Republic of Serbia - Rising Star

[marjan]

U poslednjem pregledu Thomson-Reutersa, najveći uspon po citiranosti radova napravila je .. Srbija. I to u različitim poljima.

Once again, Serbia has achieved the highest percent increase in total citations in multiple fields. Pakistan has also achieved Rising Star status in two fields. The full list of institutions named as Rising Stars for this period is given below:

Country    Field
SERBIA    Agricultural Sciences
SERBIA    Biology & Biochemistry
SERBIA    Chemistry
SERBIA    Clinical Medicine
SERBIA    Computer Science
LITHUANIA    Economics & Business
SERBIA    Engineering
GHANA    Environment/Ecology
SAUDI ARABIA    Geosciences
BULGARIA    Immunology
SERBIA    Materials Science
SERBIA    Mathematics
PAKISTAN    Microbiology
YUGOSLAVIA    Molecular Biology & Genetics
WALES    Multidisciplinary
SERBIA    Neuroscience & Behavior
SERBIA    Pharmacology & Toxicology
SERBIA    Physics
PAKISTAN    Plant & Animal Science
TRINID & TOBAGO    Psychiatry/Psychology
ETHIOPIA    Social Sciences, general
SERBIA    Space Science

http://sciencewatch.com/dr/rs/11jan-rs/
Tab Countries

BTW, za neke oblasti izgleda da je vreme stalo: YUGOSLAVIA    Molecular Biology & Genetics 

[Marko Аcović]

Nisam siguran koliko je taj parametar "citiranost radova" merodavan za kvalitet samih radova. Bitna je sadrzina i kvalitet a ne samo da se nalepe citati.

[marjan]

Indeks citiranosti je poprilično bitan. Svakako ćeš citirati rad u kojem si našao nešto korisno za svoj research.

[holodoc]

Indeks citiranosti je poprilično bitan. Svakako ćeš citirati rad u kojem si našao nešto korisno za svoj research.

Ili ako nisi u nekom dilu sa osobom koju rekla...Pardon... Citiraš... Lepo "slučajno" zaboraviš da navedeš njeno ime i ispadneš još pametniji u široke narodne mase

[Adis A.]

Što se tiče te citiranosti naučnih radova, mislim da je za najveći deo toga zadužena prošlost: Milutin Milanković, Mihajlo Pupin, Nikola Tesla...
A gde su danas naučnici u našoj zemlji?
Danas mnogi poistovećuju naučnika sa osobom koja predaje na fakultetu i ima "neki mnogo važan papir-doktorat". Čast izuzecima, ali njih obično "guši" masa tih čija je mr/dr diploma bio cilj, a ne nusproizvod do koga su došli radeći neko istraživanje. 

A evo šta kaže naš ministar prosvete i nauke:

Obradović: Srpska nauka ponosna
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=05&dd=07&nav_id=510687

[marjan]

Za citiranost definitivno nisu zaslužni Milanković, Pupin, ni Tesla. Tesla se čak i nije nešto bavio objavljivanjem radova. (Naravno, u njegovom slučaju apsolutno nebitno.)
Citiranost na nivou časopisa direktno utiče na tzv. impakt faktor, koji se izračunava za određen kratak period, evo ovde piše i kako: http://en.wikipedia.org/wiki/Impact_factor
Nema tu previše filozofije: određeni časopisi postaju uticajni, jer istraživaču u njima nalaze korisne radove, citiraju ih u svojim radovima itd.

A izjava gosn. ministra... Uglavnom skup opštih mesta, ništa novo.

[Adis A.]

Pročitao sam pažljivo šta piše na http://sciencewatch.com/dr/rs/11jan-rs, a i kako se računa "impact factor", tj.

In a given year, the impact factor of a journal is the average number of citations received per paper published in that journal during the two preceding years

Mislio sam da se citiranost odnosi na neki duži vremenski period. Shvatio sam šta je u pitanju. I da, pogrešio sam.

[marjan]

Stvar je u tome da ovdašnji istraživači jesu napredovali. Za neke discipline neophodna je oprema koju nemaju svi, za neke druge pak bitno je "samo" uključiti se u materiju, stvoriti dobar tim i raditi.
E, sad, koji su to naučnici.. Ne rade svi nešto fundamentalno, nisu svi Dijstre i Pereljmani. Mnogi uklapaju neke manje "kockice", koje neko kasnije slaže u neku veću celinu, optimizuje se, "brusi" postojeće itd.
Postoji i ta "industrija" radova, postoje i akademski lobiji dakako itd. No, to je već zasebna tema

[pesovic]

Treba naglasiti da je u pitanju porast (multiple) citiranosti, sto ne znaci da su radovi nasih naucnika najcitiraniji.
Uzmimo na primer: ako naucnici iz SAD imaju 1 milion citata u prosloj i 1.5 milion citata u ovoj godini, to znaci da je porast citiranosti 50%. Ako nasi naucnici imaju 1 citiran rad u prosloj godini i 3 citirana rada u ovoj, to je porast od 200%. Po tome nasa 2 rada ce na papriu biti vrednija od pola miliona radova koji su objavili naucnici iz SADa. Ako se ne varam po ovome ovaj parametar je cisto marketinski.

Pozdrav
Uros

[marjan]

Da, upravo se vidi da su na listi "zemlje u razvoju", te da je porast relativan.
U određenim oblastima verovatno i jeste stvar u "porastu 200%" (bio jedan rad, pa onda dva), ali se ne bih kladio da je tako u svih 12

[pesovic]

Stvar je definitivno u procentima, ista stvar je i sa ekonomijama, npr. Nemacka ima porast BDPa reda desetog dela procenta a mi reda nekoliko procenata, sto ne znaci da smo napredniji od njih, niti da cemo ih u skorijoj buducnosti presisati. Mislim da je u ovom slucaju merodavnije koristiti neki apsolutni porast podeljen sa brojem stanovnika zemlje.

[marjan]

To nas ne stavlja u isti koš sa "velikima" (niti ćemo tamo biti u ovom eonu), ali je dobro da postoji porast u odnosu upravo na nas same.
Mali smo mi na mnogim mapama, svaki napredak je dobrodošao.
A i kao marketing - nije loše da poneko vidi da se nešto radi i kod nas, te da i radove "Srbijanaca" vredi pogledati kad se nešto istražuje.

[pesovic]

Hteo bi se samo naglasiti da nisam mislio da osporim "budjenje" nase nauke. Indeks citiranosti je kao sto je Marijan rekao, jedan od najpouzdanijih parametara kvaliteta nekog naucnog rada. Ocigledno je da su nasi naucni radovi poceli da dobijaju na kvalitetu, cim im raste indeks citiranosti. Kao sto vidite mesto na ovoj listi zauzimaju naucno zaostale zemlje (a mi za nasu uporno trvrdimo suprotno), videcete da ce za koju godinu nas sa ove liste potisnuti Avganistan, Turkmenistan, Tadzikistan....

[marjan]

Verovatno hoće: tu se pojavi onaj ko se "pokrene".
Pitanje je šta je sve uticalo na ovo. Sigurno je jedan od faktora pritisak sa novim pravilnicima koji diktiraju posedovanje radova na famoznoj SCI listi. Verovatno uzroci leže i u brojnim projektima koji su u poslednjih nekoliko godina realizovani uz pomoć sa strane i/ili od strane države, odakle je svakako iznikao izvestan broj radova.

[pesovic]

Ocigledno je da je i jedno i drugo razlog povecanog broja radova.
Nazalost nasa nauka i privreda iz godine u godinu idu u suprotnim smerovima, privreda nazaduje i stagnira a nauka napreduje. Bojim se da se bavljenje "naukom radi nauke" ne donosi nikakvo dobro ovom drustvu, vec samo pojedincima, a i njima ta nauka sluzi samo da zadovolje zahteve za doktorsku disertaciju ili pozitivnu ocenu projekta. Mnoge su se stvari izokrenule naopako po pitanju naucnih radova, ranije (od 50 do 90tih) su ljudi radili i stvarali, pa su tek tada uzgred pisali radove, sada niko nista ne radi, samo se pisu radovi.