Laboratorija za računarsku tehniku

Danas sam imao priliku da relativno pažljivo ispratim polemiku na Elitesecurity.org na temu Kako postati programer?. Neko bi na mom mestu bio zadovoljan što ima puno ljudi koji dele moje stavove, pre svega u smislu značaja prakse, stečene tokom studiranja za kasniji uspeh u inženjerskoj praksi. Zbog toga još jednom pokrećem ideju za intenziviranje izrade studentskih projekata, koji mogu da budu vezani za konkretne predmete, ali nije obavezno. To može da bude i slobodan i neformalan rad studenata u Laboratoriji za računarsku tehniku.

Zato otvaram diskusiju čiji rezultat treba da bude definisanje pravih okvira za podizanje nivoa praktičnih znanja studenata, ali prevashodno kroz izradu konkretnih zadataka odnosno rešavanje konkretnih problema.

I ove godine u Laboratoriji za računarsku tehniku se održava Letnji kamp računarstva. Nažalost u njegovom radu učestvuje samo jedan student. Inače ranijih godina u radu kampa učestvovalo je i do 10 studenata. Ideja je upravo bila da se studentima pruži prilika da steknu praktična iskustva. Istovremeno studentima koji su odslušali IV godinu učešće u radu Kampa računa se kao ferijalna praksa. Činjenica je da je učešće u radu Kampa pogodno za studente koji žive u Čačku, ali ranijih godina bilo je i studenta koji su svakodnevno dolazili iz okolnih gradova (Gornjeg Milanovca, Kraljeva, ...).

Meni se čini da je možda jedini razlog za ovo činjenica da studenti nisu ni znali da tako nešto postoji  :(( Možda grešim ali čini mi se da je to u pitanju  :)

Ja se trudim da studente o tome OBAVESTIM tokom predavanja, a posebno na kraju semestra. Istina sa time upoznajem studente III i IV godine, jer mislim da oni imaju dovoljno predznanja da mogu da se pozabave praktičnim stvarima. Kamp traje u principu od 15. jula do 15. avgusta, ali nije obavezno da se svaki dan dođe, jer i ja imam dušu (i prema sebi, ali i prema drugima). Takođe nije striktno da se provede radno vreme. Verovatno za neke studente sama pomisao da i tokom leta ("raspusta") treba da rade predstavlja inhibirajući faktor. Na kraju ostavljam mogućnost da neki i nisu bili upoznati sa pravim mogućnostima Kampa.

Zato mislim da bi mailing lista sajta bila odličan način da studenti budu obaveštavani o događanjima u Laboratorji. Trebalo bi porazmisliti i o povezivanju sekcije na forumu o događanjima sa mailing listom. Usput... Mogao bi da se koristi čak i trenutno dostupni RSS ovog foruma (http://csl.tfc.kg.ac.yu/forum/index.php?type=rss;action=.xml) ali s obzirom da je on pasivnog karaktera (pregled po želji) mislim da je mailing lista bolji način za informisanje.

Treba naći neki efikasan način obaveštavanja svih onih kojima informacije o događanjima u Laboratoriji i oko nje mogu da budu od značaja. Kada kažem efikasan način mislim i na to da taj posao ni u organizacionom ni radnom smislu ne treba da padne na jednog čoveka, jer najmanje važna posledica bi bilo da de facto nemamo informisanje.

Inače tokom ovog mog učešća na Forumu primetio sam da, a to i sam radim o sličnim stvarima pišem u različitim rubrikama, što za nekoga ko se na taj način informiše može da izgleda da se nalazi u lavirintu. Evo i sam sam zaboravio, a mislim da sam to razmišljanje vezao za Dan računarstva ova naša priča ima osnovni cilj da student kada završi računarsku tehniku na Tehničkom fakultetu ima sasvim solidna znanja na bazi kojih može lako da se uključi u različite radne procese. To podrazumeva da nastavnici i saradnici koji mu predaju i sami treba da raspolažu visokim nivoom praktičnih znanja. To podrazumeva da moraju paralelno sa nastavnom delatnošću da se bave i istraživačkim radom, koji im je neophodan za sticanje praktičnih znanja, ali na bazi čijih rezultata se napreduje u nastavnoj delatnosti. Da bi to postigli moraju da imaju saradnju sa privredom, a da bi do nje došlo moraju da se promovišu, ... Ako bi se sve ovo taksativno razložilo lako se dolazi do zaključka da nam je promocija i to na sve moguće načine (naravno mislim normalne načine) neophodna.
Grubo govoreći promocija se može najlakše (nešto ću sigurno prevideti) ostvariti na sledeće načine:

   
• Preko sajta Laboratorije
• Održavanjem stalnih seminara iz pojedinih oblasti računarstva na kome bi učestvovali, studenti, nastavnici i stručnjaci iz privrede (i ako slušaoci i kao izlagači)
• Preko Simponzijuma koji bi se organizovali pod pokroviteljstvom Laboratorije, a koji bi mogao da obuhvati i profesionalce i studente. Alternativa je pokretanje časopisa, za početak u elektronskom obliku
• Jednokratnom promocijom tokom Dana računarstva

Pošto se radi o skupovima ja neću u okviru odgovarajuće teme prezentirati predloge kako bi se pomenute manifestacije organizovale. Pri tome ću pokušati da napravim scenario manifestacije Dan računarstva 2008, koju bi mogli da oragnizujemo u subotu 21. septembra 2008. godine.

Svako čija sećanja sežu unzad jedno dve ipo decenije može da vidi da Srbija, što se tiče inteziteta sticanja praktičnih znanja - bar što se tiče tehnike - slobodno se može reći da stoji u mestu. Bez preteranog uvijanja treba reći da je ulazak u praksu mladih ljudi pomeren za nekoliko godina. Tako da umesto da sa intenzivnim praktičnim radom startuju odmah po okončanju studija, dakle sa 23 - 24 godine to se zaista dešava tek za 4 - 5 godina kasnije. To su upravo one godine u kojima se mlad čovek profiliše, jer treba se setiti da se "Drvo savija dok je mlado". Naravno tu ne mislim na potrebu da neko prolazi kroz period "muštranja", već potrebu da mladi inženjer shvati:

• Prave dimenzije znanja koje je poneo sa fakulteta, odnosno potrebu da to znanje u budućnosti treba stalno da nadograđuje, kako u teorijskom, a posebno u praktičnom smislu;
• Potrebu i prednosti timskog rada:
• Potrebu i značaj dokumentovanja aktivnosti koje se sprovode tokom rada.

Ovih 20 - ak godina tapkanja u mestu, imajući u vidu sve društvene promene do kojih je došlo u našoj zemlji, kad su u pitanju svršeni studenti imale su za posledicu dve glavne posledice:

• Zbog zamiranja privrednih aktivnosti, propadanja velikih industrijskih firmi i dr. praktično je drastično smanjen prostor u kome su se svršeni studenti mogli da osposobljavaju i stiču potrebna znanja koja ih prevode na nnivo stručnjaka za određene oblasti;
• Kao alternativa došlo je do povećanog intereseovanja za nastavak školovanja na postdiplomskim studijama, što je rezultiralo u stvaranju velikog broja magistara i doktora nauka, ali sa malo praktičnih znanja. Tj. bez obzira na nivo obrazovanja u najvećem broju slučajeva oni su u pogledu praktičnih znanja potrebnih za rad u privredi ostajali na nivou pripravnika. S obzirom da su za neku godinu bili stariji u odnosu na vreme završetka fakulteta, teže je mogla da prođe priča o "savijanju". Ovde treba ukazati na jednu stvar, a koja se tiče uslova u kojima se ovaj nivo studija odvijao. Za razliku od sličnih studija u razvijenim zemljama, posebno u SAD, gde se one odvijaju paralelno sa angažovanjem studenata na konkretnim istraživačkim projektima, kod nas se postdiplomske studije uglavnom odvijaju "na daljinu" i to tako što se studenti nalaze u radnom odnosu, a u okviru studija i "istraživanja" bave se stvarima koje po pravilu i nisu vezane za njegov svakodnevni posao.
  

Dalja analiza pomenuta dva aspekta svakako zahteva više prostora od onoga što treba koristiti na Forumu, a mogla bi da bude i izvan konteksta ideja koje ovde hoću da promovišem.

Imajući u vidu sužen prostor za postizanje boljeg nivoa praktične osposobljenosti studenata za budući rad i sticanje svesti o ona napred navedena aspekta smatram da je učešće studenata u izradi praktičnih projekata tokom studiranja u ovom trenutku najbolji način da se prevaziđu društveni problemi, koji onemogućavaju da sled ovih stvari bude kao u "normalnom" svetu. - Nastaviće se ...

Možda ovim pitanjima nije mesto u okviru teme, ali dok se ne nađe prava lokacija, može da posluži i ova rubrika. Proteklih dana sam bio u situaciji da odgovaram na pitanja kvalitativnog odnosa između državnih i privatnih fakulteta. Pitanje koje mi je postavljano bilo je jako prosto.

"Kako studenti na privatnim fakultetima relativno lako i brzo završavaju studije, što nije slučaj sa studentima na državnim fakultetima"?

Ono što je glavni problem je kvalitet znanja koji poseduju studenti kada završe fakultet i da li državni fakulteti a priori garantuju da će njihovi studenti imati više znanja, pa samim tim i više šansi za uspešno zapošljavanje. Radi se o jako kompleksnom pitanju, koje za davanje validnog odgovora zahteva dovoljno informacija kao što su:

• Kvalitet studenata koji upisuju studije na oba tipa visokoškolskih institucija
• Prostorne i kadrovske uslove tokom studiranja
• Struktura nastavnih planova i programa po kojima se studira.

I ovo je jedna od potencijalnih tema za istraživanje. Istina prosvetne vlasti verovatno očekuju od akreditacije da će da reši najveći broj problema. Međutim, iskustva sa akreditacijom nekadašnjih viših škola ne nudi previše optimizma. Takođe, činjenica je da većina poslodavaca poverenje ukazuje svršenim studentima koji dolaze sa državnih univerziteta, ali se postavlja pitanje, kada će se to promeniti? Odnosno postavlja se pitanje da li će studiranje (bez obzira na dužinu njihovog trajanja) na državnom fakultetu biti dovoljna garancija višeg kvaliteta. Poslužiću se intervijuom devojke koja je završila fakultet iz oblasti ekonomije na BK univerzitetu i koja je dobila posao pre od svoje koleginice sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Na razgovoru za posao u jednoj banci od kandidata je traženo da popune ček. "Moja koleginica sa Ekonomskog fakulteta je znala sve da ispriča o čeku, ali nije znala da ga popuni. Ja sam ga popunila i dobila sam posao". Toliko o značaju prakse. Istina ovo je krajnje pojednostavljeni zaključak. Kada bi naši studenti završavali fakultete sa zavidnim i teorijskim i praktičnim znanjima, gde bi i njima i nama bio kraj.

Meni Profesore samo nadjite kartice za PLC DL305, ja cu lako podstaknuti studenete da se usavrshavaju za PLC programere, za koji dan cu doneti i program za programiranje Siemens PLC kontrolera koji sam dobio na praksi, kao i josh jedan program za vizuelizaciju takodje za Siemens PLC kontrolere.Josh jedno pitanje, treba li vam moja pomoc da moj projekat stavite na net... upitanju je automatska pokretna traka. :) 

Nebojša, pogledaj kako je napravljena prezentacija projekta koji su prošle godine radili Filip Vranešević i Boro Perišić i pripremi materijale da bi mogli slično da napravimo.

Nema problema, sastavicu ja prezentaciju o projeku, pa cu doneti na fakultet sledece sedmice. Mada kod profesora Peulića ima već gotova prezentacija, samo još da slikam uredjaj pa da komletiramo sve.Treba i pojuriti i ostaje studente da naprave svoje prezentacije seminarskih radova, barem ja znam da je ove godine baš dosta radova bilo.

Ne bi bilo dobro nikoga "terati" da nešto uradi ako sam ne oseća potrebu da promoviše svoj rad. Studenti moraju da shvate da ćemo uskoro živeti u uslovima u kojima će biti bitno da svaki aspirant na radno mesto ubedi poslodavca u svoje znanje i mogućnosti. Ako se setiš, jedna od onih izreka što vise iznad moga stola je USPEH JE UMETNOST PRIKAZIVANJA. Zato treba težiti da se iskoristi svaki trenutak da se prikaže sopstveni rad i sposobnosti. Moja ideja je da studentski projekti posluže u tu svrhu, a ne da se "lakše" položi neki ispit. Tebi bar ne moram da posebno objašnjavam, jer si kroz izradu svog sistema video da je on rezultat sublimacije tvojih ukupnih znanja, a ne samo onoga što si učio u jednom predmetu. To je ono što se traži od inženjera u praksi.

Naravno, WEB prezentacija jednog projekta ne mora da bude njegov detaljan prikaz, već mali kroki onoga što je urađeno. Na bazi ove prezentacije, čitalac treba da vidi složenost urađenog posla i karakteristike i mogućnosti uređaja koji je napravljen ako je on bio predmet realizacije projekta. Slika uređaja, čak i više njih se podrazumevaju.

Profesore shta bi za one module za Koyo PLC DL 305.Mozda su stigli ovima u Uno-luxu.

Nažalost UNO LUX - NS još uvek nema module iz pomenute serije.

Proteklih dana sam bio u prilici da kontaktiram sa nekoliko studenata koji su završili svoje studije u inostranstvu ili tamo još uvek studiraju. Njihov osnovni komentar studija se može opisati na sledeći način:

• Studije su maksimalno podržane praktičnim radom studenata;
• Profesori su raspoloživi studentima kad god to ovi od njih zatraže;
• Studije su lakše od studija na sličnim fakultetima u Srbiji.

Ne bih za sada ulazio u analizu tipa pro et contra studija u Srbiji i Evropi, jer mora se shvatiti da svaka zemlja ima neke svoje osobenosti, koje su posledica njenog istorijskog, kulturološkog i pre svega ekonomskog razvoja. Nije dobro pokušavati sa preslikavanjem kao u ogledalu svega onoga što se radi na nekim drugim prostorima. Reforma ne znači to već korišćenje i prenošenje pozitivnih tekovina u obrazovanju sa ciljem da se smanje ekonomske i kulturološke razlike u odnosu na ono što nazivamo "razvijeni" svet.  Ono što sigurno treba preuzeti iz sveta su prve dve napred pomenute stavke. Ako one postanu sastavni deo obrazovnog procesa kod nas onda će treća doći sama po sebi.

Prakticizam sam po sebi ne znači puno, ali ne treba previše dokaza da znanje koje se stiče na očiglednim primerima ima duže trajanje, a i lakše se usvaja. Zar sva teroijska razmatranja ne ukazuju da postoji "Božanska čestica" (Higsov bozon), ali čovek hoće da ga potvrdi kroz eksperimente sa LHC u CERN - u. Konkretni projekti koje studenti treba da rešavaju imaju povratan uticaj na proces učenja, jer jednostavno iniciraju potrebu za dopunjavanjem znanja da bi se problem rešio. Jasno je da sa većim volumenom znanja sledi i sposobnost za rešavanje još složenijih problenma, itd.

Neposredan kontakt sa profesorom je dragocen za kanalisanje saznajnog procesa, jer iskustvo koje bi nastavnik trebalo da poseduje treba da utiče na razvijanje intuitivnog načina mišljenja, što podrazumeva sticanje sposobnosti za efikasnije rešavanje problema.

Nastaviće se ...

Večeras sam na vestima B92 našao jedan komentar vezan za nivo automatizacije u Srbiji. Autor komentara navodi procenu da Srbija kasni 5 - 6 tehnoloških godina, što je 25 - 30 kalendarskih godina. Kompletan komentar može da se pročita na adresi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=13&nav_id=318552 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=13&nav_id=318552).

Nažalost u komentaru se kao argument navode neke metaforične stvari, koje su diskusiju, koja se razvila na temeljima ovog kometara usmerile u pogrešnom pravcu.

Sudeći po broju objavljenih radova istraživača iz Srbije i novcu koji Ministarstvo nauke i razvoja ulaže u različite oblike istraživanja stanje bi moralo da bude mnogo bolje. A zašto nije?

Opet ću ukazati na jednu krajnje pogrešnu premisu, koja je promovisana Zakonom o naučno - istraživačkom radu, a koja uvodi cenzuse ko može da se bavi "naukom". Umesto da "naučnik" postanu oni koji se bave naučno - istraživačkim radom pomenuti zakon definiše obratni postupak. Kao rezultat ovog pogrešnog pristupa u Srbiji "naučnikomi" se piostaje tek posle 40 - te, kada se skupi dovoljno referenci. Zbog toga je Srbija jedna od retkih zemalja u kojima se mladim ljudima smatraju oni koji imaju više od 40 godina (R. Đinđić na promovisanju dobitnika stipendije iz Fonda "Zoran Đinđić").

Neko će možda postaviti pitanje, zašto se o ovome raspravlja na temu "Praktičnog rada studenata". Razlog je prost. Samo studenti naviknuti na praktičan rad tokom studija mogu da imaju uzlaznu liniju ka sticanju statusa "naučnika" u mladim godinama istovremeno ostvarajući praktične rezultate i stičući naučne reference.

Profesore da li ste slucajno shta razmatrali materijal koji sam vam dao za prezentaciju rada.

Nebojša, ja sam nažalost već dve sedmice ukočen i ležim u krevetu.

U izvinjavam se profesore,chuo  sam na fakultetu da ste bolesni, ali nisam znao da ste ukocheni, zelim vam brz oporavak, ja sam detaljno slikao mashinu, tako da cemo sve uklopiti kako treba pozdrav i josh jednom izvinite.

Profesore da li ste shta uradili od mog projekta (automatska traka) ako ste se oporavili.

Pre skoro dve godine pokrenuo sam pitanje intenziviranja rada studenata na praktičnim projektima. To je učinjeno bez želje da se praktičan rad i praktična znanja apsolutizuju u donosu na teorijsku osnovu, koja mora da bude zastupljena u svakoj struci. Evidentno je da studenti sve više rade seminarske radove koji bi trebalo da budu iskaz njihove sposobnosti za samostalan rad. Međutim, reklo bi se da ti radovi više imaju informacionu dimenziju, tj. studenti u njima najčešće sublimiraju različite informacije. Značajno je manje zastupljena dimenzija u kojoj student treba da sagleda određeni problem, definiše projektni zadatak i ponudi idejno ili konkretno rešenje problema.


Moram da iskažem svoje zadovoljstvo da se u poslednjih godinu dana situacija promenila u pozitivnom smeru, jer je poraslo interesovanje studenata za izradu praktičnih diplomskih radova. Kao ilustracija može da posluži činjenica da trenutno u Laboratoriji za računarsku tehniku 5 studenata radi praktične diplomske radove u okviru kojih se ili razvijaju neki uređaji ili razvija softverska podrška, odnosno razvijaju nova softverska rešenja.


Istina, projekti na kojima trenutno rade diplomci obuhvataju dosta širok dijapazon problema, što predstavlja značajan problem u njihovoj realizaciji (imajući u vidu kadrovske mogućnosti Laboratorije). Zbog toga predstoje napori u smislu boljeg profilisanja oblasti kojima će biti dat prioritet u radu Laboratorije, a time i izradi studentskih projekata i diplomskih radova.