Akreditacija fakulteta - Način da život stane

[Siniša Ranđić]

Novi Zakon o visokom školstvu definisao je obavezu da se u periodu 2006 - 2009. godine sprovede akreditacija svih viših škola i fakulteta, tj. da se sprovede postupak utvrđivanja koje od njih imaju sve potrebne uslove za dalji rad u oblasti obrazovne delatnosti.

Mislim da niko normalan ne može, a i ne sme da bude protiv potrebe da se sprovodi provera kvaliteta rada pomenutih obrazovnih institucija. 2006 i 2007. godine sprovođena je akreditacija viših škola i njihovo prerastanje u visoke škole tzv. strukovnih studija. Ad hoc rečeno skoro je zanemarljiv broj onih škola čije su prijave za akreditaciju osporene. Neke su dobijale tzv. "žute" kartone, ali su iz drugog ili u najgorem trećeg pokušaja dobijale saglasnost za izvođenje nastave u okviru studijskog programa koji su prijavili za akreditaciju. To se dešavalo čak i u slučajevima kada je bilo vidljivo, kako se to kaže i iz "aviona" da za to ne postoje elementarni uslovi.

Sada su u toku ciklusi akreditacije univerziteta i fakulteta. Akreditacije se odvija istovremeno sa implementacijom tzv. Bolonjskog procesa, koja je očigledno u krizi i koja zahteva detaljno preispitivanje i reviziju. A upravo to što je pod "znakom pitanja" je predmet akreditacije. Dovoljan razlog da se stavi "prst na čelo".

Zbog toga se mora postaviti jedno bizarno pitanje. Da li je jedan od razloga što imamo probleme sa implementacijom Bolonjskog procesa taj što smo krenuli da radimo po nastavnim planovima koji tek treba da se akredituju, pa i nad fakultetima, čitaj nastavnicima i saradnicima i studentima visi Domoklov mač da li će i sutra nakon akreditacije nastaviti da rade svoj trenutni posao? I da li zbog toga akrediacija ide tragom zadovoljenja nekih proklamovanih formalnih "standarda" koji ostvarivanje obrazovnog procesa na visokom nivou tretira kao slaganje Lego kocki, a ne živ organizam koji mora da se permanentno prilagođava tehnološkim i društvenim promenama. Zar aktuelna kriza u svetu nije iz temelja poljuljala vladajuća ekonomska učenja.

Atmosfera vezana za proces akreditacije, dileme koje imaju i fakulteti i studenti, iskustva iz akreditacije viših škola učinili su da akteri akreditacije, ali i oni kojih se tiče ishod procesa ponašaju se pomalo poput onog Buradinovog magarca, a to je najbolji način da - život stane!

U Politici od 22. oktobra 2008. godine profesor Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta iz Beograda izneo je zanimljiv pogleda na pitanje akreditacije fakulteta. Može se naći na WEB adresi http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Zbogom-filologijo.sr.html.

Nastaviće se ...

[Nikola]

Ovaj profesor sa Filološkog fakulteta iz Beograda je sve lepo rekao. Čovek 100% ispravno razmišlja. Suviše je očigledno da nešto nije uredu sa akreditacijom fakulteta i Bolonjskim procesom.