Fakultet tehničkih nauka - COMPUTING CURRICULA 2017

[Siniša Ranđić]

Nisam zaboravio na rang listu univerziteta. Sledeća četri univerziteta su:

• Tshingua University - http://www.tsinghua.edu.cn/publish/newthuen/newthuen_cnt/faculties/faculties-1.html  
• Ecole Polytechnique Federale de Lausanne (EPFL) - http://ic.epfl.ch/computer-science/study-plan_bachelor_2-3
• The University of Hong Kong - http://engg.hku.hk/home/beng/BEng-CE.htm
• The University of Edinburgh - http://www.eng.ed.ac.uk/undergraduate/engineering-degrees

[Miloš]

Profesore da li postoji neki uslov koliko student moze da ima minimalno/maximalno ispita tokom studiranja?

Koliko se secam mi smo imali, racunajuci po godinama, 10-11-12-10, sto dodje ukupno 43 ispita ne racunajuci zavrsni rad i strucnu praksu, koju smo imali u 4. godini.

I druga stvar, da li ima neko pravilo o raspodeli 480 evropskog sistema prenosa bodova ili se rasporedjuju po tezini predmeta, u dogovoru sa profesorima?

[Siniša Ranđić]

Bio bih neiskren kada bih rekao i DA i NE. Tj. da li negde postoji ograničenje i u max i min stranu broja ispita tokom četiri godine studija. Sad sam pogledao na Matematičkom fakultetu na studijskom programu Računarstvo i informatika sluša se 40 predmeta. A sam si rekao da je tvoja generacija imala preko 40 ispita. Što se tiče ESPB bodova ja sam negde imao brošuru u kojoj je data metodologija kako se računaju bodovi. Međutim, u principu se primenjuje metoda nezameranja, tj. da svi predmeti imaju isti broj bodova da se ne bi neki profesor osećao manje vredan ako njegov predmet ima manje bodova. To je glavni paradoks da se predmeti kroje prema nastavnicima, a ne prema zahtevima struke. Zato se ja ovde borim za pristup da se plan kroji prema potrebama struke. A onda ćemo da vidimo da li imamo nastavnike koji će to da predaju, ko će morati i zašto da se prilagođava struci, a ne struka nama.
Znači treba ovaj problem još malo izanalizirati, posmatrajući i domaća i strana iskustva. Paralelno sa tim ja bih probao da popunimo tabelu sa strukturom koju sam ja predložio pa da onda vidimo da li nam nešto fali iz struke i da onda izvršimo konsolidaciju.

[Marko Аcović]

Nastavni program bi trebalo da bude sastavljen prema zahtevima struke a ne prema nastavnicima. Sa ovim se apsolutno slazem. Ipak, postavio bih sad pitanje vezano za dostupan nastavni kadar. Sastavicemo neki nastavni plan ali sta ako dodjemo do zakljucka da nemamo potreban kadar koji bi dati nastavni plan izneo do kraja? Hocemo li po ko zna koji put da prilagodjavamo nastavni plan prema profesorima? Kakav je plan za ovaj slucaj? Zaposljavanje novih ljudi i otpustanje onih koji se ne uklapaju u nove trendove ili mozda prilagodjavanje postojeceg kadra u vidu obuka i kurseva. Kojim mehanizmima "naterati" postojeci kadar da se prilagodi novom planu?

[Siniša Ranđić]

To se zove suočavanje sa istinom. Krajnje je vreme da se svima nama to desi. Ovako ćemo i dalje biti "zvezda u usponu", kako danas preneše mediji vest iz Davosa i to baš u visokoškolskom obrazovanju. Zaboravih da zapamtim link pa ne bih da prepričavam, možda neko pronađe. 
Potrebno je ono što se predloži dobro obrazložiti i argumentovati. Pa onda neka neko kaže da taj plan sa aspekta struke ne valja. Sve drugo je slika stvarnosti. A ona se mora menjati. Kako, pa neki od puteva su već ovde predloženi.

[Siniša Ranđić]

Baveći se različitim aspektima nastavnog plana i programa računarstva na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku neminovno mi se nametnulo još nekoliko problema. Naravno pored svih onih koji su u okviru ove diskusije pomenuti. Kada se malo detaljnije analizira može se videti da bi se rešavanjem tih problema gotovo jednostavno prevazišli i svi već postavljeni problemi i dileme. 
Jednostavno pre izrade ovog nastavnog plana (nećemo se sada vraćati na početak) celishodno bi bilo da se izrade dokumenti, kao što su:

• Strategija razvoja Fakulteta tehničkih nauka u Čačku

Dva osnovna dela ove strategije trebalo bi da budu:

• Strategija razvoja naučnoistraživačkog rada na Fakultetu
• Strategija razvoja obrazovne delatnosti Fakulteta.

Na taj način bi se jasno definisalo šta su glavni pravci razvoja Fakulteta, tj. šta su prioriteti. Trenutna razuđenost obrazovne delatnosti implicira odgovarajuću širinu istraživačke delatnosti, što relativno mali fakultet, kao što je naš ne može da izdrži. rešenje ovog problema vidim samo ako se Fakultet bude razvijao u dva smera:

• Prerastanju postojećih čačanskih fakulteta u integrisani Univerzitet
• Redukovanjem obrazovne delatnosti Fakulteta u smislu dobijanja kompaktnije istraživačke strukture. Određeno međurešenje ovog problema bilo bi formiranje još jednog fakulteta koji bi se po obrazovnom profilu smestio između tehnike i društveno - humanističke oblasti. 

Ako se nešto od ovoga ne uradi istraživanje će se nastaviti po principu "one - man show", tj. u veoma malim grupama istraživača, koje nikako ne mogu biti respektavilan stvaralački faktor. Ovde sam samo u strama naznačio uočene probleme i dao ad hoc moje razmišljanje o njihovom prevazilaženju. Dalja elaboracija bi neminovno ličila na definisanje pomenutih strategija zašta nemam ni mandat, a ni ...

[Siniša Ranđić]

Da se opet vratimo školama:

• The University of Tokyo -
• The Chinese University of Hong Kong (CUHK) - http://www.cse.cuhk.edu.hk/v7/en/ce/scheme.html
• Peking University - http://english.pku.edu.cn/Admission/Undergraduate/undergraduatecourse/index.htm
• University of British Columbia - http://you.ubc.ca/ubc_programs/computer-science-vancouver-bsc/#program-information
• Georgia Institute of Technology - http://www.cc.gatech.edu/schools

[Siniša Ranđić]

Pre nego pređemo na definisanje strukture i sadržaja našeg nastavnog plana pokušaću da se osvrnem na neka tuđa iskustva. Iako sam u okviru teme postavio linkove na najbolje rangirane univerzitete na planu računarstva i informatike analizu ću početi sa jednim domaćim iskustvom i ti ne sa onim koje bi svi očekivali - ETF, već nastavnim planom modula Računarstvo i informatika na Matematičkom fakultetu iz Beograda.
U prilogu je data struktura ovog nastavnog plana. Pre nego iznesem neka svoja zapažanja i komentare daću objektivne pokazatelje:

• Na osnovu strukture može se uočiti da se predmeti koje studenti izučavaju tokom svojih studija (ukupno ih je 40) mogu podeliti u sledeće grupe:

• Opšte obrazovne
• Matematičke
• Računarske
• Matematičko - računarske (ovde su svrstani predmeti koji u osnovi spadaju u matematiku, ali su suštinski važni za računarstvo iako mogu svoju primenu naći i u drugim oblastima nauke i tehnike).

Opšte obrazovni predmeti (2):

• Strani jezik
• Metodika nastave matematike i računarstva

Matematički predmeti (19):

• Analiza I
• Linerana algebra
• Uvod u matematičku logiku
• Geometrija I
• Analiza II
• Geometrija II
• Algebra I
• Geometrija III
• Algebra II
• Diskretna matematika
• Uvod u finansijsku matematiku
• Diferencijalne jednačine
• Verovatnoća i statistika A
• Kompleksne funkcije
• Verovatnoća i statistika B
• Geometrija III
• Geometrija IV
• Istorija i filosofija matematike
• Funkcionalna analiza

Računarski predmeti (17):

• Programiranje I
• Programiranje II
• Uvod u organizaciju i arhitekturu računara I
• Objektno orijentisano programiranje
• Dozajn programskih jezika
• Kompilacija progrtamskih jezika
• Programske paradigme
• Uvod u relacione baze podataka
• Operativni sistemi
• Arhitektura računara I
• Programiranje baza podataka
• Računarske mreže
• Računarska grafika
• Arhitektura računara II
• Istraživanje podataka I
• Uvod u WEB i Internet tehnologije
• Razvoj softvera

Matematičko - računarski (10):

• Uvod u numeričku analizu
• Konstrukcija i analiza algoritama
• Leksička analiza i njene primene
• Numeričke metode
• Matematička logika u računarstvu
• Teorija algoritama
• Operaciona istraživanja
• Teorija igara sa primenama
• Uvod u interaktivno dokazivanje teorema
• Programski paketi u matematici

Pored navedenih predmeta postoje i (3) predmeta koji spadaju u druge oblasti:

• Uvod u teorijsku mehaniku
• Odabrana poglavlja astronomije
• Veštačka inteligencija

[Siniša Ranđić]

Planirao sam da navedem prvih 50 univerziteta:

• Cornell University - http://www.cs.cornell.edu/undergrad/rulesandproceduresengineering
• University of Waterloo - https://cs.uwaterloo.ca
• California Institute of Technology (CALTECH) - http://eas.caltech.edu
• University of Washington - http://www.cs.washington.edu
• University of Illinois at Urbana - Champaign - http://www.ece.illinois.edu/academics/ugrad/curriculum/

[Siniša Ranđić]

Poslednjih dana sam se bavio nekim drugim stvarima, naravno ne manje vežnim. Međutim, vreme je da se vratimo razmišljanjima kako treba da izgleda nastavni plan studijskog programa računarstvo. U međuvremenu je aktuelizovana mogućnost proširenja kvota za studije informacionih tehnologija. Da li tu spada i računarstvo ne bih špekulisao. Ali ima jedna zanimljiva ideja koja se nekako stidljivo pojavila u javnosti. A radi se o predlogu da država finansira dobre nastavne planove tako što će davati studentima 1500+100 evra za školovanje na fakultetima koji imaju dobre nastavne programe. Pri tome se izgleda prevenstveno misli na nastavne planove u okviru kojih bi se školovali programeri, ali tako da dobiju praktična upotrebljiva znanja na bazi kojih mogu da se odmah uključe u proizvodni proces, tj. odmah mogu da se bave programiranjem na ozbiljnom nivou. Ono 1500+100 evra znači da država daje 1500, a pojedinac, tj. student treba da uloži svojih 100 evra i da sa tim ide na studije. 
Hoću da verujem da neko ko misli da mu je to zadatak pokušava da osmisli efikasniji način za školovanje stručnjaka sa praktičnijim znanjima. Međutim, moramo da postavimo ozbiljna pitanja:

• Da li imamo dovoljan broj sposobnih nastavnika za ovakav koncept školovanja?
• Da li imamo dovoljan broj potencijalnih studenata koji će na kraju stvoriti kritičnu masu stručnjaka koji će Srbiji doneti visok nivo akumulacije od programerskog posla?

Ne smemo zaboraviti da se radi o procesu koji ne može dati rezultate preko noći. Moraju se stvoriti uslovi za promenu životne i radne filosofije, jer ipak nije dovoljno proći pored računara i postati stručnjak za njih, ma šta to značilo.

[Marko Аcović]

Mislim da bi odgovor na oba pitanja bio negativan u nasem okruzenju. Vecina kvalitetnih ljudi nema nikakvih dodira sa obrazovnim sistemom i u tom smislu mislim da nemamo dovoljno strucnog kadra. Bilo bi dobro da fakulteti privuku razne strucnjake iz raznih oblasti racunarske tehnike i IT-a uopste kako bi preneli svoja znanja studentima a i nastavnicima.
Za drugo pitanje i ne moram da elaboriram odgovor. Jednostavno, fali nam ljudi.

[Siniša Ranđić]

Zaboravio sam da napišem da se po novom Zakonu o visokom školstvu predviđa mogućnost da nastavu na fakultetima izvode i stručnjaci iz privrede, tj. prakse. Mislim da bi to bilo jako povoljno na planu praktične nastave - prenošenja praktičnih iskustava u načinu rešavanja problema i primeni konkretne tehnologije, bilo na planu programiranja, bilo projektovanju i realizaciji hardvera.

[Marko Аcović]

Sad se postavlja novo pitanje: ko odredjuje ko je strucnjak za odredjenu oblast, tj koji su kriterijumi da bi se za nekog reklo da je strucnjak u svojoj oblasti?

[Siniša Ranđić]

Činjenica je da u Srbiji ne postoji preterano razvijena računarska indistrija koja bi u okviru sopstvenog razvoja okupljala stručnjake koji bi širili vidike u oblasti računarstva. Takvih stručnjaka ako izuzmemo fakultete, gde se podrazumeva da su nastavnici stručnjaci za oblast u kojoj deluju i izvode nastavu, postoji uglavnom na institutima. Nažalost instituta kao što je nekada bio "Mihajlo Pupin", VTI, Matematički institut JNA nema previše tako da će prostor za angažovanje stručnjaka u rangu profesora biti veoma sužen. Međutim, ako pomenuta razmišljanja ostvare fakulteti će moći da anagažuju vrsne inženjere u svojstvu saradnika za potrebe izvođenja pre svega praktičnih vežbi.