Praktičan rad studenata

[Siniša Ranđić]

Večeras sam na vestima B92 našao jedan komentar vezan za nivo automatizacije u Srbiji. Autor komentara navodi procenu da Srbija kasni 5 - 6 tehnoloških godina, što je 25 - 30 kalendarskih godina. Kompletan komentar može da se pročita na adresi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=13&nav_id=318552.

Nažalost u komentaru se kao argument navode neke metaforične stvari, koje su diskusiju, koja se razvila na temeljima ovog kometara usmerile u pogrešnom pravcu.

Sudeći po broju objavljenih radova istraživača iz Srbije i novcu koji Ministarstvo nauke i razvoja ulaže u različite oblike istraživanja stanje bi moralo da bude mnogo bolje. A zašto nije?

Opet ću ukazati na jednu krajnje pogrešnu premisu, koja je promovisana Zakonom o naučno - istraživačkom radu, a koja uvodi cenzuse ko može da se bavi "naukom". Umesto da "naučnik" postanu oni koji se bave naučno - istraživačkim radom pomenuti zakon definiše obratni postupak. Kao rezultat ovog pogrešnog pristupa u Srbiji "naučnikomi" se piostaje tek posle 40 - te, kada se skupi dovoljno referenci. Zbog toga je Srbija jedna od retkih zemalja u kojima se mladim ljudima smatraju oni koji imaju više od 40 godina (R. Đinđić na promovisanju dobitnika stipendije iz Fonda "Zoran Đinđić").

Neko će možda postaviti pitanje, zašto se o ovome raspravlja na temu "Praktičnog rada studenata". Razlog je prost. Samo studenti naviknuti na praktičan rad tokom studija mogu da imaju uzlaznu liniju ka sticanju statusa "naučnika" u mladim godinama istovremeno ostvarajući praktične rezultate i stičući naučne reference.

[Kojoks]

Profesore da li ste slucajno shta razmatrali materijal koji sam vam dao za prezentaciju rada.

[Siniša Ranđić]

Nebojša, ja sam nažalost već dve sedmice ukočen i ležim u krevetu.

[Kojoks]

U izvinjavam se profesore,chuo  sam na fakultetu da ste bolesni, ali nisam znao da ste ukocheni, zelim vam brz oporavak, ja sam detaljno slikao mashinu, tako da cemo sve uklopiti kako treba pozdrav i josh jednom izvinite.

[Kojoks]

Profesore da li ste shta uradili od mog projekta (automatska traka) ako ste se oporavili.

[Siniša Ranđić]

Pre skoro dve godine pokrenuo sam pitanje intenziviranja rada studenata na praktičnim projektima. To je učinjeno bez želje da se praktičan rad i praktična znanja apsolutizuju u donosu na teorijsku osnovu, koja mora da bude zastupljena u svakoj struci. Evidentno je da studenti sve više rade seminarske radove koji bi trebalo da budu iskaz njihove sposobnosti za samostalan rad. Međutim, reklo bi se da ti radovi više imaju informacionu dimenziju, tj. studenti u njima najčešće sublimiraju različite informacije. Značajno je manje zastupljena dimenzija u kojoj student treba da sagleda određeni problem, definiše projektni zadatak i ponudi idejno ili konkretno rešenje problema.


Moram da iskažem svoje zadovoljstvo da se u poslednjih godinu dana situacija promenila u pozitivnom smeru, jer je poraslo interesovanje studenata za izradu praktičnih diplomskih radova. Kao ilustracija može da posluži činjenica da trenutno u Laboratoriji za računarsku tehniku 5 studenata radi praktične diplomske radove u okviru kojih se ili razvijaju neki uređaji ili razvija softverska podrška, odnosno razvijaju nova softverska rešenja.


Istina, projekti na kojima trenutno rade diplomci obuhvataju dosta širok dijapazon problema, što predstavlja značajan problem u njihovoj realizaciji (imajući u vidu kadrovske mogućnosti Laboratorije). Zbog toga predstoje napori u smislu boljeg profilisanja oblasti kojima će biti dat prioritet u radu Laboratorije, a time i izradi studentskih projekata i diplomskih radova.