U čemu je problem?

[Siniša Ranđić]

Nažalost dugo nisam bio aktivan, ali to je već druga priča i posebna tema. Jednostavno možda nisam imao inspiraciju!
Jutros pročitah jedan članak u "Politici" pa me on ponuka da se latim "pera" (http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Investicijama-protiv-odliva-mozgova.sr.html). Tema je, reklo bi se večita, a na našim prostorima "aktuelna" bar 30 godina. I kad se pročitaju komentari, koje izazivaju ovakvi tekstovi reklo bi se da svi znaju sve i da je rešenje jednostavno. A stanje koje treba da prevaziđemo je staro decenijama, a vreme kao da se zahuktava i i grabi napred, a mi i dalje diskutujemo, iznosimo mišljenja, a kako se kaže "Morava teče".

Činjenica je da se svet našao u vrtlogu krize. Ne može se jednostavno reći zbog čega je ona nastala. Može se i treba diskutovati o uzrocima, jer posledice možemo da naslutimo. Možda mi tu krizu ne osećamo na pravi način, jer ona kod nas traje decenijama, pa smo nekako i navikli na nju. A možda joj je i vreme da dođe, jer se sve oko nas odigrava u nekim cikličnim tokovima.

Činjenica je da mi NAUKU posmatramo nekako izolovanu od onog što predstavlja PRIVREDA. U skladu sa tim postavlja se jedno pitanje, "Da li naša država, nezavisno od vlasti koja je na njenom čelu, ima bar približnu informaciju koliko naših naučnih dostignuća završi kao - proizvod?" I pomenuti članak posmatra samo aspekt "visoke" nauke i odliv stručnjaka koji bi se njome bavili, zanemarujući PRIVREDU i stručnjake koji njoj treba da obezbede proizvod. I zato vreme ide brže od nas i naših pokušaja da rešavamo ovakve i slične probleme. Jer ovakvo stanje koje rezultuje odlivom stručnjaka liči na neke druge društvene situacije, a koje za rezultat imaju stvaranje praznog prostora, koji popunjavaju oni koji mogu, a ne oni koji bi trebalo i koji zaslužuju. I zato mi danas u Srbiji imamo situaciju da tako usrdno hvalimo sve ono što se dešava napolju, a kada to isto treba implementirati ovde imamo prekid na vezama.

Samo sam načeo temu, koja nažalost neće moći da se valjano obradi dok se ne budu znali neki egzaktni podaci, pre svega o efektima uloženih sredstava u "nauku". A možda treba proveriti i tezu da li je bavljenje naukom toliko loš posao kod nas ili je nešto drugo u pitanju, a što je velikim delom i uzrok stanja u srpskoj nauci i dodatni vetar u leđa odlivu stručnjaka.

Da bi se videlo koje su namere aktuelne vlasti na planu naučno - istraživačke delatnosti treba pročitati tekst Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije 2009 - 2014. godine (http://www.nauka.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=926).


Nastaviće se ...

[Siniša Ranđić]

Slučajno sam večeras pogledao diskusiju vezanu za Strategiju naučno - tehnološkog razvoja Srbije do 2014. godine koja se odvija preko Foruma Ministarstva za nauku i razvoj. Kao prvo moram da konstatujem da sam prilično razočaran i to pre svega:

• Malim brojem učesnika u diskusiji. Nije jasno da li je tako mali broj učesnika posledica nezainteresovanosti domače naučne javnosti za ono što država pokušava da učini na tom planu ili su možda domaći "naučnici" zadovoljni stanjem ovog društvenog segmenta;
• Nekako blogerskim pristupom koji je bio izražen kroz diskusije. Ova problematika zahteva jedan krajnje ozbiljan pristup, jer ma kako to izgledalo pomalo apsurdno naučno - istraživačka delatnost je jedan od preduslova ostvarenja kolektivne slobode jednog društva.

Sigurno je da Srbija ne može da se, na planu naučno - istraživačke delatnosti, meri sa razvijenim zemljama. Međutim, to ne treba da bude paravan iza koga treba da se krijemo i pravdamo slabo stanje u ovom društvenom segmentu. Isto tako jasno je da su poslednje dve decenije u najmanju ruku bile nepovoljne za istraživanje. Međutim, mnogi su te godine iskoristili da se stalno pravdaju i objašnjavaju zašto nije bilo boljih rezultata. Ali isto tako trebali bi da objasne šta su vratili društvu od onih sredstava koja su ipak u njih ulagana. Da li su radovi u časopisima sa tzv. SCi lista dovoljno opravdanje za ta, često nemala sredstva.
Pokušao sam da Forumu Ministarstva za nauku i razvoj pronađem komentar sa zvaničnim informacijama o potrošenim državnim sredstvima za nabavku opreme u nekim od naučno - istraživačkih institucija u Srbiji. Zanimljivo je da su pojedini "istaknuti" naučnici potrošili i po nekoliko stotina hiljada Evra, a uz jedno ime stoji i cifra od preko milion Evra potrošenih samo u toku 2008. godine.