- Dobrodošli na Laboratorija za računarsku tehniku. Molimo vas da se prijavite ili da se registrujete.
51
Zanimljivi i korisni izvori informacija / Odg: Kada uciti programiranje?
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 15.01.2017, 14:29Vrlo interesantno. Probao sam kurs Python - a.
52
Zanimljivi i korisni izvori informacija / Odg: Kada uciti programiranje?
Poslednja poruka Miloš - 15.01.2017, 02:11Samo da napomenem da ne instalirate LearnPython app, vec SoloLearn, unutar nje ima i kurs Python-a. Tim koji razvija app je prvo za svaki kurs razvijao posebnu app, a onda su sve objedinili.
Da bi prelazili kurs nije potreban internet, za ostale funkcionalnost jeste.
Da bi prelazili kurs nije potreban internet, za ostale funkcionalnost jeste.
53
Zanimljivi i korisni izvori informacija / Odg: Kada uciti programiranje?
Poslednja poruka Marko Аcović - 15.01.2017, 01:38Nisam probao ali mi deluje da je zanimljivo. 
Moracu da probam.
Moracu da probam.54
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Marko Аcović - 15.01.2017, 01:36Da li je neumesno komentarisati profesionalnost kadra na fakultetu? Naravno da je umesno. Valjda je kritika dobrodosla ako se zeli napred. Bio sam i student a i radio sam na fakultetu i video sam koliko ima volje za promenama. Problem je sto je mnogo onih koji bi da zabusavaju a malo onih koji bi stvarno da nesto promene. Promena zahteva ulaganje energije. Vecina razmislja ovako: sto da radim kad mi je dobro i ovako, malo raduckam a plata redovna i dobra. Program ce verovatno zvucati preambicozno ali je svakako dostizan. Ja sam za to da se do cilja dodje u etapama. Kao jedna od mera predlozio bih vracanje nastavnog programa iz 2005. godine.
Sto se tice izbacivanja OET i elektronike, zavisi sta se zeli postici. Ukoliko nas zanima cist Computer Science, onda nam OET i elektronika nisu zanimljivi. Racunar se posmatra kao apstraktna masina i ne zanima nas kako se program izvrsava u hardveru. Ako se pak ide na Computer Engineering ili neka njegova varijacija, onda su OET i elektronika svakako neophodni.
Sto se tice matematike, za pocetak bi trebalo izbaciti to Matematika 1,2,3,... i uvesti samo ona poglavlja koja su neophodna za struku. Bez matematike nema govora o ozbiljnom bavljenju racunarskom tehnikom. Koji je odnos predavanja/vezbi optimalan za matematiku i koliko obradjivati teoriju a koliko zadatke, o tome se moze diskutovati. Licno smatram da se najbolje uci kroz primere i uz razumevanje teorije.
Slazem se za ovo da fakultet treba da skoluje inzenjere koji ce sistemski da pristupaju problemu. Kodiranje je tu najmanji problem. Najteze je osmisliti optimalno resenje. Fokus treba da bude na paradigmama a ne na konkretnim implementacijama istih. Drugim recima, treba savladati principe, programski jezici se lako nauce kad se razumeju principi.
Sto se tice izbacivanja OET i elektronike, zavisi sta se zeli postici. Ukoliko nas zanima cist Computer Science, onda nam OET i elektronika nisu zanimljivi. Racunar se posmatra kao apstraktna masina i ne zanima nas kako se program izvrsava u hardveru. Ako se pak ide na Computer Engineering ili neka njegova varijacija, onda su OET i elektronika svakako neophodni.
Sto se tice matematike, za pocetak bi trebalo izbaciti to Matematika 1,2,3,... i uvesti samo ona poglavlja koja su neophodna za struku. Bez matematike nema govora o ozbiljnom bavljenju racunarskom tehnikom. Koji je odnos predavanja/vezbi optimalan za matematiku i koliko obradjivati teoriju a koliko zadatke, o tome se moze diskutovati. Licno smatram da se najbolje uci kroz primere i uz razumevanje teorije.
Slazem se za ovo da fakultet treba da skoluje inzenjere koji ce sistemski da pristupaju problemu. Kodiranje je tu najmanji problem. Najteze je osmisliti optimalno resenje. Fokus treba da bude na paradigmama a ne na konkretnim implementacijama istih. Drugim recima, treba savladati principe, programski jezici se lako nauce kad se razumeju principi.
55
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Miloš - 15.01.2017, 00:26Malo je neumesno da bivsi ili sadasnji studenti komentarisu profesionalnost kadra na fakultetu, Da postoji prostora za napredak, postoji, da ima volje da se napreduje, profesor Randjic je najveci dokaz, da ima i onih kojih ce da zabusavaju i da se bune, uvek je bilo, ali sve to ne treba da nas sprecava da napravimo jedan dobar program za koji ce gotovo svi reci da je preambiciozan. Poenta je popraviti sistem, za pocetak neka se i 30% novog programa usvoji bice to veliki korak i napredak, a kasnije boriti se za nastavak usavrsavanja programa.
Sto se tice izbacivanja elektrotehnike i elektronike, to je neozbiljno. Embedded sistemi se zasnivaju upravo na elektronici, senozorima, mikrocipovima i sl. Ne mozete raditi sa njima, ako ne znate osnove elektronike.
Ima predmeta koji treba izbaciti, ali to nikako nije npr. elektronika. Po meni je realnije izbaciti matematiku 2, a ubaciti analizu i statistiku, naravno i naka poglavlja o algoritmima. Neverovano je da je matematika danas postala nauka kojoj se pristupa kao da je geografija. 16 godina sam se skolovao i tokom svake godine skolovanja sam imao matematiku, a nikad mi niko nije rekao za zlatni presek i Fibonacijev niz, da ne spamujem temu, necu vise o ovome...
Svakako treba imati u vidu da se odredjeni predmeti izucavaju da bi studenti naucili kako da pristupaju problemu, kako da dodju do resenja i na kraju kako da provere da li je ispravno resenje. Za to su prvenstveno namenjeni predmeti u kojima ima proracuna, tj. matematike, ali ne matematike koja podrazumeva koriscenje nekih pravila kao pri resavanju izvoda i integrala, vec gde morate malo i mozak da uklucite.
Sto se tice softvera, fakultet treba da iskoluje programere, a ne kodere. Programeri treba da znaju kako da pristupe problemu, da analiziraju dati problem i da ga rese na najbolji nacin, a tek na kraju da iskodiraju to ili da to prepuste koderima. Siguran sam da studenti zele da budu programeri, a ne koderi. Zbog toga mislim da nije potrebno uvoditi 10 programskih jezika, vec se fokusirati na 2-3 koji ce da obuhvate sve paradigme programiranja, naravno imajuci u vidu tendencije koriscenja odredjenih programskih jezika.
Sto se tice izbacivanja elektrotehnike i elektronike, to je neozbiljno. Embedded sistemi se zasnivaju upravo na elektronici, senozorima, mikrocipovima i sl. Ne mozete raditi sa njima, ako ne znate osnove elektronike.
Ima predmeta koji treba izbaciti, ali to nikako nije npr. elektronika. Po meni je realnije izbaciti matematiku 2, a ubaciti analizu i statistiku, naravno i naka poglavlja o algoritmima. Neverovano je da je matematika danas postala nauka kojoj se pristupa kao da je geografija. 16 godina sam se skolovao i tokom svake godine skolovanja sam imao matematiku, a nikad mi niko nije rekao za zlatni presek i Fibonacijev niz, da ne spamujem temu, necu vise o ovome...
Svakako treba imati u vidu da se odredjeni predmeti izucavaju da bi studenti naucili kako da pristupaju problemu, kako da dodju do resenja i na kraju kako da provere da li je ispravno resenje. Za to su prvenstveno namenjeni predmeti u kojima ima proracuna, tj. matematike, ali ne matematike koja podrazumeva koriscenje nekih pravila kao pri resavanju izvoda i integrala, vec gde morate malo i mozak da uklucite.
Sto se tice softvera, fakultet treba da iskoluje programere, a ne kodere. Programeri treba da znaju kako da pristupe problemu, da analiziraju dati problem i da ga rese na najbolji nacin, a tek na kraju da iskodiraju to ili da to prepuste koderima. Siguran sam da studenti zele da budu programeri, a ne koderi. Zbog toga mislim da nije potrebno uvoditi 10 programskih jezika, vec se fokusirati na 2-3 koji ce da obuhvate sve paradigme programiranja, naravno imajuci u vidu tendencije koriscenja odredjenih programskih jezika.
56
Zanimljivi i korisni izvori informacija / Kada uciti programiranje?
Poslednja poruka Miloš - 14.01.2017, 23:48Odgovor je prost, kada god imate slobodnog vremena i nemate nista pametnije da radite. Ako vas mrzi da sedate za racunar onda je tu mobilni telefon, iskoristite tu njihovu "pamet" da povecate svoju.
Malo cu da izreklamiram jedan sajt i jednu app, a profesori i urednici ako misle da je nekorektno nek izbrisu temu.
Naime pre par meseci sam skinup app LearnPython i poceo da ucim, onda sam se malo olenjio i zadnji mesec dana sam se ponovo aktivirao. U medjuvremenu izasla je nova app istog programerskog tima, zove se SoloLearn i ona sada ima mnogo vise kurseva nego sto je to bilo pre par meseci i svaki dan se prosiruje, ne bi bilo lose da se napravi nalog, jer je moguce da uskoro pocnu da naplacuju, alikacija je odlicna, pa par min izdvojte i napravite nalog.
Kada napravite nalog, posto je app nativna, odnosno svi vasi podaci se cuvaju na udaljenim serverima, nalog je uvek sinhronizovan, tako da ako iskucate neki kod na telefonu imacete ga i na sajtu.
Sajt za ucenje se nalazi na stranici https://www.sololearn.com/ mada ja licno vise koristim app.
Trenutno su u ponudi kursevi: python, sql, ruby, c++, html fundamentals, java, javascript, php, css, fundamentals, c#, swift i jquery
Ono sto razlikuje ovaj sajt/app je to sto se na kraju svakog uspesno zavrsenog kursa dobija sertifikat, vrednost tog sertifikata na trzistu ne znam kolika je, ali sigurno ce vas CV pogurati napred i istaci vas ispred drugih kandidata. Sertifikat izgleda jako pristojno, ovo je jedan primer koji sam nasao na netu
Presao sam i SQL kurs koji je basic, ali daje lepu osnovu iz sql koju mozete koristiti nad bilo kojom relacijskom bazom podataka. Prodeduralno sql programiranje nije obuhvaceno ovim kursom. Nakon blo kog zavrsenog kursa dobijate sertifikat besplatno.
Jos jedna dobra osobina ovog nacina ucenja jeste sto mozete da se takmicite sa drugima u pisanju koda, takodje mozete poslati svoj kod gde ce ljudi da daju neku sugestiju, komentar i sl. Sto vise kurseva zavrsite i kako budete dodavali kod kroz takmicenje, vas rang se povecava, tako da ucenje dodje kao neka i igra.
Malo cu da izreklamiram jedan sajt i jednu app, a profesori i urednici ako misle da je nekorektno nek izbrisu temu.
Naime pre par meseci sam skinup app LearnPython i poceo da ucim, onda sam se malo olenjio i zadnji mesec dana sam se ponovo aktivirao. U medjuvremenu izasla je nova app istog programerskog tima, zove se SoloLearn i ona sada ima mnogo vise kurseva nego sto je to bilo pre par meseci i svaki dan se prosiruje, ne bi bilo lose da se napravi nalog, jer je moguce da uskoro pocnu da naplacuju, alikacija je odlicna, pa par min izdvojte i napravite nalog.
Kada napravite nalog, posto je app nativna, odnosno svi vasi podaci se cuvaju na udaljenim serverima, nalog je uvek sinhronizovan, tako da ako iskucate neki kod na telefonu imacete ga i na sajtu.
Sajt za ucenje se nalazi na stranici https://www.sololearn.com/ mada ja licno vise koristim app.
Trenutno su u ponudi kursevi: python, sql, ruby, c++, html fundamentals, java, javascript, php, css, fundamentals, c#, swift i jquery
Ono sto razlikuje ovaj sajt/app je to sto se na kraju svakog uspesno zavrsenog kursa dobija sertifikat, vrednost tog sertifikata na trzistu ne znam kolika je, ali sigurno ce vas CV pogurati napred i istaci vas ispred drugih kandidata. Sertifikat izgleda jako pristojno, ovo je jedan primer koji sam nasao na netu
Presao sam i SQL kurs koji je basic, ali daje lepu osnovu iz sql koju mozete koristiti nad bilo kojom relacijskom bazom podataka. Prodeduralno sql programiranje nije obuhvaceno ovim kursom. Nakon blo kog zavrsenog kursa dobijate sertifikat besplatno.
Jos jedna dobra osobina ovog nacina ucenja jeste sto mozete da se takmicite sa drugima u pisanju koda, takodje mozete poslati svoj kod gde ce ljudi da daju neku sugestiju, komentar i sl. Sto vise kurseva zavrsite i kako budete dodavali kod kroz takmicenje, vas rang se povecava, tako da ucenje dodje kao neka i igra.
57
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 13.01.2017, 18:29- Struktura nastave – Ovaj parametar se odnosi na dva segmenta računarskog obrazovanja: redosled obrade pojedinih elemenata struke i način na koji bi se ta znanja prezentovala studentima. Iako ovo drugo spada u segment obrazovnih tehnologija treba imati na umu specifičnosti računarstva kao struke i zahteva koje treba zadovoljiti tokom obrazovnog procesa. Tri osnovna stuba računarstva su: računarski hardver, operativni sistemi i programski jezici. U skladu sa tim i treba koncipirati strukturu računarskog obrazovanja. Tj. treba pokušati da se osmisli redosled upoznavanja studenata sa potrebnim računarskim znanjima kako bi se obezbedili uslovi da se nova znanja naslanjaju na prethodno stečena znanja. Pri tome treba voditi računa da postoje i računarska znanja koja su interdisciplarna, tj. u sebi sublimiraju znanja iz više oblasti računarstva. I na kraju treba u sve to uklopiti i aplikativne aspekte računarstva. Kada govorimo o načinu prenošenja znanja svedoci smo da nema nikakve razlike u pristupu prenosu znanja iz npr. matematike i računarstva, a to se može primeniti i na bilo koju drugu oblast. Kod nas i dalje postoji podela na predavanja i vežbe, koje su uglavnom auditorne. Mislim da se na tom planu mora napraviti revolucionaran zaokret u kome bi se sve vežbe izvodile u laboratorijskim uslovima uz pomoć računara. Istovremeno kao interfejs između predavanja i vežbi trebalo bi uvesti časove diskusije o prezentiranim znanjima u kome bi studenti dobijali dodatna pojašnjenja od strane nastavnika, ali bi se i pripremali za praktično vežbanje i upoznavanje sa obrađenom materijom.
58
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 11.01.2017, 17:36Koristim priliku da dok čekam polazak za Berlin da nastavim preliminarno razmatranje parametara koji okvirno utiču na proces definisanja novog nastavnog plana računarstva na FTNCa. Današnja tema je vezanost plana za elektrotehniku i elektroniku.
- Povezanost sa elektrotehnikom – Znam da ću možda izgledati sentimentalan, ali još uvek računarstvo vidim u dobroj vezi sa elektrotehnikom. Da bih ove stavove objasnio na plastičan način moguće da neće biti docvoljne samo reči. Verovatno ću u nekoj sledećoj iteraciji diskusije posegnuti i za crtanjem. Upravo mi mogućnost da on line ilustujem ovu svoju priču jako nedostaje. Upravo isti osećaj imao sam juče i danas tokom projektnog sastanka kome prisustvujem. Jednostavno falile su mi tabla i kreda da bih najefikasnije artikulisao svoje predlog i primedbe na izložena rešenja. No sada nije priča o obrazovnim tehnologijama već razmatranju pristupa u definisanju nastavnog plana računarstva, koji računarstvo neće svesti na puki nivo nauke (Computer Science), već će ostaviti dovoljno veze sa onim što računar u svojoj biti jeste – električni i elektronski uređaj. Protekle godine sam se potrudio da prikupim informacije o svim bivšim studentima RT/RI. Od 295 pozivu se odazvalo oko 170 studenata. I kao što sami možete da vidite većina se bavi poslovima koji su vezani za razvoj softvera i to prevashodno aplikativnog. Po mom mišljenju da bi se neko tim poslom bavio nije neophodno da završi studije računarstva. Istovremeno to ne znači da studije računarstva treba prosto usmeriti ka izučavanju alata za programiranje, uključujući izučavanje danas najpopularnijih programskih jezika. Takođe, ne smatram da naše studije treba budu usmerene ka onome što se zove računarsko inženjerstvo (Computer Engineering). Naše studije definitivno treba da bude ,,nešto između", jer je to uslovljeno stanjem naše privrede, razvoja, ali i celog društva. Polazeći od pretpostavke da studenti kada završe fakultet pored opštih znanja iz struke moraju da znaju da razmišljaju odnosno posediju jednu globalnu sposobnost za rešavanje problema, naravno u kontekstu razvoja računarske podrške. U konkretnom slučaju to podrazumeva da znaju da daju projektna rešenja u pogledu, hardvera, sistemskog softvera, alata za razvoj i na kraju samih aplikacija. Značajna pažnja u računarskom obrazovanju mora da se vodi i na planu primene računara i računarskog softvera. Shodno tome prirodno se nameće i potreba za znanjima iz elektrotehnike i elektronike kao bazičnim strukama. Zato mislim da bi bilo pogrešno da se u potpunosti eliminišu predmeti u okviru kojih se stiču odgovarajuća znanja. Verovatno će biti potrebno izvršiti određena sažimanja predmeta i gradiva, ali elektrotehnička osnova treba da postoji. Iako će neki pomisliti da je ovo plod sentimentalnosti i mog hardverskog opredeljenja. Međutim, uvek treba imati u vidu da treba očekivati da će sve više softvera migrirati direktno u hardver. Za takve poslove neće biti dovoljna kursistička znanja, koja ponekad mogu da prođu u slučaju poslova koji zahtevaju znanja iz korišćenja programskih jezika. Naravno radi se o poslovima koji su iz domena aplikativnog softvera.
59
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Bojan - 09.01.2017, 01:32Nista.Ajde onda sve smerove da promenimo. 
60
Računarska tehnika / Odg: Fakultet tehničkih nauka ...
Poslednja poruka Marko Аcović - 09.01.2017, 01:31To onda nije IT. Studenti su prevareni. Na slican nacin su prevareni i na RI.