Opet o "BOLONJI"

Započeo Siniša Ranđić, 01.08.2016, 17:16

« prethodna tema - sledeća tema »
Idi dole

Siniša Ranđić

01.08.2016, 17:16 Poslednja Izmena: 06.08.2016, 23:41 od Siniša Ranđić
Ako je suditi po aktivnosti na Forumu Laboratorije za računarsku tehniku bojim se da smo se UMORILI. Prva asocijacija vodi nas ka politici, jer je u ovoj zemlji sve postalo politika. Iza svake inicijative, ideje, pokušaja da se nešto pokrene vide se prsti politike. I onda pomalo i ne čudi što se malo ko više usuđuje da nešto ovde napiše bez obzira što se to tiče onih običnih ljudskih svakodnevnih problema. U konkretnom slučaju vezanih za obrazovanje, sticanje praktičnih znanja. A iznositi kritiku ne znači a priori traženje krivca i njegovo stavljanje na stub srama. Kritika ima prvrnstveni cilj da ukaže na postojeće probleme i predlože moguće rešenje.

Takav je slučaj i sa razmatranjem stvarnih dometa u realizaciji tzv. "Bolonjskog procesa" u Srbiji. Prvenstveni cilj ovog procesa bio je da se obezbede uslovi za stvaranje jedinstvenog akademskog prostora u Evropi. Pri tome je napravljena jedna greška u koracima, koja se nije samo ispoljila u Srbiji već i u drugim zemljama Evrope, koje su pomalo nekritički pristupile uvođenju uzusa koji su prvobitno definisani tzv. Bolonjskom deklaracijom, a onda i zaključcima donošenim na Konferencijama koju su održavane na temeljima pomenutog dokumenta. Osnovna greška je bila pretpostavka da će se širenjem Evropske Unije steći uslovi da visokoškolsko obrazovanje funkcioniše slično istom obrazovanju u Sjedinjenim Američkim Državama. U tome su prednjačile male države, koje u tek bile primljene u EU ili su postali kandidati. Jednosavno učinilo im se da je i to prilika da pokažu svoju spremnost  da se prilagode "pravilima igre" u EU. Pri tome se zaboravilo da je školstvo vitalna društvena grana i da tu ne sme biti improvizacija, jer one mogu da imaju katastrofalne posledice po društvo. A to se upravo desilo u Srbiji. 

Želeći da što brže krene u priključivanje Evropskoj Uniji Srbija je za samo dve - tri godine od potpisivanja Bolonjske deklaracije donela Zakon o visokom obrazovanju, kojim se uvodi novi koncept školovanja sa uvođenjem tzv. ESPB bodova za vrednovanje nastavnih predmeta. Radikalno je promenjen sistem provere znanja uvođenjem predispitnih obaveza, vrednovanjem svih aktivnosti studenata, itd. Pri tome je došlo do nekritičkog širenja mreže visokoškolskih ustanova kao i povećanje broja obrazovnih programa, koji su se realizovali na fakultetima. Iako je uveden proces akreditacije obrazovne delatnosti na nivou petogodišnjeg ciklusa praksa je pokazala da je taj proces bio daleko od objektivnog. Jednostavno visoko školstvo se zaglibilo u socijlano blato. Tj. našlo se između potrebe da se stvarno reformiše i potrebe da i dalje bude važan državni socijalni ventil. Povećavanjem broja fakulteta iz oblasti društveno - humanističkih struka, prvenstveno studija menadžmenta povećavao se i broj nastavnog osoblja na Fakultetima, koje je uglavnom bilo okrenuto nastavi i bavljenju naučno - istraživačkim radom u funkciji sosptvenog napredovanja u struci. Zahvaljujući tome, u osvit konkursa za nove projekte koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, broj istraživača se povećao za 50%. I umesto da se zaustavimo i pokušamo da što je moguće brže sagledamo efekte desetogodišnjeg sprovođenja "Bolonje" u Srbiji mi i dalje srljamo u neizvesnost. Valjda čekajući da neko drugi kaže da sve to nije valjalo. A ono što sigurno nije valjalo to je REALIZACIJA ideja koje su proklamovane "Bolonjskom deklaracijom".

Idi gore