ŠANGAJSKA LISTA - Sredstvo ili cilj?

[Siniša Ranđić]

Svi mediji u Srbiji su proteklih dana objavili vest da se Beogradski univerzitet našao među 500 najboljih univerziteta prema rangiranju koje sprovodi univerzitet Cao Tun iz Šangaja (http://sr.wikipedia.org/sr/Академско_рангирање_Универзитета_у_свету, http://en.wikipedia.org/wiki/Academic_Ranking_of_World_Universities). Pored opšte ocene da je to značajan uspeh srpskog obrazovnog i naučno - istraživačkog korpusa čuli su se i disonantni tonovi.


Bez sumnje svaki uspeh bilo kog segmenta srpskog društva treba pozdraviti, jer nam to donosi pozitivne efekte kako na spoljašnjem tako i na domaćem planu. Možda nam je ovaj unutrašnji plan danas i važniji, jer pokazuje najširim društvenim slojevima, a posebno mladoj generaciji da naša zemlja ipak ima perspektivu. Međutim, ono što se mora i u ovom trenutku, koji svakako predstavlja uspeh srpske nauke, postaviti kao pitanje, kakvi su realni društveni efekti koji naučno - istraživačka delatnost ima na sve segmente srpskog društva? Ovo pitanje nije slučajno postavljeno, jer postoji realna opasnost da "stizanje" na Šangajsku listu de facto ima lokalni značaj za Univerzitet u Beogradu kao sredstvo za dokazivanje da ono čime se njegovi istraživači bave nije uzaludan posao. Da li to ima šireg uticaja na razvoj privrede, ekonomije i drugih segmenata našeg društva manje je važno.


Znam da iznošenje ovakvih stavova ima jeretički prizvuk, ali imam dovoljno godina da se sećam vremena kad su dometi srpske nauke imali pozitivne efekte na razvoj Srbije i tadašnje Jugoslavije, a bili priznati i u svetu i to bez ikakvih rangiranja, ma ko ih vršio. Treba se boriti za svoje mesto pod Suncem, ali pre toga treba učiniti da ova zemlja bude bolja u svakom pogledu. Ovako "visoko" mesto na nekoj rang listi može samo da bude "čardak ni na nebu ni na zemlji", a da rezultat bude po onoj narodnoj "spolja gladac, a unutra jadac".


Poslenici u svetu nauke i istraživanja u Srbiji moraju da shvate da njihov stvaralački napr mora da bude usmeren ka unutra, kako na transferu najnovijih tehnologija u srpsku privredu tako i na stvaranju novih sopstvenih tehnologija. Onda ćemo imati i šta da pokažemo svetu, a to će biti i valorizovano dobrim mestima na svetskim naučno - istraživačkim rang listama. U protivnom ovaj sadašnji "uspeh" biće samo skok u prazno.

[mjanjic75]

Тренутно је у моди бити на ЛИСТИ, није битно којој (само да није она за одстрел).

Сви причају о SCI, а мало ко прича где тај резултат или решење има примену и колико је значајан.

Слично ми звучи и ово.
Један ЕТФ ће и даље бити исти тај ЕТФ, познат колико је и био познат – и код нас и у свету.
А неки други факултет у оквиру истог универзитета, ако до сада није био познат, и даље ће бити исто толико (не)познат.

Улазак на листу и позиција на истој су можда од велике важности ако универзитет има на хиљаде страних студената (као многи универзитети по Европи и САД), па ће повећање рејтинга резултовати већим бројем квалитетнијих страних студената, од којих неки можда и остану ту да раде. Нарочито што је задњих 10-ак година невероватан број кинеских студената широм света, па тиме "Шангајска листа" има још већи значај.


А можда су на Универзитету у Београду најзад решили да уведу студије на енглеском језику (као што су у пар наврата постојале за групе страних студената на ЕТФ-у)?