Kako treba da izgleda računarstvo na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku?

Započeo Siniša Ranđić, 28.07.2017, 09:43

« prethodna tema - sledeća tema »
Idi dole

Siniša Ranđić

Skoro će godina dana od kako smo zajednički počeli da razmišljamo o novom nastavnom planu računarstva na Fakultetu tehničkih nauka. Neko će reći da to ide prilično sporo i da se ne vidi ishod. Međutim, mišljenja sam da ovaj posao ne treba prelomiti preko kolena. Najjednostavnije bi bilo uzeti sve ono što je trenutno moderno u računarstvu u svetu i eto rešenja. Ali šta ako to "moderno" koliko sutra to više ne bude? Pretvorili bi se u lovce na moderno. S druge strane ne sme se zanemariti dinamičnost promena u struci i potreba da obrazovni proces prati te promene čak i na godišnjem nivou. Zato je jedan od problema pri definisanju nastavnog plana računarstva upravo nalaženje potrebne mere u njegovom permanentonm prilagođavanju promenama u struci.

S druge strane sve vreme se lično vrtim između računarstva kao infrastrukture i računarstva kao primene. U sadašnjem nastavnom planu preovlađuje ova druga nota. Tj. predmeti koji se izučavaju u okviru studijskog programa Računarsko inženjerstvo, posebno kroz sadržaj i pristup na koji se znanja prenose studentima više je okrenuto ka primeni računara. Činjenica je da tu postoje znanja koja su opšteg tipa, kao što su programiranje i npr. baze podataka, koja se mogu primenjivati u najrazličitijim oblastima ljudske delatnosti. Međutim, mnogo je bolje sve one specifičnosti primene računara u pojedinim oblastima sticati uz sticanja znanja iz date oblasti. Na taj način će osobe koje računar privode konkretnoj nameni, iz oblasti računarstva morati da steknu samo ona znanja koja su im potrebna za konkretnu primenu. Istovremeno mora se postaviti pitanje da li se isključivo treba okrenuti računarstvu kao infrastrukturi. Pitanje se naslanja na drugo pitanje koje se odnosi u kojoj meri postoji mogućnost da takvi stručnjaci radno mesto nađu u Srbiji.

Eto zašto je pitanje definisanja nastavnog plana računarstva teško i složeno. Najlakše je i studentima i zajednici podmetnuti kukavičje jaje i tumačiti ono što se nudi po potrebi - po principu "E, to sam mislio".

Marko Аcović

Zar je vec toliko proslo? Vreme bas brzo leti. Diskusija se vodila na temu novog nastavnog plana na RI/RT smeru. S tim u vezi, imao bih par pitanja:

1. Da li se o datoj temi raspravljalo na nivou katedre? Ako nije, zasto nije, a ako jeste, kakvi su zakljucci doneti?

2. Da li su nacrti izrade novog nastavnog plana (u ma kom obliku) izneti pred nastvno-naucno vece i/ili pred rukovodstvo fakulteta?
    Ovo pitam jer smatram da rukovodstvu treba malo vise vremena dok "ukapira" vaznost postojanja i daljeg razvoja racunarstva na
    Fakultetu tehnickih nauka u Cacku.

Siniša Ranđić

#2
14.08.2017, 11:20 Poslednja Izmena: 15.08.2017, 18:56 od Siniša Ranđić
Stali smo kod ključne dileme - računarstvo:
  • kao infrastruktura
  • kao primena

Polazeći od pretpostavke da se sa više znanja može baviti i onim strukama koje ta znanja u potpunosti ne zahtevaju, mogao bi se izvesti jednostavan zaključak da prednost treba dati infrastrukturnom pristupu. Da ne bude zabune pod infrastrukturnim pristupom podrazumevam izučavanje računarstva sa aspekta projektovanja novih arhitektura, specifikacije novih programskih jezika, razvoja programskih prevodilaca, razvoja novih operativnih sistema, itd. Međutim, postavlja se ozbiljno pitanje, gde se takva znanja danas praktikuju u Srbiji? Bojim se da je odgovor - skoro nigde. Zato dolazimo u situaciju da se zalažemo za obrazovanje koje će dati inženjera koji će se u startu baviti poslovima koja su ispod njegovih znanja i mogućnosti. Zato je osnovno pitanje o kome ovde treba diskutovati - pitanje mere. A pod tim se podrazumeva definisanje granice do koje treba studentima pružiti znanja koja će im u praksi pružiti mogućnost bavljenja računarstvom kao infrastrukturom, a preko nje obezbediti znanja koja će tako školovane inženjere učiniti dobrim praktičarima u primeni računara.

Siniša Ranđić

Drugu dimenziju u procenjivanju strukture obrazovanja u oblasti računarske tehnike čini identifikacija poslova koje tako školovani inženjeri mogu da rade u Srbiji. Prva pretpostavka u dimenzionisanju svakog obrazovanja je da Srbija treba da školuje stručnjake za svoje potrebe, a ne za "izvoz". Ovo nije motivisano praznim patriotizmom, već činjenicom da školovanje nije nešto što ne košta državu kao instituciju. Mi nažalost nemamo javno dostupne podatke koliko košta školovanje jednog inženjera na nivou srpskog proseka. U medijumima se uglavnom pojavljuju proizvoljne cifre, koje najčešće ne uzimaju u obzir sva socijlano motivisana davanja koja država izdvaja da bi se pokrili realni troškovi školovanja. Mislim da je krajnje vreme da se takvi podaci jasno stave na uvid javnosti i to kako na nivou prosečnih troškova na nivou cele zemlje, tako i na nivou pojedinih univerziteta, pa i fakulteta. Na taj način će moći da se napravi procena potrebnih sredstava i način njihovog obezbeđivanja. 
S druge strane u javnosti se najčešće iznose paušalne ocene o broju nedostajućih stručnjaka iz oblasti IT, jer se kod nas svi poslovi vezani za korišćenje računara uglavnom podvode pod ovaj pojam. Istovremeno pod It se najčešće podrazumeva programiranje i to najčešće poslovi vezani za oblast WEB - a, a u poslednje vreme i tzv. mobilnih aplikacija, tj. programa vezanih za mobilne uređaje, pre svega mobilne telefone. Nažalost ne postoji jasno definisan popis poslova u ovoj oblasti i procena minimalnih znanja koja za potrebe takvih poslova treba da se stekne na srpskim fakultetima. Da je tako ne bi se do nekakvih znanja dolazilo na principu kureseva, koje čak promovišu i subvencionišu državne institucije. Takav pristup daje opravdanje "renomiranim" obrazovnim institucijama da dodatno zvataju u državnu kasu da bi školovali povećani broj kadrova u IT oblasti. 
Istovremeno zapostavljaju se mnoge druge oblasti, tj. školovanje odgovarajućih kadrova što dodatno smanjuje konkuretnost srpske privrede u pogledu obrazovanih kadrova. Jednostavno pitanje koje može da se postavi je - da li će se ovakvim opredeljenjem i forsiranjem obrazovanja kadrova ka IT, menadžmentu i društvenim delatnostima može uopšte govoriti o nekoj budućnosti srpseke privrede.

Idi gore