Tokom poslednje dve godine pokušao sam da intenziviram aktivnosti studenata Računarskog inženjerstva na sticanju praktičnih znanaja kroz rad u Laboratoriji za računarsku tehniku. I pored izražene želje za takav oblik rada, tempo studiranja i permanentne obaveze (kolokvijumi, seminarski radovi, itd.) uticale su da početni rezultati ne budu previše ohrabrujući. Međutim, tokom ove školske godine došlo je do intenziviranja ovih aktivnosti u koje su se pored studenata IV godine uključili i studenti III godine računarstva. Kroz razgovor sa njima utvrđeno je da su pored sticanja praktičnih znanja iz nastavnih predmeta zainteresovani i za razne neformalne aktivnosti, kao što su seminari na teme iz računarstva, kao i različite kurseve u okviru kojih treba da steknu konkretna praktična znanja iz različitih oblasti računarstva.
Izgleda da sam bio previše optimističan u pogledu spremnosti studenata da se više angažuju u sticanju praktičnih znanja iz oblasti računarstva izvan konteksta redovne nastave. U međuvremenu sam razgovarao sa nekim studentima o mogućim uzrocima takvog stanja i dobio sam zanimljiv odgovor. - "Studenti se u prve tri godine studija bore da ostanu na budžetu ili da steknu uslove da studije nastave kao budžetski studenti i zbog toga glavnu pažnju posvećuju kolokvijumuma domaćim zadacima, ... U četvrtoj godini malo dođe do opuštanja." Šta vi mislite o razlozima slabog odziva studenata u pogledu dodatnih aktivnosti na sticanju praktičnih znanja?
Mislim da su studenti zatrpani nebitnim predmetima u prve tri godine a ni u poslednjim godinama nije mnogo bolje. Kada bi na predavanjima/evzbama radili ono za sta su dosli da se skoluju, mislim da bi se situacija popravila.
Ta prica da se nema vremena ne znam koliko je tacna (izvinjavam se unapred ukoliko nisam u pravu). Nedavno je na ETF-u odrzan JobFair. Prvi dan sam bio na standu ispred svoje firme i mogu da kazem da nam je doslo dosta studenata 3. i 4. godine koji su pitali za strucnu praksu. Cak je bilo i nekoliko njih sa nizih godina. Znam da ne mogu da se porede Cacak i Beograd ali da bi se postigli rezultati, potrebno je promeniti nacin razmisljanja. Svet se moze promeniti ako krenemo da menjamo sebe prvo.