- Dobrodošli na Laboratorija za računarsku tehniku. Molimo vas da se prijavite ili da se registrujete.
41
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 19.01.2017, 20:31Baveći se različitim aspektima nastavnog plana i programa računarstva na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku neminovno mi se nametnulo još nekoliko problema. Naravno pored svih onih koji su u okviru ove diskusije pomenuti. Kada se malo detaljnije analizira može se videti da bi se rešavanjem tih problema gotovo jednostavno prevazišli i svi već postavljeni problemi i dileme.
Jednostavno pre izrade ovog nastavnog plana (nećemo se sada vraćati na početak) celishodno bi bilo da se izrade dokumenti, kao što su:
Jednostavno pre izrade ovog nastavnog plana (nećemo se sada vraćati na početak) celishodno bi bilo da se izrade dokumenti, kao što su:
- Strategija razvoja Fakulteta tehničkih nauka u Čačku
- Strategija razvoja naučnoistraživačkog rada na Fakultetu
- Strategija razvoja obrazovne delatnosti Fakulteta.
- Prerastanju postojećih čačanskih fakulteta u integrisani Univerzitet
- Redukovanjem obrazovne delatnosti Fakulteta u smislu dobijanja kompaktnije istraživačke strukture. Određeno međurešenje ovog problema bilo bi formiranje još jednog fakulteta koji bi se po obrazovnom profilu smestio između tehnike i društveno - humanističke oblasti.
42
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 19.01.2017, 01:00To se zove suočavanje sa istinom. Krajnje je vreme da se svima nama to desi. Ovako ćemo i dalje biti "zvezda u usponu", kako danas preneše mediji vest iz Davosa i to baš u visokoškolskom obrazovanju. Zaboravih da zapamtim link pa ne bih da prepričavam, možda neko pronađe.
Potrebno je ono što se predloži dobro obrazložiti i argumentovati. Pa onda neka neko kaže da taj plan sa aspekta struke ne valja. Sve drugo je slika stvarnosti. A ona se mora menjati. Kako, pa neki od puteva su već ovde predloženi.
Potrebno je ono što se predloži dobro obrazložiti i argumentovati. Pa onda neka neko kaže da taj plan sa aspekta struke ne valja. Sve drugo je slika stvarnosti. A ona se mora menjati. Kako, pa neki od puteva su već ovde predloženi.
43
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Marko Аcović - 19.01.2017, 00:45Nastavni program bi trebalo da bude sastavljen prema zahtevima struke a ne prema nastavnicima. Sa ovim se apsolutno slazem. Ipak, postavio bih sad pitanje vezano za dostupan nastavni kadar. Sastavicemo neki nastavni plan ali sta ako dodjemo do zakljucka da nemamo potreban kadar koji bi dati nastavni plan izneo do kraja? Hocemo li po ko zna koji put da prilagodjavamo nastavni plan prema profesorima? Kakav je plan za ovaj slucaj? Zaposljavanje novih ljudi i otpustanje onih koji se ne uklapaju u nove trendove ili mozda prilagodjavanje postojeceg kadra u vidu obuka i kurseva. Kojim mehanizmima "naterati" postojeci kadar da se prilagodi novom planu?
44
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 18.01.2017, 20:31Bio bih neiskren kada bih rekao i DA i NE. Tj. da li negde postoji ograničenje i u max i min stranu broja ispita tokom četiri godine studija. Sad sam pogledao na Matematičkom fakultetu na studijskom programu Računarstvo i informatika sluša se 40 predmeta. A sam si rekao da je tvoja generacija imala preko 40 ispita. Što se tiče ESPB bodova ja sam negde imao brošuru u kojoj je data metodologija kako se računaju bodovi. Međutim, u principu se primenjuje metoda nezameranja, tj. da svi predmeti imaju isti broj bodova da se ne bi neki profesor osećao manje vredan ako njegov predmet ima manje bodova. To je glavni paradoks da se predmeti kroje prema nastavnicima, a ne prema zahtevima struke. Zato se ja ovde borim za pristup da se plan kroji prema potrebama struke. A onda ćemo da vidimo da li imamo nastavnike koji će to da predaju, ko će morati i zašto da se prilagođava struci, a ne struka nama.
Znači treba ovaj problem još malo izanalizirati, posmatrajući i domaća i strana iskustva. Paralelno sa tim ja bih probao da popunimo tabelu sa strukturom koju sam ja predložio pa da onda vidimo da li nam nešto fali iz struke i da onda izvršimo konsolidaciju.
Znači treba ovaj problem još malo izanalizirati, posmatrajući i domaća i strana iskustva. Paralelno sa tim ja bih probao da popunimo tabelu sa strukturom koju sam ja predložio pa da onda vidimo da li nam nešto fali iz struke i da onda izvršimo konsolidaciju.
45
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Miloš - 18.01.2017, 18:34Profesore da li postoji neki uslov koliko student moze da ima minimalno/maximalno ispita tokom studiranja?
Koliko se secam mi smo imali, racunajuci po godinama, 10-11-12-10, sto dodje ukupno 43 ispita ne racunajuci zavrsni rad i strucnu praksu, koju smo imali u 4. godini.
I druga stvar, da li ima neko pravilo o raspodeli 480 evropskog sistema prenosa bodova ili se rasporedjuju po tezini predmeta, u dogovoru sa profesorima?
Koliko se secam mi smo imali, racunajuci po godinama, 10-11-12-10, sto dodje ukupno 43 ispita ne racunajuci zavrsni rad i strucnu praksu, koju smo imali u 4. godini.
I druga stvar, da li ima neko pravilo o raspodeli 480 evropskog sistema prenosa bodova ili se rasporedjuju po tezini predmeta, u dogovoru sa profesorima?
46
Stack overflow sekcija / Odg: Uputstvo za menadzere: Ka...
Poslednja poruka DusanZivkovic - 18.01.2017, 00:31Ha, pa ovo je sjajno. Odličan predlog za čitanje.
47
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 17.01.2017, 20:06Nisam zaboravio na rang listu univerziteta. Sledeća četri univerziteta su:
- Tshingua University - http://www.tsinghua.edu.cn/publish/newthuen/newthuen_cnt/faculties/faculties-1.html
- Ecole Polytechnique Federale de Lausanne (EPFL) - http://ic.epfl.ch/computer-science/study-plan_bachelor_2-3
- The University of Hong Kong - http://engg.hku.hk/home/beng/BEng-CE.htm
- The University of Edinburgh - http://www.eng.ed.ac.uk/undergraduate/engineering-degrees
48
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 17.01.2017, 19:45Svih ovih godina koliko razmišljam o strukturi nastavnog plana računarstva, jedna od važnih stavki je i broj predmeta i njihova raspodela po godinama, odnosno semestrima. Imajući u vidu da kod nas zimski semsetar načelno počinje počinje 1. oktobra i završava se 15. januara sledi da on traje tri ipo meseca. Nakon toga sledi tzv. januarsko/februarski ispitni rok u kome strudenti imaju dve prilike da polažu ispite.
S druge strane letnji semestar počinje 15. februara i završava se 31. maja dakle takođe tri ipo meseca. Međutim, studentima na raspolaganju stoje dva ispitna roka junsko/julski i septembarsko/oktobarski. Ako se u obzir uzme da najčešće postoji i dodatni oktobarski rok sledi da studenti imaju više šansi za polaganje ispita nakon letnjeg semestra. Shodno tome broj ispita u letnjem semestru može biti veći nego u zimskom semestru.
Moj predlog je da u zimskom semestru bude 4 predmeta, a letnjem semestru 5 predmeta. S obzirom da u 8. semestru treba uraditi i završni/diplomski rad predlažem da u ovom semestru studenti slušaju i polažu 2 ispita. Kada se izvrši sumiranje dobija se da studenti za osam semestara treba da polože ukupno 33 ispita i urade diplomski rad.
U prilogu je data oredložena struktura.
S druge strane letnji semestar počinje 15. februara i završava se 31. maja dakle takođe tri ipo meseca. Međutim, studentima na raspolaganju stoje dva ispitna roka junsko/julski i septembarsko/oktobarski. Ako se u obzir uzme da najčešće postoji i dodatni oktobarski rok sledi da studenti imaju više šansi za polaganje ispita nakon letnjeg semestra. Shodno tome broj ispita u letnjem semestru može biti veći nego u zimskom semestru.
Moj predlog je da u zimskom semestru bude 4 predmeta, a letnjem semestru 5 predmeta. S obzirom da u 8. semestru treba uraditi i završni/diplomski rad predlažem da u ovom semestru studenti slušaju i polažu 2 ispita. Kada se izvrši sumiranje dobija se da studenti za osam semestara treba da polože ukupno 33 ispita i urade diplomski rad.
U prilogu je data oredložena struktura.
49
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 16.01.2017, 20:51Mislim da se polako fokusiramo ka onome što će biti koncept novog nastavnog plana - koji studentima treba da ponudi izbalansiran pristup računarskom obrazovanju kroz neophodan nivo teorije i prakse. Stvari moraju da dobiju svoje ime i prezime. Konkretan primer je matematika. Mora se prestati sa bezličnim matematika I, II, ... Mora se studentu dati ono što mu treba da bi mogao da modelira rešenje, tj. da napravi matematički model problema i konstruiše algoritam. Ne smeju se stvari prepustiti matematičarima da oni studente ubeđuju da im baš to treba što im oni predaju. U potpunosti se slažem sa Milošem, a to je ranije komentarisao i Marko da u sferi programiranja treba da se bavimo paradigmama, a ne kursevima programskih jezika. Hardver i srodna znanja moraju da se upoznaju da ne bi neko pomislio da u računaru ima neki "crnac koji gura elektrone" i da elektronika nije "đavolska stvar". Sada je trenutak da polako počnemo da sažimamo onu listu želja, koja je ranije ovde ponuđena, da pojedine predmete udružujemo u jedan, a neke grupišemo u izborne grupe, sve sa ciljem da se ponudi dobra obrazovna osnova. Ali i da se student stavi u aktivnu ulogu pri izboru, tj. kreiranju sopstvene sudbine, tj. curriculum - a po kome će steći znanja iz računarstva.
50
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 16.01.2017, 20:40- Usmeravanje – Važan parametar studija predstavlja i stepen u kome se vrši usmeravanje, tokom obrazovanja unutar određene struke. Kao što se vidi iz preporuka koje su date u okviru CC2005 računarstvo je podeljeno na pet segmenata – računarske nauke, računarsko inženjerstvo, softversko inženjerstvo, informacione sisteme i informacione tehnologije. Ne bih se ovde detaljnije upuštao u okvire svakog od navedenih segmenata, jer praksa u Srbiji ne prati ove trendove tako da bi pre svega bilo potrebno detaljnije objašnjavati tu podelu dosta širokom krugu ljudi. A bojim se da bi to bio prilično jalov posao. U Srbiji su na snazi još uvek neke okoštale podele, kojih se teško oslobađamo i tu je jedan od razloga zašto ne idemo brže napred. Ilustrovaću to samo jednim jednostavnim primerom. Pod kapom Ministarstva postoje tzv. matični naučni odbori, koji su odlukom ministra dobili nove članove. Navešću samo dva od tih odbora – jedan je za elektroniku, telekomunikacije i informacione tehnologije, a drugi za mašinstvo i indistrijski softver. Bojim se da tu nešto ne štima. Pogotovu ako se pogleda sastav odbora. U onom prvom sede i neki ljudi koji sa problematikom imaju tek toliko veze što su neminovno korisnici računara. A u drugom zbog onog ,,softver" u nazivu u neprirodnom okruženju sede i oni kojima je mesto u prvom odboru. Izgleda da može da se priča i galami do mile volje oni koji ,,kolo vode" i ne haju za to. Iako nam se da hoc čini da razvoj računarstva kao struke zahteva užu specijalizaciju, tj. osposobljavanje za rad u uskim stručnim oblastima, stanje srpske privrede pa i ove računarske navodi na drugačija razmišljanja. Tj. postavlja se pitanje koliko duboku specijalizaciju, tj. usmeravanje tokom studija treba predvideti. Lično smatram da prve tri godine treba posvetiti osposbljavanju studenata za uspešno ,,plivanje" u računarstvu kao najširem pojmu. U te tri godine treba izučavati i određeni broj predmeta koji računarstvo povezuju sa elektrotehnikom i elektronikom, kao i opšteobrazovne predmete. Što se tiče računarstva u trećoj godini, tačnije u šestom (VI) semestru određeni broj predmeta može se birati iz grupa predmeta, koje treba da budu konzistentne, tj. ne treba da među predmetima koji se biraju postoji velika razlika. U sedmom (VII) i osmom (VIII) semestru uglavnom treba da se biraju predmeti, ali među njima treba da postoji veća razlika. To konkretno znači da se studenti mogu opredeljivati na relaciji hardverski – softverski predmeti. Na ovaj način će se dobiti inženjeri koji će imati visok stepen fundamentalnih računarskih znanja, ali posedovati i određeni stepen specijalizacije. Iako se ovde prvenstveno bavimo osnovnim studijama dublja specijalizacija, tj. usmeravanje ka pojedinim segmentima računarstva može se ostvrariti na nivou master studija.