Simpozijum studentskih radova iz oblasti računarske tehnike

[Siniša Ranđić]

Uz manifestaciju Dani računarstva na Tehničkom fakultetu mogao bi da se održi i Simpozijum na kome bi svoje radove izlagali studenti računarske tehnike. Simpozijum bi se održao dan pre održavanja Dana računarstva i studenti bi prikazali svoje radove koji bi se prikupili tokom prethodne školske godine. Radovi bi bi bili publikovani u elektronskom obliku, a najbolji radovi bi bili prezentiarni preko sajta laboratorije. Osim toga tom prilikom bi se mogli da proglase i najbolji diplomski radovi iz oblasti računarske tehnike koji su odbranjeni između dva Dana računarstva.

[Marko Аcović]

Pozdravljam ideju. Dobro je da se ovakvi simpozijumi odrzavaju na fakultetu. Nadam se samo da se nece zavrsiti na ideji, vec da ce se studenti a i profesori aktivno ukljuciti u ovaj "poduhvat". Samo bih dodao da bi po istom sistemu bilo dobro da se organizuje okupljanje i bivsih studenata Tehnickog fakulteta. Ovo je narocito vazno jer fakultet time dobija povratnu informaciju iz privrede i na osnovu iste moze tacno da zna na koji nacin da obrazuje nove generacije studenata.

Pozz

[Siniša Ranđić]

Apsolutno se slažem sa tvojim stavom. ovo su samo elementi te "komunikacije" sa bližim i daljim okruženjem. Cilj(evi) je jednostavan;

• Dobijanje boljih studenata
• Povezvanje teorije i prakse (kako to zvuči socrealistički). Konkretno znači stalnu koegzistenciju teorijskih i praktičnih znanja koje studenti treba da steknu na fakultetu. Kod nas je ono što se popularno naziva "Bolonjski proces" malo izokrenuto pa se studije spuštaju na nivo srednje škole. Student mora da vidi svoga nastavnika "na delu" u praksi, a nastavnik treba da znanje prenosi kroz demonstraciju svoje prakse.

• Prezentacija nivoa teorijskih i praktičnih znanaj iz oblasti računarske tehnike na Tehničkom fakultetu privrednoj javnosti sa ciljem uspostavljanja partnerskog odnosa.
• Poboljšanje materijalne osnove za bavljenje istraživačkim radom u oblasti računarske tehnike

Činjenica da nam ideja nikada nije nedostajalo, ali da nam je realizacija po ovom pitanju u prošlosti bila slaba. Jedan od razloga je što za ostvarivanje svih ili samo dela ideja koje se generišu u okviru Laboratorije za računarsku tehniku nije dovoljan jedan čovek. Neophodno je da svi u tome učestvuju. Delimično opravdanje može biti mladost i nesikustvo saradnika Laboratorije, ali aktivnosti na realizaciji pomenutih ideja je najbolja prilika da za sticanje iskustva i sazrevanje kako u stručnom tako i u organizacionom pogledu.

[Siniša Ranđić]

Skoro punu deceniju u Srbiji se vode rasprave, ali i pokušava sa praktičnom realizacijom onoga što se u Evropi naziva - Bolonjski proces. Valjda je to dovoljno vreme da se mogu donositi neki sudovi, koji bi mogli imati snagu zaključaka, o uspešnosti realizacije tog procesa. Naravno čitalac ima pravo da postavi pitanje kompatibilnosti ovog kratkog uvoda i tematike ove teme, što dakako zahteva moj odgovor. A on se naslanja na problematiku MASTER studija na Tehničkom fakultetu u svetlu upravo završenog konkursa za upis u tekuću školsku godinu.


Činjenica je da se srpsko društvo nalazi na prekretnici u kojoj treba svesno doneti odluku o prihvatanju znanaja stečenih na OSNOVNIM STUDIJAM (Bachelor) kao dovoljne osnove za početak profesionalnog delovanja u struci. Ili treba javno reći da se treba vratiti na onaj stari sistem školovanja. Lično sam svih ovih godina smatrao da skraćenje inženjerskih studija sa 5 na 4 godine može da ima samo pozitivne efekte i da u savremenim uslovima obrazovanja - bolji udžbenici, pristup Interentu i naravno stručno osposobljeni nastavnici neće biti negativnih uticaja na kvalitet tako skraćenog obrazovnog procesa. Nažalost, ni obrazovne institucije, a ni prosvetne vlasti (čitaj MINISTARSTVO) nisu se potrudili da to dobro artikulišu i ubede poslodavce da je to normalno prilagođavanje obrazovnog procesa izazovima svarmenog sveta, pre svega u pogledu dinamizma promene tehnologija i odgovarajućih znanja. Kao posledicu imamo da se svršeni studenti nalaze u "procepu" između uloženog truda i neverice poslodavaca u stečena znanja zbog čega se kao neminovan put nameće potreba za završetkom tzv. MASTER studija.


A onda se čovek nađe na trećini puta do kraja - sticanja zvanja doktora nauka. I kao posledicu imamo upravo ono što se želelo izbeći svih ovih godina, a to je akademizam u sticanju znanja. Jer onaj koji preskoči i tu poslednju prepreku teško da će se odlučiti na rad u neposrednoj praksi, da ne kažem proizvodnji - po pravilu logićan put vodi ka obrazovanju. A tu se onda nameće puno pitanja ...


Tao se sticanje i artikulsianje praktičnih znanja nameće kao condicio sine qua non uspeha u struci. U sklopu toga sticanje iskustava u sagledavanju stručnih problema, njihove realizacije i naravno prezentacije rešenja predstavlja jedan od važnih ciljeva kako obrazovnog tako i onog kasnijeg bavlejnja strukom na profesionalnom planu. Shodno tome javna prezentacija studentskih radova izvan konteksta obrazovne prakse - odbrana seminarskih radova, projekata, polaganje ispita, ... - predstavlja značajan faktor uključivanja u savremene tokove obrazovanja. Time se javnosti predstavljaju sopstvene mogućnosti, stiče iskustvo i rutina u pisanju tehničkih tekstova i izradi dokumentacije, ali upoznaju drugi ljudi, njihova način razmišljanja i u skladu sa tim koriguju i unapređuju sopstvena znanja i veštine.


Zato očekujem da studenti šalju svoje radove, koji će uz našu pomoć i recenziju biti dovođeni na potreban nivo i prezentirani putem WEB prezentacije Laboratorije čija nova verzija će uskoro ugledati svetlost dana.