Šta je RAČUNARSTVO danas u SRBIJI?

[Siniša Ranđić]

Odmah ću priznati da sam pomalo konzervativan, što valjda priliči mojim godinama. Pre skoro četiri decenije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu bio sam član Veća elektronskog odseka. Raspravljalo se o novim nastavnim planovima i programima (danas se valjda kaže kurikulumu). Najžešća diskusija se vodila oko toga da li usmeravanje budućih inženjera treba vršiti ranije ili ostati na dotašnjoj praksi u kojoj su se studenti usmeravali tokom osmog i devetog semestra studija. Te 1976. godine svet je već bio u punom zamahu poluprovodničke revolucije. I sam ću toga postati svestan već sledeće godine kada budem počeo da radim u Institutu ,,Mihajlo Pupin". Ali u četvrtoj godini studija još uvek sam se uglavnom upoznavao sa opštim stvarima iz elektronike. Danas kada sam na pragu kraja radnog veka ne žalim što sam imao prilike da tokom studija steknem široko obrazovanje iz elektrotehnike. Često mi je to znanje bilo od koristi iako sam sve vreme delovao u oblasti računarske tehnike i primene njenih tekovina. Da ne zaboravim, na ETF – u je tada odlučeno da se zadrže studije sa širokim obrazovanjem, a da se usmeravanje obavi kao i do tada tokom osmog i devetog semestra studija. Iako smo živeli u ,,velikoj" Jugoslaviji sa više od 22 miliona stanovnika, sa privredom koja je još uvek imala pozitivne trendove neko je pametno ocenio da smo mala zemlja da bi školovali usko specijalizovane stručnjake.


Nažalost sve se brzo promenilo. Na sve strane su počele da niču visokoškolske ustanove koje su svojim studijama počele da mašu poput crvenog maramčeta, a sve objašnjavajući da nude školovanje za struke budućnosti. Jedan od takvih struka su informacione tehnologije. Danas je u Srbiji teško naći fakultet koji ne nudio studije u ovoj oblasti. A pitanje koje se nameće je krajnje prosto. Šta će da radi ,,stručnjak" koji završi studije informacionih tehnologija? Da li se on sprema da se bavi programiranjem – za to su se stručnjaci do sada školovali na različitim fakultetima i bili prilično uspešni kasnije u tom poslu. Nisam siguran da takvi fakulteti svojim studentima nude znanja iz oblasti informatičkoh hardvera (ma šta to značilo) kao što to mogu da ponude fakulteti elektrotehničkog usmerenja. Možda neko misli da će budući stručnjaci raditi na planu telekomunikacija ili računarskih mreža. I ta znanja su već dostupna na mnogim klasičnim školama i to na najvišem mogućem nivou. Pa zašto onda nuditi nešto što samo moderno zvuči, a uvedeno je da bi se generalizovao svetski trend kao informatičkog društva. Ili je na delu tzv. ,,opsena prostote". Možda treba malo prikočiti?



Neko će pomisliti kakve veze ima prethodni tekst sa naslovom teme. Zato stvari moram da pojasnim. Već duže vreme umesto tekstova na Forumu Laboratorije za računarsku tehniku pišem tekstove u okviru Blog -a na CSL Portalu. Nažalost izgleda da Portal posećuje mnogo manje čitalaca, a i interesovanje za Forum je tokom ove godine značajno opalo. Odlučio sam da pokušam da podignem interesovanje za obe stvari pa ću od sada tekstove sa Blog -a publikovati i na Forumu.


Današnji tekst je na neki način uvod u ovu temu, jer mi se čini da pojam INFORMACIONE TEHNOLOGIJE ima težnju da bude zamena za pojam INFORMATIKE, a to znači u određenom segmentu i zauzimanje prostora koji po prirodi pripada RAČUNARSTVU. Istina prvenstveni cilj je oblast programiranja, ali ako se pravovremeno ne reaguje onda apetiti počinju da rastu. Ako neko misli da ću ovde da branim zabran koji se zove računarstvo grdno se vara, jer moj cilj je da javnost počne da razmišlja, a ne da se desi da činovnik iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže kako postoji potražnja za kadrovima iz oblasti programiranja informacionih sistema, a da postoji višak inženjera računarsku tehnike. Da li treba bilo kakav komentar. Naravno da ne bi trebao, ali prethodna izjava pokazuje nivo znanja koji postoji danas u Srbiji tako da nije na odmet ponavljati do neko ne utuvi u glavu kakva znanja poseduju inženjeri računarske tehnike i da iza tih znanja po pravilu stoji ozbiljan rad i trud i široko stečeno znanje iz date oblasti koje ih kvalifikuje i stavlja ispred onih koji su svoje diplome stekli na fakultetima zvučnih i modernih naziva.


Istovremeno ovakvo stanje i razmišljanje u opštedruštvenim okvirima nameće obavezu fakultetima koji pretenduju da budu ozbiljne institucije da svoje nastavne planove i programe razvijaju u skladu sa potrebama srpske privrede, a ne da počnu i sami da mašu crvenim maramama i izazivaju pažnju potencijalnih studenata nekakvim modernizmom umesto temeljnim i kvalitetnim znanjima koje se na njima mogu steći.


Nadam se da će diskusija koja će proisteći iz na ovom mestu dati ne samo odgovor na postavljeno pitanje već i pokazati kuda treba da plovi obrazovni računarski brod Srbije.

[Siniša Ranđić]

Nadao sam se da će ova tema zainteresovati širok krug ljudi. Jednostavno što nismo jasno definisali ni okvir koji se zove računarstvo, računarska tehnika ili računarsko inženjerstvo, a pojavio se termin informacione tehnologije koji je dodatno zamutio i onako mutnu vodu. Očekivao sam da će biti više onih koji će pokušati da odgovore na postavljena pitanja, ali još više onih koji će postavljati potpitanja sa željom da koliko - toliko stvari isteraju na čistac. Da li se plašimo odgovora, jer će on biti takav da će mnoge iluzije biti raspršene. Ili jednostavno i na ovom planu prepuštamo velikima da rešavaju sudbinu sveta.