Da li neko ovo čita - Mislim na nadležne?

Započeo Siniša Ranđić, 16.10.2012, 09:16

prethodna tema - sledeća tema

Siniša Ranđić

Možda je naslov ove teme trebalo da bude KUDA IDE PRIVREDA SRBIJE - I OBRAZOVANJE SA NJOM? Verovatno niko od nadležnih (i trebalo bi da budu) ODGOVORNIH neće ni pročitati ovaj članak u jutrošnjoj POLITICI, a kamo li reagovati na njega. Dok se studenti ne budu bunili zbog strukture i sadržaja svojih studija umesto što se bune za broj bodova koji će ih ostaviti u daljoj igri za sticanje loših znanja bojim se da u Srbiji neće biti pomaka. Umesto toga nalazimo se na klizavici na kojoj se teško može zaustaviti. A POLITIKA je jutros objavila ovo - http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Mladi-strucnjaci-nestrucni-za-masine.sr.html

daxmirkovic

Постоји проблем са оваквим малим привредницима... У нашем народу постоји једна изрека "Плати па се клати". Свака част на успешном пословању али доста оваквих људи душу хоће да извади запосленом... Генерално овакви људе мисле ако је неко завршио факултет да сад он зна све. И тако,код њега дође свршени студент, газда осети да се он најбоље не сналази јер, реално гледано неке од машина може на интернету само да види и онда креће уцењивање... Не кажем ја да су студенти невини, наравно да нису... Али се не може очекивати да од студента који је млада личност и никога не зарезује да мења стање у држави, он можда хоће али реално не може (евентуално да се учлани у неку политичку партију па да добије етикету да је опортуниста и да је ту само због позиције што уопште није пријатно)...
Потребно је и да послодавци имају мало разумевања за нас, нови кадар.  Требају мало гледати у будућност, па и што да не стипендирају неког студента, па да после завршеног факултет имају комплетног запосленог. Нееее, њих интересује само профит, ништа више. С друге стране на бироу има доста људи који не знају ништа да раде и очекују да ће да нађу посао, лажирају се биографије, па кад читаш исту имаш утисак да ти је Ајнштајн конкурисао на место извршиоца на некој "најмодернијој машини". Стиче се погрешан утисак и сви су томе криви...
Пошто долазим из тог краја, знам да се доста студената ту вратило због локал патриотизма са великим надама у то да ће наћи посао који заслужују а да ће живети у својој кући а не плаћати приватан смештај у неком другом граду. Међу њима сам и ја био. Међутим, управо такав однос и слични наводе све већи број младих људи да напуштају своје место и да срећу потраже у великим градовима. Сваки човек ће ићи тамо где мисли да му је боље.
Порука за све директоре и власнике фирми: Понудите стимулације, не морате одмах давати неке јаке плате али понудите да може неко да напредује, да има мотив, видећете како људи умеју да раде и хоће да раде. Улажите у кадар а не  да вадите и задњи атом снаге из њега. Није све у профиту иако се све око њега врти.

Siniša Ranđić

Možda je ostao utisak da podržavam stavove privrednika. Međutim, ja takođe imam slično mišljenje kada su oni u pitanju odnosno njihov odnos prema potencijalnim saradnicima. Problem je širok i nalazi se u trouglu privreda - vlast - radni ljudi. Lično sam mislio da će ubrzavanje procesa obrazovanja (konkretno završetak studija za 4 umesto 5 godina) učiniti radni prostor dinamičnijim. Umesto toga dobili smo čuvenu rečenicu - "E, da imaš master odmah bi te primio". Pa što smo onda skraćivali studije ako teramo ljude da nastave školovanje! To se niko ne pita - to je bio smisao mog pitanja iz naslova - Čitaju li ovo nadležni! Ali Ministarstvo prosvete (i još koje čega) je jedno od najvećih problema Srbije. Samo kod nas Ministarstvo ne kontroliše kako njegovi "podanici" troše narodne pare. Iskustvo od 35 godina mi daje za pravo da konstatujem da u srpskom školstvu caruje samoupravljanje kakvo nije postojalo ni u "zlatnom dobu socijalizma". Nema kontrole kako se troše "narodne" pare, da li se zapošljavaju adekvatni kadrovi i naravno da li se na studije (o trošku budžeta) upisuju studenti koji zadovoljavaju minimum uslova.


Vlast koristi školstvo kao element socijalne politike. Nek svi studiraju pa ćemo probleme kasnije rešavati. A problemi se samo gomilaju. A njih je uvek teže rešavati ako se to ne uradi na vreme.


Što se tiče svršenih studenata TF sigurno je da lično osećam odgovrnost, jer su značajni deo znanja sticali kroz predmete koje sam predavao. Svestan činjenice da uvek postoje nedostaci u tom procesu nastojim da im ponudim opciju dopune tih znanja kroz rad u Laboratoriji. Nažalost to studenti uglavnom ne koriste. Naravno ima i objektivnih razloga (najveći broj studenata nije iz Čačka). Ali ima i situacija da studenti više vole da ostanu duže u krevetu ili da ćaskaju u kafiću umesto da sede u Laboratoriji. To već izlazi iz domena mojih moći.

Siniša Ranđić

Politika je danas na prvoj strani objavila članak pod naslovom "Sve manje dece, sve više fakulteta" (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sve-manje-dece-sve-vise-fakulteta.sr.html). Očigledno je da vlast dobro zna sve ove podatke, ali nimalo ne haje za posledicama koje produžavanje ovakvog stanja i agonije u kojoj se nalazi obrazovanje u Srbiji izaziva. Važno je da su svi trenutno zadovoljni (ovo me za trenutak podseti na jedan davnašnji vic, ali njegova sadržina ipak nije za prepričavanje na ovom mestu).


Pažljivom čitaocu neće promaći očigledne činjenica kojima se ukazuje na prave probleme u obrazovnom sistemu Srbije, ali niko nema hrabrosti da zagrebe ispod površine - neka to uradi neko drugi.

mjanjic75

Што се тиче поменуте фирме из Чајетине, могуће да је проблем до власника, а могуће и да је до запослених. Ако је плата тек нешто виша од минималца, ко је спреман да се потруди око компликоване технике за плату коју има неки конобар у кафићу?
Један мој рођак ради као вариоц у једној великој приватној фирми и има плату око 100.000 дин. – са средњом школом! Али је зато до пре годину дана у тој фирми користио своју опрему и о свом трошку полагао испите за лиценцу (што је морао због увођења HACCP стандарда), а на том месту тешко да би се било ко други снашао без најмање 5 година искуства на истим пословима.

Мени је јасно да власници трговинских радњи и сличних "фирми" могу да играју на карту велике незапослености и дају минималне плате (а многи чак и не пријављују раднике па исти немају ни пензионо и социјално), али не могу да схватим да неко купи машину за коју плаћа нпр. 10.000е месечно, а радника који треба да ради на тој машини плати нпр. 500е и очекује да овај буде не знам колико захвалан.
А онда јадиковање и кукање како је за све крив образовни систем.

Па господо приватници, дневница једног сезонца који окопава кукуруз, бере јабуке или зидару носи малтер је 15е, што значи да исти за 30 дана може да заради 450е, а ви би за исту или мању плату факултетски образованог инжењера који ће сво своје слободно време да користи како би научио још нешто што вам може повећати ефикасност рада у фирми и донети већи профит?
Е, па неће да може!

_____________________________________________________________________________

Што се тиче текста "Sve manje dece, sve više fakulteta", шта рећи а да се не увреде ни држава ни факултети?

Факултета не да треба мање, него Србија нема довољно квалитетног кадра ни за половину постојећих факултета.
Наравно, може сада да их има оволико, када већина професора долази на те факултете једном или двапут седмично и ради на 2-3 установе истовремено, консултације једва и да постоје (за шта су углавном криви сами студенти који на исте не долазе масовније), а неки додатни облик рада са студентима (осим предавања и рачунских вежби) практично не постоји (уз веома ретке изузетке).

Док се то не промени, тешко да ће се ишта померити у позитивном смеру, нарочито на факултетима ван Београда, где факултети нису у позицији да промене неке ствари, јер се углавном на конкурсе за виша наставничка звања јавља само по један кандидат због кога је тај конкурс и расписан. Кад нема конкуренције, нема ни напретка. А годинама многи причају о електронском регистру наставника и решавању тог проблема без икаквог конкретног помака на боље, а проблем се може решити за месец дана.

Са друге стране, увођење квота за пролазност на испитима у току једне године само је погоршало ситуацију у смислу да сада има више студената који рачунају на то да испити морају бити лакши како би професор имао бољу пролазност. Сећам се сличне ситуације из 90-их, када су многи професори по 2-3 пута понављали исти испитни рок у октобру и новембру не би ли довољно студената положило ипит и уписало 2. или 3. годину.

Решење би било да држава одреди прелазни период (што је у ствари требало урадити пре 7-8 година, пре имплементације "Болоње"), у коме неће финансирати факултете у зависности од броја студената, тако да се може фаворизовати квалитет уместо квантитета, и на тај начин се борити за најквалитетне бруцоше.
Тек кад се буде знало да се на "том и том факултету" не добија шестица на поклон да би пролазност била боља, већ се добија квалитетно знање које гарантује запослење, може се почети са тржишном утакмицом између факултета.
Овако, плашим се да ће на крају од свега остати само "Београд", што је и сада веома изражено када су у питању докторске студије.


Извињавам се на обимности, али ово је тема о којој је тешко рећи само 2-3 реченице и не остати недоречен.
Срећа те нисам помињао разноразне стратегије развоја овога или онога (па и образовања)...