Ima li mesta preduzetništvu na fakultetima?

Započeo Siniša Ranđić, 26.07.2017, 09:43

« prethodna tema - sledeća tema »
Idi dole

Siniša Ranđić

26.07.2017, 09:43 Poslednja Izmena: 26.07.2017, 11:00 od Siniša Ranđić
Današnja "Politika" je objavila kratku vest da je na Elektronskom fakultetu otvoren Centar za inovacije i preduzetništvo i da će država pomoći rad ovog centra sa 45 miliona dinara. Kao osnovni razlog za osnivanje ovog centra navodi se potreba za zadržavanjem mladih stručnjaka. Već samo nekoliko ovih detalja stvaraju prostor za široku diskusiju. Spreman sa da uvek podržim ovakve inicijative. Međutim, ovakvih pokušaja poslednjih godina bilo je jako puno, ali nekako ne znamo kakvi su rezultati postignuti. Ne zbog toga da bi se videlo šta je bilo sa parama, već da li je bilo nekih pomaka ka ispunjenju ciljeva zbog kojih je to rađeno.

Kad se pomene preduzetništvo uvek mi na um padnu reči profesorke Fuade Stanković izgovorene prilikom otvaranja Centra za preduzetništvo na ETF u Beogradu. "Preduzetništvo se ne može naučiti, ono je filosofija življenja". Možda su ove reči pomalo istrgnute iz konteksta, ali ukazuju pravac kojim treba da idemo - moramo da menjamo filosofiju življenja. Naravno to nije nešto što se može učiniti preko noći, to je dugotrajan proces. Ali bojim se da smo mi u debelom zaostatkuza svetom. Za onima, gde je preduzetništvo duboko ukorenjeno nije sramota kaskati. Ali kaskati za onima koji su u startu imali slične ili još lošije polazne pozicije i te kako je sramota.

Očigledno je da se radi o krupnom društvenom problemu, koji se iz male akademske sredine ne može rešavati. Ali se može dati doprinos. Odavno sam mišljenja da fakulteti u Srbiji mogu i moraju da budu kolevka preduzetništva. Jedan od najboljih puteva za postizanje tog cilja je saradnja sa privredom. To što je privreda takva kakva je nije opravdanje. Jedan od zadataka istraživača je i da nadju rešenje za takve situacije. Pitanje preuzetništva na fakultetima sam naročito potencirao prilikom osnivanja Naučno - tehnološkog parka "Čačak". Pošto su jedni od osnivača i čačanski Fakultet tehničkih nauka i Agronomski fakultet smatrao sam da oni treba da pruže glavni doprinos promovisanju ideje o razvoju preduzetništva uz dodatni napor da se stvori uspešan transfer tehnologije u privredu.

Istraživačka delatnost na fakultetima je jednako važna kao i obrazovna delatnost. Ono što se može postići u okviru istraživačke delatnosti odnosi se upravo na transfer i komercijalizaciju rezultata istraživačkog rada. U tom kontekstu mesto i uloga studenata moraju da dobiju poseban značaj. Praktično svi projekti koje studenti rade, počev od osnovnih studija, treba da budu u značajnoj meri vezani za praktičnu realizaciju rezultata istraživačkog rada nastavnika i saradnika i istraživača uključenih u proces doktorskih studija. Prepoznajući značaj preduzetništva u sprezi sa visokoškolskim obrazovanjem u nacrtu Zakona o visokom obrazovanju predviđena je mogućnost osnivanja različitih firmi u okviru fakultet. Postojeća iskustva u nekim visokoškolskim institucijama u Srbiji, kao što je npr. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu pokazuju sve pozitivne efekte jednog ovakvog pristupa.

Ovim prilogom otvaram diskusiju koja za cilj ima da se čuje mišljenje po postavljenom pitanju i ponude moguća rešenja u promociji i praktikovanju preduzetništva u okviru Fakulteta tehničkih nauka u Čačku.

Marko Аcović

Bice mesta preduzetnistvu kad se interesi pojedinaca podrede interesima kuce (fakulteta). Fakultet je pre vise od 10 godina imao izvanrednu priliku da postane pionir u projektovanju i verifikaciji digitalnih kola. Prilika je propustena zbog, kako je meni poznato, interesa pojedinaca koji su nadvladali interese kuce.
Kad se postigne sveopsti konsenzus misljenja u kom smeru se zeli ici, tad se mogu stvoriti dobri uslovi za razvoj preduzetnistva na fakultetu. Drugi preduslov za razvoj preduzetnistva je dovodjenje ljudi iz struke na fakultet, ljudi sa idejama. Ovako mi deluje da je fakultet ucauren, kao da je sebi samodovoljan. Ipak, takvo ponasanje moze dovesti samo do samourusavanja citavog sistema.

Siniša Ranđić

Slažem se da je postojanje konsensusa polazni uslov da se preduzetništvo i ne samo ono prihvati kao način ponašanja. Treba prestati sa onim narodnim "niti glođu niti drugom daju". Pre svega treba pustiti one koji hoće da rade da pokušaju da naprave rezultat. Ako ga bude onda će svima biti dobro. I treba očekivati stimulativno za one koji su se do tada nećkali. 

Prva nagrada za "najbolju studentsku ideju" koju smo dobili bila je, po mom mišljenju velika reklama za Fakultet - skoro deset dana svi najvažniji mediji su o tome pisali i svugde je u prvom planu bio FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U ČAČKU. Ako se ovo ne iskoristi i počne organizovano da se nastupa na tržištu inovacija i preduzetništva bojim se da će se do neke slične prilike čekati podugo. Jer ne može se očekivati da mi budemo "pretplaćeni" na nagrade. 

Ako se pogleda univerziteti su u svetu prepoznaju po otkrićima, patentima koje su stvorili njihovi istraživači. Niko nije prepoznat po tome da li je upisao ovoliko ili onoliko studenata, već po "izlazu" koji su svi, počev od studenata do profesora napravili. Ono što istraživači na fakultetima naprave predstavlja magnet za firme iz privrede da nude svakojaku saradnju. Ti rezultati moraju biti opipljivi, bojim se da samo mahanje radovima neće privući nijednog investitora ili donatora. Njih interesuje stvaran rezultat, koji se može brže ili sporije primeniti. Osim toga po pravilu se mora igrati na prvu loptu, jer jednom propuštena šansa teško da će se ponoviti. Svedok si promašaja sa HDL DH. Ta šansa je stvorena tako što sam ja imao par ljudi koji su pokazali da mogu da se bave tehnikom VHDL modeliranja. I sam si bio deo tog programa. Kvalifikovali smo se i dobili šansu. I nismo je iskoristili. Probao sam ja ponovo da osvežim ideju, ali uslovi su bili strožiji - koga su zmije ujedale i guštera se plaši. A možda je presudno i to što nam je nedostajala kritična masa istomišljenika spremih da se uhvati u koštac sa izazovima. A možda imamo i strah od rizika naspram sigurnosti rada u akademskoj zavetrini.

Marko Аcović

Kad se pogleda spisak katedri na FTNCA, zakljucujem da se nema jasna vizija u kom smeru se krece ili u kom smeru bi trebalo da se krece fakultet. Lici mi na mini vasar, od svega po malo.
 
Катедра за електроенергетику
Катедра за индустријски менаџмент
Катедра за индустријско и системско инжењерство
Катедра за информационе технологије
Катедра за машинство
Катедра за мехатронику
Катедра за општу електротехнику и електронику
Катедра за педагошко-техничке науке
Катедра за предузетнички менаџмент
Катедра за рачунарско инжењерство
Катедра за физику и материјале

Poredjenja radi, ETF ima jednu katedru manje. Zanimljivo da jedan tako mali fakultet ima toliko katedri. Covek bi rekao da se ovde svasta zanimljivo radi. Nazalost, situacija je skroz drukcija...

Ova prva nagrada za studentsku ideju je odlicna stvar ali ako se stane tu, nista nije uradjeno. Prava stvar bi bila da se ideja pretoci u delo i da se prakticno demonstrira da ideja radi. Moze da se napravi neka promocija, da se pozove stampa i da se objavi da je ideja za koju je fakultet dobio nagradu realizovana. To moze da bude okidac za dovodjenje investitora (citaj: para) a samim tim i novih projekata i te dugo zeljene saradnje sa privredom i oporavka fakulteta.

Siniša Ranđić

Uvek sam tvrdio da imamo više katedri nego što treba, ali da imamo više nego ETF je ipak nedopustivo. Osim toga koncept katedri je krajnje anahron i pripada nekom prošlom vremenu. Moramo da se prilagodimo savremenim tokovima i shvatanjima. Umesto toga treba da postoje Laboratorije koje će da okupljaju homogen skup istraživača. Ovako se stvaraju uslovi da se sve relativizuje i ono što je RT za ljude na ETF ne znači da je isto za nas. A trebalo bi da kad se kaže računarska tehnika u bar 80% to bude isto za sve. Ovim opet dolazimo do pitanja konsenzusa, ali ne onog trulog kompromisa već saglasnosti da bi se tačno znalo šta ko radi i zašta odgovara. Ovako može da se desi dase neko optužuje za nešto zašta objektivno nije kriv. S druge strane postoji opasnost podmetanja kukavičijeg jajeta, tj. da se nešto proglašava računarstvom a de facto nije to. Studenti su danas sasvim dobro informisani ili mogu da se informišu. Tako da im nije moguće podvaljivati. Zašto ćute to je već druga priča. Ali odgovor je iskazan kroz stepen interesovanja za studije računarstva na Fakultetu. Ko shvati razumeće.

Odavno sam rekao da je računarstvo deo informacionih tehnologija. Zato ne mogu da se stave u istu ravan. Bojim se da je interesovanje za ovakve studije informacionih tehnologija kratkog daha - treba se uvek setiti menadžmenta. Zato već kod naredne akreditacije treba stvari postaviti na svoje mesto i jasno definisati okvire u kome će se kretati moguće obrazovanje. Ministar danas najavljuje radikalne zaokrete u visokoškolskom obrazovanju pre svega sa aspekta obrazovnih profila. Očigledno je da će obrazovanje morati da bude mnogo dinamičnije. A to znači da će se i nastavnici morati prilagođavati konjukturi tržišta. Moraće da znaju i predaju ono što treba, a ne da nameću svoje znanje kao ono što treba znati. To je još jedna potvrda da će se i u obrazovanju nametnuti preduzetnički pristup.

Apsolutno se slažem sa stavom da ideju sa kojom smo se pojavili u javnosti treba realizovati. I to način koji će biti oslobođen nekakvih naučno istraživačkih okvira. Samo u domenu mogućeg i potrebnog, što će jasno pokazati dobit za onoga kojima je nova tehnologija namenjena. Ne treba težiti revolucionarnim rešenjima. Samo malim koracima se može zaista stići do zvezda.

Marko Аcović

Zanima me da li ovo jos neko cita osim Vas i mene. :)

Siniša Ranđić

Osim gostiju bojim se da od članova to niko ne radi. Možda je to jedan od razloga što je na Fakultetu sve zamrlo. Najvažnije je staviti slike na Facebook da se vidi gde ste bili. A kako razmišlajš o bitnim stvarima, koga to još interesuje. 

Siniša Ranđić

Da bi se nešto postiglo treba okruženju pokazati da nešto znaš da uradiš i da si uradio. I da to bude dostupno i vidljivo širokoj javnosti. Možda mi preduzetništvo posmatramo previše usko - samo kao direktan uspeh na tržištu. Ima tu mnogo indirektnih stvari koji pokazuje elemente pravog preduzetništva, a na početku nisu doneli direktan poslovni uspeh. Setimo se samo programskog jezika C i operativnog sistema UNIX. Nastali su u okrilju Bell Labs kroz nastojanje da se razvije softversko okruženje za upravljanje telefonskim centralama. Bell Labs nisu bili računarska firma i svoj softver su besplatno ponudili američkim univerzitetima, kao neprofitnim organizacijama. Studenti, koji su tokom studija navikli da koriste C jezik i UNIX bili su najbolji promoteri nove tehnologije. Zar tu nema elemnata preduzetništva i na strani Bell Labs, univerziteta i samih studenata. 

Srpske firme u oblasti računarstva još nisu dovoljno jake da univerzitetima učine takve poklone, ali ima uspešnih firmi iz sveta koje nešto rade i našem prostoru. Ali uglavnom je takva vrsta donacija vezana za fakultete Univerziteta u Beogradu u Univerziteta u Novom Sadu. Međutim, preduzetnički duh bi mogao da se dermonstrira upravo sa akademske strane. Zašto fakulteti sa svojim kadrovima i studentima ne bi razvijali različite stvari (uređaje, programe i usluge) koje bi poklanjale besplatno ili uz pokriće samo realnih materijalnih troškova različitim institucijama u Srbiji. Na ovaj način bi se pokazale stvaralačke mogućnosti akademske sredine, a studenti bi pored preko potrebne prakse imali priliku da učešće u takvim projektima uključe u svoje radne biografije ili kako se popularno kaže CV - ije.

Siniša Ranđić

kad god sam u prilici da razgovaram sa ljudima iz poslovnog sveta trudim se da testiram svoj stav o transferu tehnologije i znanja iz akademske sredine u privredu. Pogotovu tezu da treba naći mogućnost da se primenljivi rezultati istraživačkog rada komercijalizuju preko malih firmi koje će nastajati kao startup firme posebno onih koje bi osnivali bivši studenti.


Poslednjih dana sam bio u prilici da o toj istoj temi razgovaram sa dvojicom kolega. Sticajem okolnosti obojica su poreklom Čačani i vrlo su zainteresovani da pomognu da Čačak, bar što se tiče informacionih tehnologija dobije jednu drugu vizuru. Ali to je materijal za neku novu temu. Obojica su izrazili podršku mojoj ideji da se kroz transfer ideja, rešenja i tehnologije ostvari čvršća veza između Fakulteta tehničkih nauka u Čačku i malih kompanija koje deluju u sektoru informacionih tehnologija. Posebno treba istaći da jedna od tih podrški dolazi iz Velike Britanje gde postoji široka podrška i stimulativan pristup osnivanju startup firmi. Čak to podržajavaju firme koje stimulišu svoje zaposlene da se pokreću sopstveni biznis, koji može biti kooperantski sa matičnom kućom, ali ne nužno.

Bilo je reči da će novim zakonima o visokom obrazovanju i naučno - istraživačkoj delatnosti biti omogućeno formiranje firmi u okviru fakulteta baš sa idejom bolje koperacije naučno - istraživačkog sektora i privrede. Nažalost mi ovde uglavnom pokušavamo da promovišemo ideju koja se čak i u uslovima naše države pokazal probitačnom. Naravno da pri tome mislim na firme koje su osnivane na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu od kojih su neke postale poznate i izvan granica Srbije. Jednostavno ako ne probamo da li to može da "živi" i kod nas nećemo znati mnogo toga.

Idi gore