MOŽEMO LI DA SE BORIMO SA ELEKTRONSKIM OTPADOM?

[Siniša Ranđić]

U okviru ove teme pokušaću da otvorim diskusiju po pitanju organizovanog pristupa rešavanju problema ELEKTRONSKOG OTPADA, koji zaista preti da preraste u ozbiljan problem čovečanstva.

[Siniša Ranđić]

Činjenica je da svi puno pričamo o ekologiji, ali se retko pitamo koliko mi sami doprinosimo zaštiti životne sredine li onom što je suprotno od toga. Koliko vodimo računa o tome gde završavaju baterije iz naših daljinskih upravljača i sličnih uređaja. Šta radimo sa štedlivim sijalicama kada pregore? Pitamo li se koliko zaista znamo koliko pojedine vrste otpada utiču na životnu sredinu. Naravno pri tome se misli na štetne materije koje putem otpada dospevaju u naše okruženje i mogu da deluju na čoveka preko vazduha, vode za piće i konačno hrane.

Elektronski otpad na prvi pogled ne predstavlja opasnost po našu okolinu osim što je ružno videti ostatke televizora i drugih elektronskih uređaja bačene pored kontejnera. Međutim, običnom čoveku nije poznato koliko je otrovnih materija korišćeno za proizvodnju različitih delova elektronskih uređaja. Istina je da su one u toku proizvodnje pasivizirane, ali ne znamo šta sa njima biva kada dospeju u vodotokove i zemljište. Zato se postavlja pitanje da li mi kao inženjeri elektrotehnike treba, prvo radi sopstvenog obrazovanja, a zatim obrazovanja našeg neposrednog okrzženja učinimo napor da se o problemu ELEKTRONSKOG OTPADA progovori otvoreno i bez predrasuda.

[stefanrmilinkovic]

Naravno, drage kolege da mozemo da se resimo i to vrlo uspesno E otpada, akko ga pravilno sakupimo i recikliramo na adekvatan nacin, pa zato doprinesimo da nasi stari televizori,racunari,radio aparati ne dospeju na smetliste, gde im nije mesto, nego u fabrike za reciklazu. Svako po malo i ucinicemo mnogo, da spasemo nase plodne oranice, da se ne pretvore u ogromna brda koja postaju potencijalen bombe usled raspada materijala, pri cemu se oslobadja velika kolicina energije, koja se moze upotrebiti u pametne svrhe, a ne sasvim slucajno u razorne.
kao sto znamo sve baterije i akumulatori imaju hemiske supstance koje kada dospeju u vodu, poput teskog olova, mogu da uniste jata riba, ali ne i samo to, nego i da ugroze vodu koju pijemo. Svako od nas moze malim doprinosom da doprinese mnogo, a i mi smo ti koji bi medju prvioma trebali da ucinimo nesto u tom smeru.

[marjan]

Puno se pričalo jedno vreme o prvoj firmi u Srbiji koja reciklira: http://www.it-recycling.biz/
Međutim, neophodno je i na lokalnom nivou napraviti nekiv vid skupljanja ovog otpada.
Naročito, jer se potreošačko društvo "zahuktava" i sve više se baca i kupuje, a puno je i nekvalitetnih uređaja, koji su brzo zreli za kontejner - ali neki specijalan.

[gagi]

Definitivno je potrebno uraditi nešto po tom pitanju. Sećam se da je Evropa veoma efikasno rešila problem elektronskog otpada negde 2000. godine - izvezla ga je Srbiji i zaradila.  Šalu na stranu, zaboravlja se činjenica da je u to vreme bio dopušten masovan uvoz polovnih računara iz zapadne Evrope. Isto važi i za polovne automobile. Narod je bio srećan jer je mogao da priušti računar za 300-400 maraka (u vreme kada je za nov trebalo izdvojiti i do 2000 nemačkih maraka), trgovci su trljali ruke a Nemci su se verovatno smejali našoj gluposti i pitali se imaju li još neki krš da nam uvale. Račun koji se tada napravio mora i da se plati. Na žalost naša ekološka svest je jako niska (i dalje bacamo šta god stignemo u najbliži potok ne razmišljajući o posledicama), vlada se ne bavi ekologijom jer to i nije neka tema na kojoj mogu da poentiraju a otpad nas polako guši.

[Siniša Ranđić]

PITANJE TRETMANA ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA je nešto čime pokušavam da se aktivno bavim. Istina u pitanju je malo drugačiji ugao posmatranja stvari, koji je prilagođen uslovima u kojima delujemo, a to je obrazovna institucija. Naime, pošto se na Tehničkom fakultetu obrazuju budući: inženjeri, profesori i menadžeri mislim da je potrebno učiniti napor da se u njihove nastavne planove "ugrade" obrazovni sadržaji vezani za pomenutu oblast i to na sledeći način:

   
• Inženjere treba obrazovati u cilju sticanja svesti o potrebi da se vodi računa o načinu odlaganja i zbrinjavanja električnog i elektronskog otpada;
• Profesore treba obrazovati sa ciljem da oni budu promoteri pažljivog pristupanja problemu električnog/elektronskog otpada kod svojih učenika;
• Menadžere treba obrazovati sa ciljem da budu nosici procesa organizovanja adekvatnog postupka odlaganja i zbrinjavanja električnog/elektronskog otpada.

Ovakvim pristupom može se postići svojevrstan efekat da se na taj način oformi jedan novi kvalitativni pristup obrazovanju sa uključivanjem pomenutih elemenata, što bi rezultovalo osnivanjem svojevrsne "Čačanske škole zaštite životne sredine".