Laboratorija za računarsku tehniku

Limbo => Računarska tehnika => Temu započeo: Siniša Ranđić 14.02.2019, 20:06

Naslov: Ovako to rade u svetu
Poruka od: Siniša Ranđić 14.02.2019, 20:06
Digitalizacija je pojam koji trenutno zaokuplja Srbiju. Imajući taj pojam kao predtekst nudi nam se svetla budućnost, jer će to pokrenuti tzv. IT industriju. Otvaranje polemike šta se podrazumeva pod IT bojim se da bi bio jalov poduhvat.  Istovremeno nema sumnje da su tekovine računarske ere postale nezaobilazbi segment savremen civilizacije. Shodno tome svaka država treba da se trudi da bude na liniji ovog tehnološkog buma. U protivnom bićemo samo nemi posmatrači onoga što se u svetu dešava. I ostaćemo samo puki korisnici tih dostignuća. To znači da je zadatak i dužnost, svakoga kome je stalo do prosperiteta Srbije, a istovremeno je upućen u problematiku računarske tehnike, da učini napor da i Srbija ostane mesto gde se stvaraju noviteti u računarstvu, a ne samo koristi ono što su drugi osmislili i realizovali.
Da bi se imalo dobro obrazovanje u nekoj oblasti mora se istovremeno imati dobro osmišljeno, organizovano i plodotvorno istraživanje u toj oblasti. Evo kako izgleda korespodencija između istraživanja i obrazovanja u računarstvu na Univerzitetu Berkli:

Naravno, mi se ne možemo meriti sa ovim univerzitetom po materijalnim mogućnostima, nastavnim i istraživačkim kadrom. Ali ono što nam niko ne može da zabrani to je da pokušamo da sledimo neke dobre primere sa nadom da ćemo ostvariti makar delić tih želja. Pri tome treba razmišljati i analizirati šta drugi rade kada žele da njihovi studenti, ali i mi sami želimo da postignemo u budućnosti. A to je nova arhitektura, novi operativni sistem, novi programski jezik, ... A ne samo da koristimo ono što su drugi napravili na tom planu. Ako želimo da postignemo nešto što izgleda nemoguće onda moramo da verujemo u to i naravno da RADIMO.
Predstojeća akreditacija obrazovne delatnosti na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku mora u obzir da uzme korelaciju istraživanje - obrazovanje u računarskoj tehnici ako se želi privući veći broj studenata koji će računarstvo izabrati kao životni poziv. Posebno je važno odrediti se kakav se izlaz nudi budućim studentima. Tj. šta sa stečenim znanjima realno mogu da urade u daljem životu. Sigurno da to bitno zavisi od stanja i budućeg razvoja srpske privrede, pre svega one koja treba da prihvati buduće inženjere računarske tehnike. To znači da sa prethodno postavljenim zadatkom vezanim za korelaciju istraživanje - obrazovanje treba tražiti i nuditi odgovore vezane za poslove koje će budući inženjeri realno raditi.
Naslov: Odg: Ovako to rade u svetu
Poruka od: Siniša Ranđić 25.02.2019, 19:48
Otvarajući temu korelacije istraživanje - obrazovanje u oblasti računarske tehnike želeo sam pre svega da ukažem na njen značaj. Pri tome je okvir obrazovanja ostao malo po strani osim što sam se osvrnuo na značaj stečenih znanja za profesionalnu budućnost svršenih studenata računarstva. Međutim, upravo u tome leži glavni problem definisanja obrazovne delatnosti u oblasti računarstva imajući u vidu načine praktikovanja struke.
Mora se konstatovati da su poslovi kojima se u Srbiji bave svršeni studenti računarstva prvenstveno aplikativne prirode. Shodno tome može se postaviti ozbiljno pitanje. Koliko se inženjera računarske tehnike u samoj Srbiji bavi:

Moguće je da se nekim od navedenih poslova ljudi bave i u Srbiji, pre svega na fakultetima. Takođe, moguće je da neke softverske kuće razvijaju nešto od pomenutih softverskih sistema, ali bar javno se ne govori o tome. Zato se izvinjavam svim kolegama koji se time i ovde bave. Pogotovu što bih kao nastavnik s tim trebalo da budem upoznat.
Ako se pak pogleda oblast istraživanja na polju računarske tehnike, pre svega kroz naslove doktorskih teza koje se brane na srpskim fakultetima takođe će se uočiti aplikativna orijentacija. Tj. radi se o istraživanjima i temama iza kojih stoji primena računarskog hardvera, a posebno softvera za podršku različitim oblastima ljudskog delovanja. Za očekivati bi bilo da se kroz ta istraživanja i konačno doktorske teze vidi uticaj tih primena na nove koncepte u računarstvu. Međutim, kad se malo zagrebe ispod površine može se videti da se ipak najčešće radi o neposrednoj primeni postojećeg hardvera i softvera.
Prethodno razmatranje otvara novo pitanje:

Međutim, prostor obrazovanja za aplikativno programiranje zauzele su IT studije. Eto problema koji treba rešiti.
Naslov: Odg: Ovako to rade u svetu
Poruka od: Siniša Ranđić 05.03.2019, 13:22
Od kako su IT ušle u centar interesovanja stalno me interesuje koliko smo svi upućeni u to šta se pod pojmom INFORMACIONE TEHNOLOGIJE stvarno podrazumeva. Opasno bi bilo celokupnu problematiku svesti na nivo filosofije. Tj. koristiti razne definicije, kakve se danas mogu naći, pre svega na Internetu, počev od Wikipedie do ozbiljnih naučnih razmatranja. Ne tako davno ovaj segment ljudske delatnosti se nazivao INFORMATIKA. Do promene je došlo kada se na svetskom nivou odomaćila skraćenica ICT (Information and Communication Technology). Po mom ličnom mišljenju IT se kod nas više koristi, jer pojam COMMUNICATION ipak asocira na jasno definisanu tehniku fizičkog prenosa informacija. Shodno tome IT jednostavnije može da se asocira sa različitim oblastima ljudske delatnosti. Takođe, pruža se mogućnost da se napravi otklon od osnovne tehničke infrastrukture koju u odnosu na IT čini računarska tehnika.
Ako se s druge strane pogledaju poslovi koji bi trebalo da rade IT stručnjaci nekako stidljivo na površinu po pravilu ispliva PROGRAMIRANJE. Međutim, prenos, skladištenje, obrada i prikazivanje informacija ne podrazumevaju nužno razvoj novih programa. Odavno za tu namenu postoje gotovi softverski sistemi, a danas po pravilu raspoloživi za korišćenje u okruženju Interneta. Zato razvoj novih programa, pogotovu onih sa aplikativnom namenom treba posmatrati kroz prizmu SOFTVERSKOG INŽENJERSTVA, a ne IT. Jednostavno zato što se iza IT krije mnogo širi aspekt priče o informacijama nego što je to programiranje.
I na kraju umesto što se svakodnevno licitira sa brojem nedostajućih IT stručnjaka nije loše pogledati kako se to radi u USA gde Ministarstvo rada i te kako razmišlja o poslovima vezanim za računarstvo i informacione tehnologija - https://www.bls.gov/ooh/computer-and-information-technology/home.htm
Naslov: Odg: Ovako to rade u svetu
Poruka od: Siniša Ranđić 10.04.2019, 18:55
Nepotrebno je naglašavati da je savremeno čovečanstvo sudbinski vezano za primenu računara. Trenutno je kod nas u modi termin DIGITALIZACIJA, što one koji su upućeni u računarstvo, ali i šire u digitalnu elektroniku može pomalo da zbuni. Jer digitalna tehnika u opštem slučaju ne mora nužno da podrazumeva korišćenje računara. Međutim, ako se pogledaju savremeni uređaji najrazličitije namene lako se može uočiti da njihovim radom po pravilu upravljaju računarske komponente - mikroprocesori ili mikrokontroleri. Jednostavno ove komponente danas u potpunosti zamenjuju nekadašnje automate realizovane na bazi komponenata digitalne elektronike. Jednostavno zahvaljujći razvoju poluprovodničke tehnologije navedene komponente se realizuju u obliku „račnara na jednom integrisanom kolu" (Computer on Chip) što ih u pogledu veličine i potrošnje električne energije čini konkurentnim, pa i nezamenljivim. S druge strane njihova programabilnost daje im prednost u odnosu na digitalne automate namenjene izvršavanju jedne ili ograničenog skupa funkcija.
Sveprisutnost računara u životu savremenog čoveka nameće probleme adekvatnog korišćenja uređaja kod kojih se računari primenjuju. To podrazumeva, pre svega osposobljenost svakog pojedinca. A iz toga proizilazi potreba za adekvatnim obrazovanjem. Naravno iz toga sledi pitanje nivoa obrazovanja pojedinca u smislu korišćenja informacionih tehnologija u radu, ali i svakodnevnom životu. Jer deo ovog obrazovanja treba da bude sastavni deo obrazovanja bez obzira o kojoj se struci radi. Iznad toga treba da se nalazi obrazovanje u okviru koga će osposobljavati stručnjaci za sektor usluga u oblasti informacionih tehnologija.
Imajući u vidu navedenu diversifikaciju poslova potrebno je videti kako se u svetu razmišlja i šta se podrazumeva pod uslugama (servisima) koji spadaju u domen informacionih tehnologija. 
Naslov: Odg: Ovako to rade u svetu
Poruka od: Siniša Ranđić 14.04.2019, 23:40
Na mnogim sajtovima mogu se naći spiskovi usluga koji spadaju u informacione tehnologije. Kao što će se videti na primeru jednog takvog pregleda može se uočiti da pojedine usluge zahtevaju viši nivo inženjerskog znanja dok se za neke usluge znanja stiču kao deo opšteg obrazovanja ili na bazi kurseva i treninga. U usluge koje nude informacione tehnologije spadaju:

Ove ostale stavke nisam posebno objašnjavao, jer se iz naziva usluga (servisa) prilično jasno vidi o čemu se radi. Ono o čemiu dalje vredi razmišljati odnosi se na pitanje, kako doći do znanja koja će pojedincu obezbediti mesto pod suncem.