Propadanje iz najboljih namera

[Siniša Ranđić]

Današnji broj dnevnog lista "Politika" ekskluzivno donosi osvrt na strategiju obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (Deo tog teksta može se videti na adresi http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Studiranje-na-kredit.lt.html). Prvi zaključak koji se može steći je da i ovde važi izreka "Put do pakla je popločan dobrim namerama". Sklon sam da prihvatim tačnost ovog zaključka, ali mnoge okolnosti izrade ovog dokumenta navode me da moram da izrazim sumnju u dobre namere. Ako je suditi po osobama koje se eksponiraju u pogledu objašnjavanja ciljeva Strategije, a to su valjda oni koji su tu Strategiju i pravili onda se mora konstatovati da se praktično radi o ljudima koji su svoj radni vek proveli u obrazovanju. Svako ko je morao da praktikuje svoje znanje odnosno da se "doškolovava" kroz radni proces dobro zna manjkavosti našeg obrazovnog sistema. A ljudi koji nikada nisu radno kročili u proizvodne pogone nisu baš najpozvaniji da prave strategiju razvoja obrazovanja. Oni su ti koji treba da daju valjane odgovore na zadatke koje im postavlja privreda.

[Siniša Ranđić]

Za one koji žele da se direktno uključe u razmatranje Strategije obrazovanja istu mogu da preuzmu sa sledeće adrese: http://www.mpn.gov.rs/prosveta/page.php?page=307.


Takođe u "Politici" od utorka 3. aprila 2012. godine može se pročitati jedno od mišljenja povodom Strategije http://www.politika.rs/pogledi/Zeljka-Buturovic/Strategija-korak-unazad.sr.html.

[Siniša Ranđić]

Srbija mi liči na onog davljenika koji pokušava da se spase iz talasa i taman kad je pomislio da je na domak cilja, voda mu ponovo uđe u usta, zagrcne se i sve započinje iznova. S druge strane uporno pokušavamo da skočimo svetski rekord, a svaki neuspešni pokušaj nam povećava visinu koju treba da savladamo. I to iz dva razloga: jedan je što svet ide dalje, a drugi što  i ono sa čim smo raspolagali polako postaje deo istorije. Naravno da pri tome zaboravljamo da treba menjati sebe same, menjati državu, menjati navike, ... Dakle promeniti mnogo toga. Ne može se sa nekim već izbledelim floskulama biti deo sveta, jer taj svet više ne interesuje da li se ovde ili onde jelo kašikama, da li je neko učestvovao u rušenju carstava, a sam da je to jedva bio. Evropu su od tih vremena i sa istoka na zapad i zapada na istok pregazile mnoge ratničke horde. Danas se svet menja na mnogo jednostavniji način i mnogo se ne pita šta si i ko bio kroz istoriju. Uostalom zato i postoji istorija.


Strategija obrazovanja o kojoj je ovde reč nije u obzir uzela mnogo toga, jer se opet hteo postići "svetski rekord" tj. želelo se što pre stići svet. A šta nismo uradili. Iza nas ostaje i dalje neka nomenklatura zanimanja koja više odgovara početku XX, a ne XXI veka. Slična nomenklatura postoji i kad su u pitanju načne disciplone sa kojima želimo na Olimpijske igre. Nismo se zapitali za koga mi želimo da školujemo ljude u Srbiji - za Srbiju ili svet. Taj svet se zaista globalizuje, ali ne da bi rešavo probleme malih zemalja, već da bi se stvorili uslovi da opšti višak - materijalni, ljudski tog razvijenog sveta nađu svoje mesto pod kapom nebeskom.

[Siniša Ranđić]

Jedna od vesti koje su obeležile današnji dan tiču se pitanja da li je pomoćnik ministra prosvete i nauke zadužen za visoko obrazovanje Slobodan Jauković, smenjen ili penzionisan (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=04&dd=13&nav_category=12&nav_id=600361).


Kada ne bih bio ozbiljan mogao bih da sam događaj i jednog od aktera ove priče posmatram sa šaljive strane, ali ono što je bitno to je navodni povod za odlazak gospodina Jaukovića - Suprostavljanje ideji iz Stretegije obrazovanja kojom se izjednačavaju studenti državnih i privatnih fakulteta u pogledu prava na smeštaj i ishranu u studentskim domovima. Naravno ovo je vraćanje na priču ili temu koju sam na Forumu pokrenuo pre više od godinu dana i koja se bavila upravo odnosom državni - privatni univerziteti o čemu se u to vreme odvijala polemika na stranicama "Politike". Naravno pitanje nije nimalo jednostavno, a pogotovu pokušaj da se na njega da sveobuhvatan i pravilan odgovor. Jer ovo pitanje otvara čitav niz pitanja našeg obrazovnog sistema (neka su artikulisana na ovom Forumu) od pitanja opravdanosti postojeće mreže državnih univerziteta, finasiranja, prava na upis na državne fakultete, kvaliteta nastavnika i konačno kvaliteta svršenih studenata.


Nažalost već dugi niz godina, da ne kažem decenija visoko obrazovanje u Srbiji ima:

   
• Dimenziju faktora socijalne politike - npr. problem nezaposlenosti na nivou srednje škole prebacivan je na domen visokog obrazovanja, tj. stvarani su uslovi da što više mladih studira, ali ne zbog želje da se oni pre svega obrazuju, već da se eskalacija socijalnih problema što više odloži. Shodno tome širena je mreža visokoškolskih ustanova, opet pod plaštom regionalnog i lokalnog razvoja, pri čemu se zaboravljalo da razvoj jedne visokoškolske ustanove zavisi i od razvoja nauke i istraživanja, a to ipak nije pratilo buran razvoj visokoškolskog obrazovanja. Obrazovanje budućih nastavnika je teklo prilično neorganizovano i bez pravog kontinuiteta, što i pored tvrdnji da imamo razvijenu naučno - istraživačku delatnost nije obezbedilo prave okvire za stvaranje naučnog podmlatka koji bi omogućio prevazilaženje zatečenog stanja.
• Možda još pogubnija situacija je stvorena kroz prerastanje visokoškolskog obrazovanja u uslužnu delatnost. Jasno je da privatni fakulteti mogu i moraju da funkcionišu na bazi školarine koju ubiraju od svojih studenata. Međutim, to maskira situaciju da i državni fakulteti i te kako ubiraju školarinu (čast izuzecima) i da se na taj način ponašaju onako kakao to prigovaraju privatnim fakultetima.

Jasno je da je stvorena jedna pat pozicija u kojoj vlast nema hrabrosti da napravi prave poteze i pokuša da sistemski reši nagomilane probleme. Sporogorući fitilj predstavlja problem sticanja uslova za nastavak studija u statusu budžetskog studenta. Za sada on nije izazvao prasak, jer prosvetne vlasti labavo tumače potreban broj bodova za upis naredne godine uz uvođe neprimerno velikog broja ispitnih rokova, koji vode ka metodi iscrpljivanja, a u potpunosti remete normalno odvijanje nastavnog procesa. S druge strane fakulteti su, hteli to da priznaju ili ne snizili kriterijume, jer se plaše da će ostati bez studenata, čitaj para koje dobijaju od države po osnovu broja upisanih studenata.


Činjenica je da su svima "puna usta" reči KVALITET. Međutim, kada se malo začeprka ispod površine lako se otkrije da je to samo prazna floskula i prilika da se puštaju dimne zavese. Ono što zabrinjava to je da je kriterijum vrednosti u Srbiji pojam loš, a ne dobar. Jer najčešće se čuje rečenica - Oni su lošiji od nas. A valjda bi trebalo da govorimo - Mi smo bolji od njih. Razlog je prost, jer je najveći broj visokoškolskih institucija u Srbiji ipak u onom delu skale levo od reference.

[Marko Аcović]

Razmisljao sam gde da upisem ovaj post ali hajde ovde cu:

http://www.blic.rs/Strip/1387/Marko-Somborac

Jos jedna u nizu promocija za TFC.

[Siniša Ranđić]

Kao što sam u jednom od prethodnih pisanja napomenuo da je o odnosu državni - privatni fakulteti pisano pre više od godinu dana u Politici prtekle 2 - 3 nedelje u istoj rubrici ovog dnevnog lista raspravljalo se o ovoj temi. Da li zbog blizine izbora ili što smo se "umorili" od društvenih problema ovog puta polemika nije bila tako argumentovana i žestoka (moje lično mišljenje). Valjda sam se i ja umorio razmišljanja na tu temu pa ovogodišnju raspravu nisam ispratio kao prošle godine. Ili se ona ipak vodila u duhu naslova ovog mog odgovora.


U međuvremenu u komentaru dana od subote 12. maja 2012. godine u dnevnom listu PRESS objavljen je tekst poslovom "Mangupi polažu maturu" (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/219695/Mangupi+polažu+maturu.html). Navodim ga, jer mi se učinio zanimljivim, jer se u njemu iznose stavovi bliski mojim.