Diplomski vs. Završni rad

[Siniša Ranđić]

Srpsko visoko školstvo već šestu godinu oficijelno gazi Bolonjskim stazama. Nepotrebno je reći da još uvek, osim ako izuzmemo manje - više stidljive komentare, nemamo ozbiljnu i celovitu analizu iskustava koje nam je doneo Bolonjski proces. Moje lično i krajnje paušalno mišljenje je prilično negativno, jer to što je kod nas zaživelo je u domenu naših poslovičnih pristupa važnim stvarima - nešto što liči na onu narodnu, "kako mali Đokica zamišlja reformu školstva".

Ako za trenutak ostavimo po strani simpatisanje ili ne simpatisanje "Bolonje" pred sebe možemo da postavimo praktičan problem. Na koji način i u kojoj meri treba da se razlikuju nekadašnji diplomski rad od sada predviđenog završnog rada. Bojim se da za sada sve liči na one priče o Nasradin Hodži, gde su se slične priče, koje su sledile obično nazivale "Isto to samo malo dugačije". Možda će nekome ovi moji komentari i služenje metaforama iz našeg života ličiti na šalu. Ali kao što glavni junak iz nekada popularne serije "Ljubav na seoski način", protiveći se nastojanjima rodbine da ga oženi aludira na "trgovinu s živi ljudi" i ovo nedefinisano stanje zaista liči na "igranje sa živim ljudima".


Svesnim relativizovanjem kvaliteta osnovnih studija fakulteti daju za pravo potencijalnim poslodavcima da nipodaštavaju znanje svršenih studenata. S druge strane guranjem istih na vodenicu master studija praktično se vraćamo na one iste pozicije sa kojim smo uvođenjem "Bolonje" želeli da pobegnemo. Bez jasno definisanih pravila, kojih će se pridržavati i fakulteti i privreda naše visoko školstvo će ličiti na sveže okrečenu fasadu na kojoj stoji "Džabe ste krečili".


Naslov teme je ovde poslužio kao moto problema. Već ove godine na Tehničkom fakultetu nas čeka izrada završnih radova (ma kako se oni zvanično zvali) na studijskim programima koji traju tri godine, a za godinu dana i na onim koji traju četiri godine. Pitanje je da li ćemo se posuti pepelom i reći "To je ustvari isto, ali nije baš sasvim istom isto". Htedoh da se ponovo poslužim jednom izrekom, koja je skoro postala narodna iako je potekla od jednog političara, ali bojim se da bi bila krajnje neprikladna. Ako ne pokušamo da se promenim i za početak probamo da damo bar neke odgovore postaćemo nepovratno otuđeni deo zajednice.

[Siniša Ranđić]

Dilema postavljena prilikom pokretanja ove teme inicijalno je imala nešto drugačiji smisao od onoga na šta se ceo problem izmetnuo. Uslovi studiranja po "Bolonjskim" principima i trka studenata i nastavnika da studije pretvore u srednjoškolsko obrazovanje sama po sebi je odredila dimenziju današnjih diplomskih ili završnih radova, ma šta se pod tim podrazumevalo. Jednostavno vreme koje studentima stoji na raspolaganju za redovni završetak studija uticalo je da obim i kvalitet diplomskih radova ne bude na nivou radova koji su realizovani u okviru studija koje su trajale deset semestra. Da li je to dobro i ako nije kako problem prevazići je jedan od temeljnih problema Bolonjskog procesa. Bez obzira što se mnogi nekritički pozivaju na Evropu i slično, savremene studije u Srbiji su se, usuđujem se to reći, pretvorile u malo tržište. Čega, zaključite sami ili iznesite svoj stav.

[Siniša Ranđić]

Negde sam već pisao o problemu kojem želim da posvetim pažnju u ovom tekstu. Ali nikad nije loše vraćati se nečemu što je jako važno, kako za studente, tako i fakultete kao institucije i naravno nastavnike, kao neposredne izvođače radova.

Za očekivati je da student svoje studije završi za predviđeni broj semestara i da sa završnim činom, tj. izradom diplomskog rada ne uđe u novu školsku godinu. Nažalost sa sadašnjim brojem predmeta u završnom semestru to je veoma teško, a ponekad i nemoguće. Ne treba da navodim modalitete koji mogu da se sretnu tokom završnog semestra, ali poćiću od jednog, objektivno najrealnijeg slučaja. A to je da student uspe da sve ispite položi zaključno sa JUNSKIM ispitnim rokom, u najboljem slučaju oko 25. juna. Ako tada krene da radi diplomski rad, koji treba da okonča do 30. septembra na raspolaganju mu ostaje praktično tri meseca, koliko je predviđeno za izradu diplomskog rada. Međutim, ne treba zaboraviti da se radi o dva letnja meseca tokom kojih većina studenata sa strane nema stan u Čačku, nastavnici kod kojih rade diplomski rad nisu prisutni na fakultetu, fakultet je ograničeno vreme otvoren, ... To znači da se diplomski rad realizuje u krajnje neregularnim uslovima. Pretpostavljam da će neko reći da se neformalno student može dogovoriti sa nastavnikom i započeti izradu diplomskog rada pre nego položi sve ispite. Teorijski to je moguće, ali praktično to je veoma teško izvodljivo, jer traje semestar, studenti su zauzeti predavanjima. Ako se prave kompromisi na štetu bilo koje aktivnosti onda cilj - da se diplomira u predviđenom roku ili već tokom juna - jula postaje još više nedostižni san.

Ovakvo stanje nameće potrebu da se razmišlja o čitavom nizu promena koje treba izvršiti u organizaciji rada fakulteta da bi se postigli optimalni rezultatai. Poći će se od formalne logika koja polazi od pretpostavke da fakultet postoji da bi se obezbedili uslovi za školovanje stručnjaka u različitim oblastima. To znači da i nastavnici i saradnici imaju svoje mesto na fakultetima da bi se omogućilo ispunjenje napred postavljenog zadatka. Ova logika se može dalje razvijati, ali treba postaviti pitanje da li su obezbeđeni svi uslovi za ispunjenje osnovne funkcije fakulteta. Nije teško zaključiti da nisu, jer napred navedeni problem diplomskih radova samo je jedan od problema koji opterećuju delovanje fakulteta. Ovaj tekst nema pretenziju da daje odgovore na sve probleme u radu fakulteta. Želja je da se pokuša otkloniti usko grlo u završetku studija od strane većeg broja studenata nego što je to sada slučaj, makar kroz davanje boljeg okvira za izradu diplomskih radova. Na duži rok treba voditi računa da se kod sledeće akreditacije učini napor da se smanji broj predmeta u poslednjem semestru, čime bi se studentima omogućilo da u okviru ovog semestra paraleno urade diplomski rad i polože nastavnim planom predviđene ispite.

[Siniša Ranđić]

Razvoj informacionih tehnologija stvorio je privid da se mnoge stvari u obrazovnom procesu mogu realizovati na tzv. off - line principu, tj. bez direktnog kontakta sa nastavnicima i saradnicima. To podrazumeva razmenu elektronskih poruka i tzv. chat. Bojim se da ovakav pristup ima upravo negativan efekat na obrazovni proces. Ako pođemo od sebe, moramo priznati da je nemerljiv značaj u našem školovanju bio neposredan kontakt sa nastavnicima i saradnicima i "živa reč" koja je pružala ona neophodna pojašnjenja, koja su značajno skraćivala proces učenja i usvajanja znanja. 
Što se tiče izrade diplomskih radova praksa pokazuje da je sve češći slučaj njihove izrade "na daljinu". Pod tim se podrazumeva da student sedi kod kuće tokom izrade diplomskog rada. Pri tome se dešava, pogotovu ako je tema rada teorijske prirode da sa mentorom isključivo komunicira putem Interneta. Ovakva situacija je u velikoj meri uzrokovana objektivnim okolnostima o kojima je pisano u I delu, ali polako se prihvata i kao vid konformizma kome teže i nastavnici i studenti. Osustvo permanentne neposredne komunikacije između nastavnika i studenta neminovno vodi lošijim rezultataima nego što bi se postigli kada bi rad diplomca bio permanentno na uvidu nastavniku. Ovo mogu da potvrdim vlastitim iskustvom u izradi diplomskog rada na Elektrotehničkom fakultetu. 
Da bi se podigao nivo diplomskih radova, obezbedilo njihova efikasna izrada potrebno je obezbediti uslove da diplomci tokom izrade diplomskog rada vreme provode na Fakultetu i budu u permannetnoj komunikaciji sa mentorom.