Pogledajte ovaj tekst:
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Ne-mere-se-sve-nauke-na-isti-nachin.sr.html
Konacno je neko napisao pravo stanje stvari na nasim fakultetima (univerzitetima).
Jedino bih konstataciju
CitatНаука на универзитету мора бити првенствено у служби боље наставе (научници у институтима немају наставу и за њих треба да важе друга мерила)
dopunio da nauka na univerzitetu treba da bude i u sluzbi privrede. Trebalo bi da postoji tesna veza izmedju privrede i univerziteta, sto kod nas, na zalost, nije. Univerziteti su se izdvojili od privrede i onda se desava da imamo (ne)kvalifikovane studente, kao i visak/manjak studenata iz pojedinih privrednih oblasti.
Bilo bi dobro da se i studenti i svi ostali ukljuce u ovu raspravu, jer se to direktno tice njih samih. Ocekujem misljenja.
(http://spasmicallyperfect.files.wordpress.com/2009/08/dead-end.jpg)
Hm, u ovom slucaju slika govori sve. Vrlo pesmisticko gledanje na stanje stvari. Ima li jos misljenja? Eventualno predlozi kako da se "prokopa tunel" :) ?
Ja se do sada nisam uključivao u raspravu na ovu temu, jer jednostavno nisam mogao da nađem vremena da nešto posebno pametno dodam na ovu temu, jer je kolega Rajić (treba se setiti da je on pisao interesantne tekstove i teme vezane za domete "Bolonjske" reforme) praktično rekao sve ono što tišti aktuelnu srpsku nauku, sa posebnim akcentom na njunu korelaciju sa visokoškolskim obrazovanjem.
Međutim, ako pogledate sledeću vest
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/499521/Српска+наука,+звезда+у+успону.html svako ke ne poznaje objektivno stanje u srpskoj "nauci" i društvu reći će da je profesor Rajić zlonameran, a da i ova naša diskusija ima omalovažavajući ton. Međutim, ako se prisetimo i korelacije nauke sa privredom ne treba biti ni zlonameran, a ni posebno informisan pa videti da tu nešto škripi. Osim toga ako bi se napravila dobra analiza videlo bi se da najbolji studenti sa naših univerziteta najčešće završavaju u inostranstvu, gde nastavljaju stručno usavršavanje. Iz toga proizilazi da se de facto nauka na univerzitetaima razvija da bi se školovali stručnjaci za inostranstvo. To jednostavno znači da siromašna Srbija svojim parama školuje stručnjake za druge prostore. Ne ulazeći u to koliko košta školovanje jednog inženjera možada treba zaključiti da su naši dobrodošli u svetu zato što taj svet u njih nije uložio ni dinara, a ne samo zbog toga što smo mi ekstra "pametni". Široko obrazovanje koje se sticalo u prošlosti na našim univerzitetima bilo je najbolja preporuka za nalaženje mesta pod suncem u inostranstvu uz činjenicu da je takav stručnjak stizao za džabe.
Mislim da niko normalan ne bi bio protiv razvoja nauke, kao jednog od strateških oslonaca svakog društva. To ni profesor Rajić nije rekao. Međutim, ono što se postavlja kao osnovno pitanje, koji je cilj razvoja te nauke:
- stvaranje kritične mase znanja koja će se preneti na druge društvene aspekte pre svega privredu i stvaranje boljih uslova za razvoj celokupnog obrazovnog sistema ili
- stvaranje uslova da se zadovolje interesi pojedinca u pogledu lične satisfakcije ili kasnije komercijalizacije?
Jutros sam na televiziji gledao kratku storiju o učenicima Matematičke gimnazije iz Beograda koji su položili prijemni ispit za upis studija na Univerzitetu Kembridž. Sada su u fazi traženja sponzora za školarinu, koja iznosi 26.000 funti na godišnjem nivou.
Ova kratka priča vraća me na moja stara razmišljanja,
kako treba da budu dimenzionisane studije u Srbiji:
- Usmerena ka sticanju širih znanja iz određene oblasti sa blagim usmeravanjem na kraju studija ili tek u okviru master studija;
- Uskospecijalizovane studije od samog početka.
Kao što su i pomenuti momci rekli studije na Kembridžu su profilisane ka sticanju širokih znanja, a zatim se u "drugom" poluvremenu studenti usmeravaju. Jedan od njih je primljen na studije
inženjerstva (engineering) koje su zaista široko postavljenje. Posle dve opšte godine on može da se usmerava prema mašinstvu, elektrotehnici, računarstvu, ... Moj lični stav je da se na ovaj način:
- Stiču mnogo šira znanja, koja mogu u praksi da se lakše koriste, pogotovu u privredi Srbije, koja je mala zemlja i nema previše uskop rofilisanu privredu i industriju. Shodno tome može se postići viši stepen iskorišćenja stečenih znanja;
- Od široko postavljenih studija lakše se može preći na uskospecijalizovanu praksu. U suprotnom mnoga specijalizovana znanja neće biti od koristi u situacijama kada praktičan rad bude realizovan na širokom planu struke. To jednostavno znači da će se sa pozicije posedovanja širih znanja lakše može usmeriti. S druge strane samo posedovanjem uskospecijalizovanih znanja veoma teško prilagođava uslovima kada je u praksi potrebno prilagoditi se zahtevima za posedovanje opštih znanja.
Nažalost u Srbiji se ljudi na univerzitetima ponašaju po uzrečici "Kud svi Turci, ...". Ako se pokaže da je u svetu trend ka menadžerskim poslovima onda hajde da svi uvodimo studije menadžmenta. Ili ako se kaže da se sve vrti oko ICT (Information Communication Technology) onda svi uvode studije informatike ... Pri tome niko ne razmišlja gde će se potencijalno velika grupa budućih "stručnjaka" zaposliti, čak ni da li će imati uopšte posla u bliskoj budućnosti. Čak se onda pribegava "teoriji" po kojoj oni mogu da rade i ono što ih niko nije učio. I naravno zaboravlja se da uskospecijalizovani stručnjak nikako ne može da bude fleksibilan.
Evo šta studenti kažu o svojim studijama u Srbiji
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Studenti-nezadovoljni-praksom-na-fakultetima.sr.html
U današnjoj "POLITICI" izašao je članak u kome se daje preporuka budućim studentima šta da studiraju.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Lako-programerima-teshko-socijalnim-radnicima.sr.html
Mislim da ovo svima, a posebno fakultetima koji prema ovom tekstu slove za probitačne treba da bude putokaz kao se treba razvijati i u kom smeru razvijati kako obrazovnu tako i istraživačku delatnost.