Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Projekti studenata / Praksa vs. Teorija
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 15.01.2018, 23:24
Od samog početka rada na Fakultetu stalno sam pokušavao da nađem balans između teorijskih i praktičnih znanja. Škola koju sam lično završio bila je prevashodno teorijski orijentisana. Još i danas pamtim razgovor dvojice kolega negde na početku predavanja iz Elektronike I.  Bili su đaci iz "Tesle" i posedovali su određena praktična znanja iz elektronike. To o čemu su oni pričali nekako mi je bilo daleko i činilo mi se da nikad neću položiti. Ali nije bilo tako. Međutim, elektroniku sam naučio tek kad sam počeo da raim u "Pupinu". I naravno struku kojom se i danas već 40 godina bavim. U tom "grmu i leži zec". Posle dobe teorijske osnove svi smo mi odlazili u privredu gde smo se osposobljavali za praksu. Velike, pa i srednje firme u ondašnjoj Jugoslaviji mogle su da priušte teret doškolovavanja inženjera. Nažalost danas to nije slučaj. Poslodavci očekuju da dobiju gotovog inženjera, a mi im nudimo inženjere sa sličnim nivoima praktičnih znanja kao i pre nekoliko decenija. Zato pored opštih znanja koja inženjer računarstva treba da stekne tokom studija mora se više vremena odvojiti da se ta znanja pretoče u praksu. 
2
Aplikativni softver / LiteManager - udaljeni pristup
Poslednja poruka tom - 11.01.2018, 15:52


LiteManager: daljinski pristup softver za daljinsko administriranje računala putem Interneta ili daljinskog upravljača u lokalnoj mreži, za daljinsko učenje, pružanje daljinske podrške korisnicima i nadzor nad radnom aktivnošću zaposlenika.

Program omogućuje brzu i jednostavnu kontrolu desktop računala u realnom vremenu uz punu podršku za Windows, osigurava siguran daljinski pristup datotečnom sustavu, procesima i uslugama udaljenog računala. LiteManager ima ugrađene alate za izradu mrežne karte, prikupljanje tehničkih podataka, mogućnost implementacije i ažuriranja pomoću usluga udaljenog instaliranja, konfiguriranje osobnog ID usmjerivača (NOIP) i mnoge druge značajke. Softver za upravljanje učionicama.

 =;

3
Zanimljivi i korisni izvori informacija / CPU bag/ranjivost
Poslednja poruka marjan - 08.01.2018, 12:20
Ovih dana istraživači Google Code Zero projekta razotkrili su bagove procesora koji pogađaju različite platforme, pre svega Intel. Eksploatisanjem baga Meltdown npr., moguće je da napadač dođe do zaštićenih podataka, koje inače userland programi nemaju pravo da čitaju. Izdati su pečevi, videćemo kakve će posledice uslediti.

Pitko objašnjenje bagova i potencijalnih exploita dato je ovde: https://ds9a.nl/articles/posts/spectre-meltdown/

Ukratko, Meltdown funkcioniše tako što se iskorišćava spekulativno izvršavanje koda u tzv. probnom režimu. Procesor pokušava da optimizuje izvršavanje, tako što pokušava da paralelno obavlja određene operacije. Ako taj "paket" operacija koje izvršava "prođe", procesor proverava da li je sve u redu sa pravima i da li može da "pusti" da se izdaju izlazi operacija. Ako negde "zapne", vrši se vraćanje (rollback) i operacije se izvršavaju "peške", jedna po jedna. Ono što je ključ exploita je - i ako se procesor predomisli i reši da batali optimizaciju, u keš memoriji i dalje ostaju podaci koje je trebovao iz RAM-a tokom svog pokušaja. Oni nisu zaista iskorišćeni, jer se ispostavilo da program nema privilegije da izvrši to što je traženo, ali podaci - bez obzira da li pripadaju kernelu ili userland-u, ostaju u kešu i posle na osnovu vremena dobavljanja podatka, može da se pogodi da li se neki element nalazi u kešu itd.

Za sada su istraživači ostvarili Proof of Concept, što znači da je u nekom kontrolisanom okruženju uspešno izvršen exploit, međutim pitanje je vremena kada će se i "napolju" aktivirati exploiti.

4
Ove godine se navršava 20 godina od kako na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku postoje studije iz računarske tehnike. Ako ništa drugo to je valjan razlog da se okupimo i da u okviru Dana računarstva 2018 obeležimo ovaj mali jubilej. O svim aktivnostima vezanim za Dan računarstva 2017 obaveštavaćemo vas putem Portala, Foruma i Facebook stranice Laboratorije za računarsku tehniku.
5
Nažalost opet smo napravili diskontinuitet, jer nismo održali Dan računarstva 2017. Dugujemo izvinjenje svima koji su očekivali da se ponovo okupimo podsetimo prošlih zajedničkih dana i pokušamo da projektujemo bolju budućnost računarske tehnike na Fakultetu tehničkih nauka. Neko će pomisliti da smo zahvaljujući Portalu, Forumu i Facebook stranici Laboratorije za računarsku tehniku u prilici da se virtuelno družimo razmenjujemo misli i ideje. Međutim, ipak neposredni kontakt malo šta može da zameni. 
6
Obaveštenja / Srećna nova 2018. godina
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 02.01.2018, 23:32
Iako sam ovo trebalo da učinim pre dolaska Nove godine, kako se kaže - Nikad nije kasno. Zato pre svega želim da svim članovima Foruma, ali i onima koji ga posećuju kao gosti, nova godina donese samo sreću i uspeh. Jer to je ono najmanje što nam svima nedostaje. Ne bih se sada bavio filosofskim sreće i uspeha, ali valjda će dokaz da smo to imali u ovoj godini biti zadovoljstvo sa kojom ćemo je ispratiti kroz 360 i neki dan. 
Na početku WEB predstavljanja rada Laboratorije za računarsku tehniku Forum je bio važna karika u komunikaciji svih onih koji su na neki način bili vezani za računarstvo i Fakultet tehničkih nauka. Naravno došla su neka nova vremena neki novi oblici razmene mišljenja oa je Forum nekako posustao sa radom. Neko bi se branio stavom da sve ima svoje trajanje, ali zašto ugasiti nešto što je ako ništa drugo bar ljude teralo na razmišljanje. 
Zato je nova 2018. godina prilika da revitalizujemo Forum Laboratorije za računarsku tehniku, ali i da sve oblike komunikacije koji su vezani za delovanje Laboratorije podignemo na jedan viši nivo i učinimo ih dinamičnijim. To znači da ćemo morati da nađemo interesantne teme oko kojih će se svi zainteresovani za računarstvo okupljati, koje će privući nove članove Foruma i povećati broj priloga.
7
Novi zakon o visokoškolskom obrazovanju donesen je u osvit početka nove školske godine. Dobar poznavalac starog Zakona i njegovih revizija uočiće da ima novina, ali nedovoljnih da bi ovaj Zakon predstavljao značajniji otklon od dosadašnje prakse. Zluradi će reći da je Zakon donesen da bi se legalizovalo 48 bodova kao uslov za prelazak u narednu godinu studija. Pošto je to moglo da se reši i na drugi način ispada da je novi Zakon samo našminkan stari. Nažalost neke veoma bitne stvari su ostale zacementirane. 
8
Diplomski radovi / O jeziku
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 09.09.2017, 14:41
Jezik, koji se koristi pri pisanju svih vrsta radova tokom studija, sve više postaje jedan od glavnih izazova i za studente i nastavnike. Cilj ove poruke je da otvori diskusiju u okviru koje bi trebalo da se ponudi načelan odgovor, šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno koristiti pri pisanju studentskih radova. Na početku treba konstatovati da je jezik "živ organizam", koji je neminovno podložan promenama i prilagođavanjima svekolikom društvenom razvoju. Razvoj tehnologija nemtnuo je uvođenje u svakodnevnu korspondenciju novih pojmova i termina. Kako se taj tehnološki progres u princuipu odvija van ovih prostora novi pojmovi i termini koji ga prate po pravilu potiču iz zemalja koje su tehnološki najrazvijenije. Kako je danas engleski jezik postao de facto jezik tehnike i tehnologije najveći broj novih pojmova i termina potiče sa engleskog govornog područja. Pored potpuno novih termina kao odrednice u tehnici i tehnologije se masovno koriste termini koji su do sada imali neko sasvim "obično" značenje. 
Sledstveno tome, ne samo mi nego i druge zemlje, kojima engleski nije prirodan jezik moraju da se prilagođavaju ovim jezičkim novinama. I tu nastaju problemi - kako naći adekvatan domaći termin koji će uspešno odraziti smisao sa kojim se koristi npr. neki engleski termin. Problem ću pokušati da ukažem na primeru pojma data mining. Pojam data se kod nas prevodi kao podatak i tu nema nikakve dileme. Izolovano mining se prevodi kao rudarstvo i takođe ne bi trebalo da bude dilema i problema. Međutim, za pojam data mining u jednom od online prevodilaca dobija se prevod pretraživanje podataka. U principu ovo je sasvim korektna srpska verzija datog pojma. Međutim, u računarskoj tehnici, informatici ili savremeno kaza informacionim tehnologijama pretraživanje podataka je analogno engleskom pojmu data searching. Dobri poznavaoci rečunarstva znaju da je data mining ipak više od prostog pretraživanja podataka. Možda bi adekvatniji srpski prevod ovog pojma bio pretraživanje i analiza podataka. Sigurno je da će se javiti polemičari po ovom pitanju, ali ja sam samo želeo da ukažem na način kako treba ići u traženju adekvatnih srpskih pojmova i termina. Osim toga ovaj prevod je svakako bolji od дата мајнинг. Valjda je cilj da neki tekst razume i onaj ko ne zna engleski jezik. Nadobudni će insistirati na neophodnom znanju engleskog jezika z one koji hoće da se bave računarstvom. U tom slučaju digitalizacija društva za koju se tako zdušno zalažemo vodi ka imperativnom znanju engleskog jezika (znam da je malo preterano). U tom slučaju stalna borba za ćirilicu dođe mu kao borba sa vetrenjačama. 
9
Krenuću od posledenje rečenice iz prethodne poruke. Tačnije od Interneta - koji je postao svojevrsni surogat za neposrednu ljudsku komunikaciju. Konkretno ticalo se prakse u kojoj se Internet i elektronska komunikacija u našoj obrazovnoj praksi koriste, ne samo kao sredstvo komunikacije i razmene informacija već i platforma za obavljanje mnogih poslova za koje je nephodan neposredan zajednički rad svih učesnika u datim poslovima. Tako je i sa diplomskim radovima. Osnovno pitanje koje treba postaviti je - šta je diplomski i rad i šta njegovom izradom student na kraju svojih studija treba da pokaže? Onako ad hoc može se reći da diplomski rad treba da pokaže sposobnost da:
  • samostalno, uz podršku mentora realizuje praktičan projekat;
  • može da sprovede kritičku analizu neke pojave, problema i sl.;
  • izvrši komparativnu analizu pojava, procesa, i s.
  • ...

Ovo su samo neke od više različitih stvari kojima student treba da demonstrira da je ovladao problematikom vezanom za njegove studije. Međutim, mora se postaviti ozbiljno pitanje da li diplomski radovi zadovoljavaju ovako postavljene ciljeve. I to, ne samo zbog činjenice da se u najvežem broju slučajeva njihova izrada odvija kroz komunikaciju kandidat - nastavnik putem Interneta, već i svih drugih aspekata koji prate izradu današnjih diplomskih radova. Evo još jedne teme za razmišljanje.
10
Drugu dimenziju u procenjivanju strukture obrazovanja u oblasti računarske tehnike čini identifikacija poslova koje tako školovani inženjeri mogu da rade u Srbiji. Prva pretpostavka u dimenzionisanju svakog obrazovanja je da Srbija treba da školuje stručnjake za svoje potrebe, a ne za "izvoz". Ovo nije motivisano praznim patriotizmom, već činjenicom da školovanje nije nešto što ne košta državu kao instituciju. Mi nažalost nemamo javno dostupne podatke koliko košta školovanje jednog inženjera na nivou srpskog proseka. U medijumima se uglavnom pojavljuju proizvoljne cifre, koje najčešće ne uzimaju u obzir sva socijlano motivisana davanja koja država izdvaja da bi se pokrili realni troškovi školovanja. Mislim da je krajnje vreme da se takvi podaci jasno stave na uvid javnosti i to kako na nivou prosečnih troškova na nivou cele zemlje, tako i na nivou pojedinih univerziteta, pa i fakulteta. Na taj način će moći da se napravi procena potrebnih sredstava i način njihovog obezbeđivanja. 
S druge strane u javnosti se najčešće iznose paušalne ocene o broju nedostajućih stručnjaka iz oblasti IT, jer se kod nas svi poslovi vezani za korišćenje računara uglavnom podvode pod ovaj pojam. Istovremeno pod It se najčešće podrazumeva programiranje i to najčešće poslovi vezani za oblast WEB - a, a u poslednje vreme i tzv. mobilnih aplikacija, tj. programa vezanih za mobilne uređaje, pre svega mobilne telefone. Nažalost ne postoji jasno definisan popis poslova u ovoj oblasti i procena minimalnih znanja koja za potrebe takvih poslova treba da se stekne na srpskim fakultetima. Da je tako ne bi se do nekakvih znanja dolazilo na principu kureseva, koje čak promovišu i subvencionišu državne institucije. Takav pristup daje opravdanje "renomiranim" obrazovnim institucijama da dodatno zvataju u državnu kasu da bi školovali povećani broj kadrova u IT oblasti. 
Istovremeno zapostavljaju se mnoge druge oblasti, tj. školovanje odgovarajućih kadrova što dodatno smanjuje konkuretnost srpske privrede u pogledu obrazovanih kadrova. Jednostavno pitanje koje može da se postavi je - da li će se ovakvim opredeljenjem i forsiranjem obrazovanja kadrova ka IT, menadžmentu i društvenim delatnostima može uopšte govoriti o nekoj budućnosti srpseke privrede.
Stranice: [1] 2 3 ... 10