvoda u programiranje na kom sam drzao vezbe polaze na racunaru. Kome proradi program, taj je polozio. Kome ne proradi, pao je. Znaci i za 6 mora da proradi program. Elegancija resenja odredjuje da li ce to biti samo 6 ili mozda 7, 8, 9 ili 10. Neko ce sad da kaze "znas koliko vremena treba da se tako odrzava ispit iz programiranja" a ja dodajem, ako zelimo da unapredimo nesto na TF, moramo da ulozimo odredjenu kolicinu energije. Nista nece pasti samo sa neba.

Treca stvar, opet ponavljam, znanje stranog jezika je veoma bitno u ovoj struci. Mislim da nema potrebe da objasnjavam zasto. Stoga, predlazem da se engleski uvede kao obavezan predmet na svim godinama i da se radi ozbiljno. Takodje, predlazem da se kao opcija ponudi jos jedan strani jezik (npr Nemacki). Ludi olako shvataju ovaj predmet ne znajuci da im znanje stranog jezika mnogo moze doprineti u buducem nalazenju posla.

Cetvrto, strucna praksa bi trebalo da se odvija od druge godine pa sve do kraja skolovanja. Slazem se da treba da postoji odredjeno teorijsko znanje ali bez potvrde u praski, sve to pada u vodu.

Peto, diplomski radovi studenata su totalno banalizovani i obescenjeni. Smatram da ako se vec radi diplomski rad, onda to treba da bude nesto sto ce da zaokruzi celokupan rad studenta na fakultetu i da opravda ulozeno vreme i novac a ne da se diplomski radovi prepisuju.

Za sve gorenavedeno potrebno je uloziti dosta truda, vremena i novca, ali kao sto rekoh, ako zelimo rezultate, mora da se ulozi dosta energije kako bi se doslo do zeljenog cilja.

[Siniša Ranđić]

Drago mi je što se diskusija na tmu koju sam postavio razbuktava i što postoje suprostavljena mišljenja. Jer samo dijalektika može da iznedri novu vrednost i otvori bolje i šire puteve u budućnost.


Više od dvadeset godina radim na fakultetu i prošao sam sve faze rade od asistenta do profesora. A pre toga sam stekao zavidno iskustvo u praksi. Naravno ta praksa se produžila i tokom svih ovih univerzitetskih godina, ali sve je to imalu drugu dimenziju u odnosu na rad u Institutu "Mihajlo Pupin" (IMP). Najvažnija razlika, a to važi i za rad u klasičnoj privredi (IMP to ipak nije bio) je što se savki posao ili kako se to danas široko kaže PROJEKAT morao uraditi. Onako kako je to Ugovorom koji je sklopljen sa naručiocem posla. Moglo je da bude bolje (više), ali ne manje. Jer se plaćala odšteta. Ne bih sada govorio kako je meni čak i kao mladom inženjeru izgledao Elektrotehnički fakultet (ETF) sa Zvezdarskog brda, gde se nalazi IMP. Jer ovo nije priča ni o IMP ni ETF, pa čak ni o TF. Ovo je priča o struci, kojoj treba da se na nekoj ustanovi (u ovom slučaju TF) uče generacije studenata.


Jedna poslovica (ne znam čija) kaže - "Put do pakla je popločan najboljim namerama". Skoro da se može generalizovati činjenica da je visokoškolstvo u Srbiji umesto ka studentima okrenuto prema profesorima. Nije niko to rešio tako. Jednostavno to je jedna kolotečina koja nije sprečavana i mic po mic došli smo do toga. Ja sam ovu temu upravo pokrenuo da bi na vreme kroz diskusiju, kroz oštro suprostavljanje argumenata pokušali da stvari promenimo. Da pokušamo da definišemo okvire zajedničkog posla - visokoškolskog obrazovanja u oblasti računarstva na TF - u kojima će biti zadovoljni i studenti i nastavnici i saradnici. Jer će svako dobiti ono zbog čega je i ušao u zajedničku priču - STUDIRANJE i RAD NA FAKULTETU. A za to nam treba odgovor na sledeća pitanja:

   
• Šta treba da uče studenti na računarstvu na TF da bi mogli da se sutra uspešno kandiduju za svanje stručnjaka u oblasti računarstva;
• Kako treba da izgledaju okviri tih studija u najširem smsilu te reči.

Bitan elemenat pomenutog okvira treba da bude praktičan rad nastavnika i saradnika na koji treba da se naslanjaju pomenute studija. Jer profesori i asistenti ne mogu da budu samo prepričavači svojih ili tuđih udžbenika. Mislim da nije potrebno da navodim moguće alternative u današnje vreme takvom pristupu, koje studentima mogu da budu mnogo prihvatljivije od onoga što im mi nudimo. Studenti profesore treba da vide na delu, da od njih dobiju znanje na planu kako da rešavaju probleme.


Jedno od važnih pitanja je da li fakulteti, bez upliva sa strane mogu da u potpunosti tržištu ponude stručnjake koji će se brzo uklopiti u radni proces. Moj odgovor je negativan, što su pokazali i nastavni planovi na TF koji su akreditovani 2008/09. godine. Bojim se da su oni više pravljeni prema raspoloživim kadrovima, a ne zahtevima struke. A to je ipak nedopustivo. Naslov teme je upravo bio motivisan željom da u ovaj proces (reakreditacija) uđemo na vreme i da sagledamo mogući nastavni plan računarstva sa aspekta stvarnih potreba budućih inženjera. Kad to "ispeglamo" moći ćemo da sagledamo onaj realni aspekt raspoloživog kadra. I u zavisnosti od "epsilon okoline" koja bude razdvajala ono što treba i ono što imamo treba doneti racionalne zaključke.


Zato mi sa TF moramo saslušati mišljenje onih iz "neposredne proizvodnje", jer oni ipak najbolje znaju korelaciju između onoga što su stekli na fakulteta i zahteva neposredne prakse. Pri tome se ne mogu svakako zadovoljiti sve želje, ali se može napraviti onaj obrazovni skup koji u najvećoj meri pokriva realne potrebe. Lično mislim da kroz ovu diskusiju možemo asimptotski i na vreme da dođemo do solidnog rešenja.

[Marko Аcović]

Zato mi sa TF moramo saslušati mišljenje onih iz "neposredne proizvodnje", jer oni ipak najbolje znaju korelaciju između onoga što su stekli na fakulteta i zahteva neposredne prakse.

Glavni problem je kako "naterati" ljude sa TF da saslusaju bivse i sadasnje studente. Imali bi mnogo toga da cuju. Sveprisutna sujeta se u ovom trenutku mora ostaviti po strani ne bismo li dosli do kakvog-takvog prihvatljivog resenja.

[Adis A.]

Vec sam jednom rekao ali ponovicu. Smatram da programiranje treba da se provlaci kroz sve godine studiranja. Kad kazem programiranje, onda ne mislim samo na pisanje trivijalnih konzolnih aplikacija. Ako se sve na to svodi, onda bolje ne baviti se programiranjem.

Druga stvar, potpuno mi je besmisleno da se ispiti iz programskih jezika polazu na papiru! Ko tako misli da nauci programiranje, prevario se. Dok sam radio na TF praktikovao sam da se ispit is Uvoda u programiranje na kom sam drzao vezbe polaze na racunaru. Kome proradi program, taj je polozio. Kome ne proradi, pao je. Znaci i za 6 mora da proradi program. Elegancija resenja odredjuje da li ce to biti samo 6 ili mozda 7, 8, 9 ili 10. Neko ce sad da kaze "znas koliko vremena treba da se tako odrzava ispit iz programiranja" a ja dodajem, ako zelimo da unapredimo nesto na TF, moramo da ulozimo odredjenu kolicinu energije. Nista nece pasti samo sa neba.

Treca stvar, opet ponavljam, znanje stranog jezika je veoma bitno u ovoj struci. Mislim da nema potrebe da objasnjavam zasto. Stoga, predlazem da se engleski uvede kao obavezan predmet na svim godinama i da se radi ozbiljno. Takodje, predlazem da se kao opcija ponudi jos jedan strani jezik (npr Nemacki). Ludi olako shvataju ovaj predmet ne znajuci da im znanje stranog jezika mnogo moze doprineti u buducem nalazenju posla.

Neka se, na primer promeni nastavni plan i program iz oblasti računarstva. Znači imamo dobar nastavni plan koji zadovoljava određene kriterijume. Ko će da predaje te predmete? Ko će da drži predavanja iz predmeta kao što su "Algoritmi i strukture podataka" i sličnih stručnih predmeta? (Čast pojedincima) Ukoliko ostanu isti profesori koji i dalje nazovimo to "predaju" te predmete, ništa nije urađeno, osim što smo dobili dobar nastavni plan i program na papiru. A onda se tim papirom pohvalimo , na primer, na sajtu fakulteta i tako spolja sve izgleda blistavo, a unutra u stvari je sve trulo.

Ponovo ću citirati Marka:

Sto se tice nastavnog kadra na TFC, smatram da isti nema odgovarajuci nastavni kadar. Ukoliko se zeli ozbiljno baviti racunarskom tehnikom/inzenjerstvom, potrebno je dovesti sa strane koji bi preneli svoje znanje na nekog ko je vec na TFC. Gledano na prvi pogled deluje kao skupa investicija, ali gledano dugorocno, mislim da je isplativa. Na rukovodstvu i katedrama je da odluce u kom smeru ce da nastave. Ovaj smer po kom se trenutno krecu, ni malo ne obecava.

Zbog izraza "Čast pojedincima" koji sam koristio iznad, moram navesti fundamentalni razlog zbog koga i profesori/asistenti koji imaju određeno znanje ne mogu to preneti studentima. Znate koji je to razlog? Lak prijemni ispit. Iz toga proizilaze mnogi problemi.

[Marko Аcović]

Za ovo sto si spomenuo postoje dva resenja:
1. da se poostre kriterijumi za prijem studenata na TFC cime bi se osiguralo da isti pohadjaju samo najbolji (jako tesko postici pored ETF-a)
2. da fakultet i profesori na istom uloze dodatni napor kako bi studente osposobili za rad u struci (dosta izvodljivije ali pod uslovom da se krene sa mrtve tacke. onda ce vremenom i prvo resenje da postane primenjivo).

Ko razume, shvatice

[marjan]

Znate koji je to razlog? Lak prijemni ispit. Iz toga proizilaze mnogi problemi.

Od naredne godine možda i neće više biti prijemnih: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:391734-Ukidaju-se-prijemni-za-fakultete

[Marko Аcović]

Sve lepse od lepseg. Onda bi profesori na fakultetu trebalo da budu svesni ko sve moze da im dodje na fakultet i da se pripreme za tezak rad na osposobljavanju studenata.