Diplomom do posla

[Siniša Ranđić]

Rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Branko Kovačević, dao je interviju agenciji Tanjug u kome se bavi pitanjem školovanja u okviru visokoškolskog sistema Srbije (kompletan interviju može se naći na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=18&nav_id=314006).

Imam utisak, s obzirom na izraženu aktivnost kolege Kovačevića poslednjih dana, da ovo predstavlja neku vrstu lakmusa u odmeravanju snaga između vlasti i prosvetnih poslenika. Pri tome se ne sme zaboraviti da i jedna i druga strana u tom međusobnom "obračunu" imaju zajednički objekat, a to su studenti. Čitajući komentare na pomenuti interviju imam utisak da postoji izražena podeljenost u javnosti. Dok jedni pokušavaju da kritički ukažu na probleme u kojima se odvija celokupno školovanje kod drugih se oseća da pojedini stavovi koji se iznose "prijaju njihovim ušima".

Svakako da ovaj interviju treba da otvori jednu opšte društvenu raspravu o perspektivama razvoja Srbije, u kome obrazovanje stručnjaka za pojedine oblasti ima veoma značajno mesto. Međutim, bojim se da se u Srbiji zaboravlja činjenica da se opšte stanje u svetu veoma brzo menja i da mi ne samo što zaostajemo za tim opštim svetskim promenama, čak počinjemo da trčimo u suprotnom smeru. Vešeras sam na TV čuo informaciju da u Kini svake godine studije završi 5 miliona inženjera.

Izvinjavam se na dužem uvodu, ali dajem sebi slobodu da postavim pitanje u okviru ove teme - Kakve treba da budu studije da bi DIPLOMA zaista garantovala nekome posao?

Da bi se došlo u situaciju da se počne sa traženjem odgovora mora da se postavi nekoliko dodatnih pitanja:

• Ko treba da definiše nastavne planove i programe - sami univertziteti ili uz saradnu sa privredom za koju školuju "stručnjake"?
• Šta učiniti da se proces studiranja odvija po principu "godina za godinu"?
  
• Da li svaki student treba da zna koliko koštaju njegove studije i ko snosi troškove?
• Da li koncept osnovne studije - "master" studije - doktorske studije garantuje sticanje dovoljnih praktičnih znanja na kraju studija?

Ovo su samo neka od pitanja, koja sam ad hoc postavio, pri čemu nisam vodio računa o njihovom značaju. Sigurno je da članovi ovog Foruma ne mogu da ponude sva pitanja i odgovore vezana za ovu problematiku, ali mogu da učine da se studije, pre svega računarstva bolje profiliše kao postizanju rezultata na bazi koga će DIPLOMA garantovati visok nivo primenljivih znanja u neposrednoj praksi.

Nastaviće se ...

[Siniša Ranđić]

Za večerašnji DNEVNIK II na RTS - u najavljen je prilog u kome će se govoriti na temu zapošljavanja stručnjaka sa titulama magistara i doktora nauka. U najavi ovog priloga rečeno je da trenutno u Srbiji postoji više od "600 nezaposlenih doktora i magistara". Ova informacija nameće jedno prosto pitanje, da li su u Srbiji postdiplomske studije bile organizovane u skladu sa realnim potrebama naše privrede i društva u celini ili se radilo o jednom stihijskom pristupu, koji je rezultirao kroz napred navedeni podatak?

[Siniša Ranđić]

Ko je bio u prilici da pogleda prilog o "600 nezaposlenih doktora i magistara" mogao je jasno da vidi gde leže problemi - u nepostojanju opšte strategije razvoja Srbije, a u sklopu toga i strategije potreba i prioriteta u školovanju stručnih kadrova. Nažalost iz želje da se preko školstva rešavaju socijalni problemi došlo se do još većih problema, kao što je napred pomenuti.

Zanimljivo je da je u ovom prilogu pomenuto da poslodavci sve više očekuju da njihovi zaposleni budu školovani za više zanimanja. Znači fleksibilnost kadrova. Na prvom mestu efikasno studiranje i to po predviđenoj dužini trajanja kraće nego dosadašnje. Znači da mladi stručnjaci što pre uđu u praksu, da odmah uđu u problematiku i da se brzo prilagođavaju potrebama konkretnog posla. Ovako ako se uz 4 - 5 godina studija potroši još 3 - 4 godine ili više da se one završe svi postulati postizanja fleksibilnosti u praksi neće moći da se ispune. Jedan od važnih preduslova za postizanje efikasnog i praktično orijentisanog školstva je da nastavnici budu ljudi iz prakse, koji dobro osećaju zahteve savremenih struka i dinamizam njihovih promena.