Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Novi zakon o visokoškolskom obrazovanju donesen je u osvit početka nove školske godine. Dobar poznavalac starog Zakona i njegovih revizija uočiće da ima novina, ali nedovoljnih da bi ovaj Zakon predstavljao značajniji otklon od dosadašnje prakse. Zluradi će reći da je Zakon donesen da bi se legalizovalo 48 bodova kao uslov za prelazak u narednu godinu studija. Pošto je to moglo da se reši i na drugi način ispada da je novi Zakon samo našminkan stari. Nažalost neke veoma bitne stvari su ostale zacementirane. 
2
Diplomski radovi / O jeziku
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 09.09.2017, 14:41
Jezik, koji se koristi pri pisanju svih vrsta radova tokom studija, sve više postaje jedan od glavnih izazova i za studente i nastavnike. Cilj ove poruke je da otvori diskusiju u okviru koje bi trebalo da se ponudi načelan odgovor, šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno koristiti pri pisanju studentskih radova. Na početku treba konstatovati da je jezik "živ organizam", koji je neminovno podložan promenama i prilagođavanjima svekolikom društvenom razvoju. Razvoj tehnologija nemtnuo je uvođenje u svakodnevnu korspondenciju novih pojmova i termina. Kako se taj tehnološki progres u princuipu odvija van ovih prostora novi pojmovi i termini koji ga prate po pravilu potiču iz zemalja koje su tehnološki najrazvijenije. Kako je danas engleski jezik postao de facto jezik tehnike i tehnologije najveći broj novih pojmova i termina potiče sa engleskog govornog područja. Pored potpuno novih termina kao odrednice u tehnici i tehnologije se masovno koriste termini koji su do sada imali neko sasvim "obično" značenje. 
Sledstveno tome, ne samo mi nego i druge zemlje, kojima engleski nije prirodan jezik moraju da se prilagođavaju ovim jezičkim novinama. I tu nastaju problemi - kako naći adekvatan domaći termin koji će uspešno odraziti smisao sa kojim se koristi npr. neki engleski termin. Problem ću pokušati da ukažem na primeru pojma data mining. Pojam data se kod nas prevodi kao podatak i tu nema nikakve dileme. Izolovano mining se prevodi kao rudarstvo i takođe ne bi trebalo da bude dilema i problema. Međutim, za pojam data mining u jednom od online prevodilaca dobija se prevod pretraživanje podataka. U principu ovo je sasvim korektna srpska verzija datog pojma. Međutim, u računarskoj tehnici, informatici ili savremeno kaza informacionim tehnologijama pretraživanje podataka je analogno engleskom pojmu data searching. Dobri poznavaoci rečunarstva znaju da je data mining ipak više od prostog pretraživanja podataka. Možda bi adekvatniji srpski prevod ovog pojma bio pretraživanje i analiza podataka. Sigurno je da će se javiti polemičari po ovom pitanju, ali ja sam samo želeo da ukažem na način kako treba ići u traženju adekvatnih srpskih pojmova i termina. Osim toga ovaj prevod je svakako bolji od дата мајнинг. Valjda je cilj da neki tekst razume i onaj ko ne zna engleski jezik. Nadobudni će insistirati na neophodnom znanju engleskog jezika z one koji hoće da se bave računarstvom. U tom slučaju digitalizacija društva za koju se tako zdušno zalažemo vodi ka imperativnom znanju engleskog jezika (znam da je malo preterano). U tom slučaju stalna borba za ćirilicu dođe mu kao borba sa vetrenjačama. 
3
Krenuću od posledenje rečenice iz prethodne poruke. Tačnije od Interneta - koji je postao svojevrsni surogat za neposrednu ljudsku komunikaciju. Konkretno ticalo se prakse u kojoj se Internet i elektronska komunikacija u našoj obrazovnoj praksi koriste, ne samo kao sredstvo komunikacije i razmene informacija već i platforma za obavljanje mnogih poslova za koje je nephodan neposredan zajednički rad svih učesnika u datim poslovima. Tako je i sa diplomskim radovima. Osnovno pitanje koje treba postaviti je - šta je diplomski i rad i šta njegovom izradom student na kraju svojih studija treba da pokaže? Onako ad hoc može se reći da diplomski rad treba da pokaže sposobnost da:
  • samostalno, uz podršku mentora realizuje praktičan projekat;
  • može da sprovede kritičku analizu neke pojave, problema i sl.;
  • izvrši komparativnu analizu pojava, procesa, i s.
  • ...

Ovo su samo neke od više različitih stvari kojima student treba da demonstrira da je ovladao problematikom vezanom za njegove studije. Međutim, mora se postaviti ozbiljno pitanje da li diplomski radovi zadovoljavaju ovako postavljene ciljeve. I to, ne samo zbog činjenice da se u najvežem broju slučajeva njihova izrada odvija kroz komunikaciju kandidat - nastavnik putem Interneta, već i svih drugih aspekata koji prate izradu današnjih diplomskih radova. Evo još jedne teme za razmišljanje.
4
Drugu dimenziju u procenjivanju strukture obrazovanja u oblasti računarske tehnike čini identifikacija poslova koje tako školovani inženjeri mogu da rade u Srbiji. Prva pretpostavka u dimenzionisanju svakog obrazovanja je da Srbija treba da školuje stručnjake za svoje potrebe, a ne za "izvoz". Ovo nije motivisano praznim patriotizmom, već činjenicom da školovanje nije nešto što ne košta državu kao instituciju. Mi nažalost nemamo javno dostupne podatke koliko košta školovanje jednog inženjera na nivou srpskog proseka. U medijumima se uglavnom pojavljuju proizvoljne cifre, koje najčešće ne uzimaju u obzir sva socijlano motivisana davanja koja država izdvaja da bi se pokrili realni troškovi školovanja. Mislim da je krajnje vreme da se takvi podaci jasno stave na uvid javnosti i to kako na nivou prosečnih troškova na nivou cele zemlje, tako i na nivou pojedinih univerziteta, pa i fakulteta. Na taj način će moći da se napravi procena potrebnih sredstava i način njihovog obezbeđivanja. 
S druge strane u javnosti se najčešće iznose paušalne ocene o broju nedostajućih stručnjaka iz oblasti IT, jer se kod nas svi poslovi vezani za korišćenje računara uglavnom podvode pod ovaj pojam. Istovremeno pod It se najčešće podrazumeva programiranje i to najčešće poslovi vezani za oblast WEB - a, a u poslednje vreme i tzv. mobilnih aplikacija, tj. programa vezanih za mobilne uređaje, pre svega mobilne telefone. Nažalost ne postoji jasno definisan popis poslova u ovoj oblasti i procena minimalnih znanja koja za potrebe takvih poslova treba da se stekne na srpskim fakultetima. Da je tako ne bi se do nekakvih znanja dolazilo na principu kureseva, koje čak promovišu i subvencionišu državne institucije. Takav pristup daje opravdanje "renomiranim" obrazovnim institucijama da dodatno zvataju u državnu kasu da bi školovali povećani broj kadrova u IT oblasti. 
Istovremeno zapostavljaju se mnoge druge oblasti, tj. školovanje odgovarajućih kadrova što dodatno smanjuje konkuretnost srpske privrede u pogledu obrazovanih kadrova. Jednostavno pitanje koje može da se postavi je - da li će se ovakvim opredeljenjem i forsiranjem obrazovanja kadrova ka IT, menadžmentu i društvenim delatnostima može uopšte govoriti o nekoj budućnosti srpseke privrede.
5
Master studije na Fakultetu tehničkih nauka postoje na svim studijskim programima osim na preduzetničkom menadžmentu. Ovde ću se baviti samo studijama ovog nivoa na računarskom inženjerstvu i daljinskom upravljanju, koji su moduli u okviru studijskog programa elektrotehničko i računarsko inženjerstvo. S obzirom da većina studenata ovih master studija ima nekakv radni angažman slobodan sam da kažem da mu ove studije nekako dođu - zlu ne trebalo! To je posledica činjenice da Zakon o visokom školstvu koji je uveo u našu obrazovnu praksu tri nivoa studija nisu pratila jasno definisana pravila prema kojima bi se ravnjali i fakulterti i budući poslodavci. Pošto su prema zakonu master studije uvod u doktorske studije, a sa druge strane mnogi poslodavci traže od potencijalnih zaposlenih posedovanje master diplome (iz samo njima znanih razloga) za mnoge svršene studente osnovnih studija  - master studije zaista predstavljaju potrebu koja im je jednostavno nametnuta, a da i ne znaju tačno zbog čega. 
Teškoće sa kojima se studenti koji rade suočavaju tokom studija utiču da se studije objektivno ne mogu završiti u predviđenom roku. Zbog toga nije retko da studenti u tom periodu kroz praksu postaju "majstori svog zanata", što im master studije čini de facto nepotrebnim. Mora se priznati da se najveći broj studenata trudi da okonča master studije i pored svih teškoća. Ali u većini slučajeva na kraju ostaje gorak ukus u ustima, jer im se svršene studije najčešće ne valorizuju na radnom mestu. 
Zbog napred iznetih činjenica neophodno je pokrenuti aktivnosti da master studije ne budu realizovane uzgred i da se iskoristi određena studentska populacija koja pretenduje da završi ovaj nivo studija kroz koju treba pokušati stvoriti respektabilan istraživački potencijal Fakulteta, ali i njima pružiti mogućnost da postanu "majstori" u određenim segmentima računarske struke.
6
Stali smo kod ključne dileme - računarstvo:
  • kao infrastruktura
  • kao primena

Polazeći od pretpostavke da se sa više znanja može baviti i onim strukama koje ta znanja u potpunosti ne zahtevaju, mogao bi se izvesti jednostavan zaključak da prednost treba dati infrastrukturnom pristupu. Da ne bude zabune pod infrastrukturnim pristupom podrazumevam izučavanje računarstva sa aspekta projektovanja novih arhitektura, specifikacije novih programskih jezika, razvoja programskih prevodilaca, razvoja novih operativnih sistema, itd. Međutim, postavlja se ozbiljno pitanje, gde se takva znanja danas praktikuju u Srbiji? Bojim se da je odgovor - skoro nigde. Zato dolazimo u situaciju da se zalažemo za obrazovanje koje će dati inženjera koji će se u startu baviti poslovima koja su ispod njegovih znanja i mogućnosti. Zato je osnovno pitanje o kome ovde treba diskutovati - pitanje mere. A pod tim se podrazumeva definisanje granice do koje treba studentima pružiti znanja koja će im u praksi pružiti mogućnost bavljenja računarstvom kao infrastrukturom, a preko nje obezbediti znanja koja će tako školovane inženjere učiniti dobrim praktičarima u primeni računara.
7
Kaže naš narod, bolje ikad nego nikad. Tako je i sa Danom računarstva 2017 na Fakultetu tehničkih nauka. Da se ne bih ponovo pozivao na narodne misli, možemo da konstatujemo da smo pitanje računarstva na Fakultetu nekako sveli na ono što nas najviše tišti: strukturu računarskog obrazovanja i pitanje interesovanja srednjoškolaca za naše studije računarstva. Mislim da bi problem, a time i tematiku sa kojom bi se ponovo okupili treba postaviti malo šire, jer treba obuhvatiti sve aspekte računarstva. Pogotovu danas kada smo suočeni sa mnogim nedoumicama, počev od onih suštinske do proste jezičke prirode. Možda će se, povećana ambicioznost sa kojom ću izaći u javnost, nekima učiniti megalomanska, ali opet da odgovorim narodski - gvožđe se kuje dok je vruće. 

Zato u najavi i pripremi Dana računarstva 2017, koji bi se održao u drugoj polovini OKTOBRA 2017. godine treba u dnevni red oficijelnog programa uvrstiti sledeće teme:
  • Budućnost obrazovanja u oblasti računarske tehnike/računarskog inženjerstva na Fakultetu tehničkih nauka uključujući strukturu nastavnog plana i programa;
  • Pitanje promocije datog obrazovanja radi privlačenja što većeg broja kvalitetnih studenata;
  • Pitanja strukture i okvira naučnoistraživačkog rada u oblasti računarske tehnike, koji bi se praktikovao na Fakultetu i u koji bi bili uključeni, pored nastavnika i saradnika i istraživači iz privrede;
  • Proširenje saradnje sa privredom, ali ne samo sa aspekta povećanja materijalnog stanja na fakultetu, već pre svega zbog dobijanja povratnih informacija o potrebama struke i kvalitetu znanja naših studenata;
  • Podizanje preduzetničke svesti, kako studenata tako i zaposlenih na Fakultetu sa ciljem da se podigne nivo komercijalizacije rezultata istraživanja;
  • Intenziviranje saradnje i komunikacije Fakulteta sa bivšim studentima računarstva.


Kao što je poznato Dan računarstva je prvobitno bio zamišljen kao Sabor nastavnika i saradnika Fakulteta i bivših studenata računarstva. Međutim, mislim da bi ovaj pristup trebalo da proširimo učešćem svih onih koji svojim aktivnostima mogu da doprinesu podizanju nivoa naučnoistraživačke i obrazovne delatnosti u oblasti računarstva na Fakultetu. Tu pre svega mislim na nastavnike i saradnike sa sličnih fakulteta u zemlji i nostranstvu, stručnjake iz privrede i poslovne ljude koji deluju u oblasti računarstva. 
8
Pošto sam napisao prethodnu poruku malo sam razmišljao, šta mi ustvari želimo postići novim nastavnim planom. Nesporna je činjenica da nam je glavni cilj da onim što nudimo budućim studentima privučemo brojniju i kvalitetniju studentsku populaciju. Međutim, nekako mi se čini da smo pri tome precenili sopstvene mogućnosti. Pri tome smo nekako počeli da idemo u pravcu da naš nastavni plan bude unija onog najboljeg što nude vodeći svetski univerziteti. A svesni smo da je naše polazište daleko od onoga što je standardno u svetu. Ovo ne znači da odustajem od naših planova da napravimo moderan nastavni plan i program (sve vreme se ustežem da se i sam počnem poštapati sa modernim curriculum) računarske tehnike - samo glasno razmišljam. Ustvari moje razmišljanje pokazuje koliko je nastavni plan i program nekog studijskog programa samo vrh ledenog brega obrazovnog procesa. Jedan naš stari profesor je imao običaj da kaže - "Daj nekome da predaje bilo koji predmet, on će predavati ono što zna".

Da bi novi, pretpostavimo onaj pravi nastavni plan i program zaživeo onako kako se očekuje potrebni su nam i pravi ljudi za njegovu realizaciju. Ljudi koji, pre svega vole računarstvo kao struku. Ljudi koji će svojom posvećenošću poslu voditi napred i sebe i studente. A konačno time pretvoriti Fakultet tehničkih nauka u respektibilnu instituciju po rečima drugih, a ne zato što mi tako sebe ubeđujemo svaki dan. 
9
Iako sam se nadao da ćemo, pre svega ja lično, uspeti da se za korak približimo cilju, tj. definisanju okvira novog nastavnog plana i programa studijskog programa RAČUNARSKE TEHNIKE/RAČUNARSKOG INŽENJERSTVA na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku to se nije desilo. Prošla su tačno četiri meseca od kako smo diskutovali na ovu temu i mislim da se treba vratiti poslu. Razloga ima mnogo, ali onaj koji je prelio čašu su rezultati proteklog upisnog roka kada po prvi put nismo uspeli da u junu popunimo budžetsku kvotu studenata na studijskom programu - elektrotehničko i računarsko inženjerstvo. Pođimo od pretpostavke da im ne nudimo dovoljno dobre obrazovne okvire. Zato pokušajmo da tu napravimo prvi iskorak. 
10
Možda će neko pomisliti da Laboratorija za računarsku tehniku tek sada otvara svoja vrata studentima Fakulteta tehničkih nauka. Svi oni koji su imali dodira sa računarstvom znaju da su vrata Laboratorije bila širom otvorena za sve studente tokom svih godina rada Laboratorije. Pošto je u nekim drugim forumima otvoreno pitanje modeliteta praktičnog rada studenata kao jednu od mogućnosti predlažem da jednog dana u sedmici Laboratorija bude rezervisana za praktičan rad studenata. U principu za to bi najpogodniji bili popodnevni i večerenji sati. 
Stranice: [1] 2 3 ... 10