Fakultet tehničkih nauka - COMPUTING CURRICULA 2017

[Marko Аcović]

Ako bismo se, za pocetak, vratili na program iz 2005. da li bismo imali ljude koji bi taj program mogli da iznesu do kraja? Drugim recima: imamo li kadar? Ako nemamo, sta onda ciniti?

[Bojan]

Ako nemamo onda da napravimo grupu za ucenje onoga sto fali od predmeta na faksu.

[Marko Аcović]

Apsurdno je da imamo samo 10 ljudi na smeru koji bi trebalo da je jedan od najpopularnijih u danasnje vreme. To dovoljno govori o tome kako se radi. Smatram da bi profesore trebalo pritegnuti da se uozbilje i da se osveste. Kao da ne shvataju vreme u kom se nalaze. Naravno, trebalo bi izvrsiti pritisak i na rukovodstvo.

[Bojan]

Mislim da je IT popularniji od RI(Broj ljudi).Zasto malo ljudi upisuje Eri pre svega jesu predmeti(2 fizike).Mislimda bi bila dobra ideja da se pritegne rukovodstvo.Jer ako sledeca akreditacija ne uspe ,cemu onda RT smer.

[Marko Аcović]

Mislim da je IT popularniji od RI(Broj ljudi).Zasto malo ljudi upisuje Eri pre svega jesu predmeti(2 fizike).Mislimda bi bila dobra ideja da se pritegne rukovodstvo.Jer ako sledeca akreditacija ne uspe ,cemu onda RT smer.

Popularniji je samo po nazivu. Predmeti su im ocajni.

[Bojan]

Predmeti im jesu ocaj.To studentima i odgovara.Imaju ljudi vise menadzemta nego programiranja.

[Marko Аcović]

To onda nije IT. Studenti su prevareni. Na slican nacin su prevareni i na RI.

[Bojan]

Nista.Ajde onda sve smerove da promenimo.

[Siniša Ranđić]

Koristim priliku da dok čekam polazak za Berlin da nastavim preliminarno razmatranje parametara koji okvirno utiču na proces definisanja novog nastavnog plana računarstva na FTNCa. Današnja tema je vezanost plana za elektrotehniku i elektroniku.

• Povezanost sa elektrotehnikom – Znam da ću možda izgledati sentimentalan, ali još uvek računarstvo vidim u dobroj vezi sa elektrotehnikom. Da bih ove stavove objasnio na plastičan način moguće da neće biti docvoljne samo reči. Verovatno ću u nekoj sledećoj iteraciji diskusije posegnuti i za crtanjem. Upravo mi mogućnost da on line ilustujem ovu svoju priču jako nedostaje. Upravo isti osećaj imao sam juče i danas tokom projektnog sastanka kome prisustvujem. Jednostavno falile su mi tabla i kreda da bih najefikasnije artikulisao svoje predlog i primedbe na izložena rešenja. No sada nije priča o obrazovnim tehnologijama već razmatranju pristupa u definisanju nastavnog plana računarstva, koji računarstvo neće svesti na puki nivo nauke (Computer Science), već će ostaviti dovoljno veze sa onim što računar u svojoj biti jeste – električni i elektronski uređaj. Protekle godine sam se potrudio da prikupim informacije o svim bivšim studentima RT/RI. Od 295 pozivu se odazvalo oko 170 studenata. I kao što sami možete da vidite većina se bavi poslovima koji su vezani za razvoj softvera i to prevashodno aplikativnog. Po mom mišljenju da bi se neko tim poslom bavio nije neophodno da završi studije računarstva. Istovremeno to ne znači da studije računarstva treba prosto usmeriti ka izučavanju alata za programiranje, uključujući izučavanje danas najpopularnijih programskih jezika. Takođe, ne smatram da naše studije treba budu usmerene ka onome što se zove računarsko inženjerstvo (Computer Engineering). Naše studije definitivno treba da bude ,,nešto između", jer je to uslovljeno stanjem naše privrede, razvoja, ali i celog društva. Polazeći od pretpostavke da studenti kada završe fakultet pored opštih znanja iz struke moraju da znaju da razmišljaju odnosno posediju jednu globalnu sposobnost za rešavanje problema, naravno u kontekstu razvoja računarske podrške. U konkretnom slučaju to podrazumeva da znaju da daju projektna rešenja u pogledu, hardvera, sistemskog softvera, alata za razvoj i na kraju samih aplikacija. Značajna pažnja u računarskom obrazovanju mora da se vodi i na planu primene računara i računarskog softvera. Shodno tome prirodno se nameće i potreba za znanjima iz elektrotehnike i elektronike kao bazičnim strukama. Zato mislim da bi bilo pogrešno da se u potpunosti eliminišu predmeti u okviru kojih se stiču odgovarajuća znanja. Verovatno će biti potrebno izvršiti određena sažimanja predmeta i gradiva, ali elektrotehnička osnova treba da postoji. Iako će neki pomisliti da je ovo plod sentimentalnosti i mog hardverskog opredeljenja. Međutim, uvek treba imati u vidu da treba očekivati da će sve više softvera migrirati direktno u hardver. Za takve poslove neće biti dovoljna kursistička znanja, koja ponekad mogu da prođu u slučaju poslova koji zahtevaju znanja iz korišćenja programskih jezika. Naravno radi se o poslovima koji su iz domena aplikativnog softvera.

[Siniša Ranđić]

• Struktura nastave – Ovaj parametar se odnosi na dva segmenta računarskog obrazovanja: redosled obrade pojedinih elemenata struke i način na koji bi se ta znanja prezentovala studentima. Iako ovo drugo spada u segment obrazovnih tehnologija treba imati na umu specifičnosti računarstva kao struke i zahteva koje treba zadovoljiti tokom obrazovnog procesa. Tri osnovna stuba računarstva su: računarski hardver, operativni sistemi i programski jezici. U skladu sa tim i treba koncipirati strukturu računarskog obrazovanja. Tj. treba pokušati da se osmisli redosled upoznavanja studenata sa potrebnim računarskim znanjima kako bi se obezbedili uslovi da se nova znanja naslanjaju na prethodno stečena znanja. Pri tome treba voditi računa da postoje i računarska znanja koja su interdisciplarna, tj. u sebi sublimiraju znanja iz više oblasti računarstva. I na kraju treba u sve to uklopiti i aplikativne aspekte računarstva. Kada govorimo o načinu prenošenja znanja svedoci smo da nema nikakve razlike u pristupu prenosu znanja iz npr. matematike i računarstva, a to se može primeniti i na bilo koju drugu oblast. Kod nas i dalje postoji podela na predavanja i vežbe, koje su uglavnom auditorne. Mislim da se na tom planu mora napraviti revolucionaran zaokret u kome bi se sve vežbe izvodile u laboratorijskim uslovima uz pomoć računara. Istovremeno kao interfejs između predavanja i vežbi trebalo bi uvesti časove diskusije o prezentiranim znanjima u kome bi studenti dobijali dodatna pojašnjenja od strane nastavnika, ali bi se i pripremali za praktično vežbanje i upoznavanje sa obrađenom materijom.

[Miloš]

Malo je neumesno da bivsi ili sadasnji studenti komentarisu profesionalnost kadra na fakultetu, Da postoji prostora za napredak, postoji, da ima volje da se napreduje, profesor Randjic je najveci dokaz, da ima i onih kojih ce da zabusavaju i da se bune, uvek je bilo, ali sve to ne treba da nas sprecava da napravimo jedan dobar program za koji ce gotovo svi reci da je preambiciozan. Poenta je popraviti sistem, za pocetak neka se i 30% novog programa usvoji bice to veliki korak i  napredak, a kasnije boriti se za nastavak usavrsavanja programa.


Sto se tice izbacivanja elektrotehnike i elektronike, to je neozbiljno. Embedded sistemi se zasnivaju upravo na elektronici, senozorima, mikrocipovima i sl. Ne mozete raditi sa njima, ako ne znate osnove elektronike.
Ima predmeta koji treba izbaciti, ali to nikako nije npr. elektronika. Po meni je realnije izbaciti matematiku 2, a ubaciti analizu i statistiku, naravno i naka poglavlja o algoritmima. Neverovano je da je matematika danas postala nauka kojoj se pristupa kao da je geografija. 16 godina sam se skolovao i tokom svake godine skolovanja sam imao matematiku, a nikad mi niko nije rekao za zlatni presek i Fibonacijev niz, da ne spamujem temu, necu vise o ovome...


Svakako treba imati u vidu da se odredjeni predmeti izucavaju da bi studenti naucili kako da pristupaju problemu, kako da dodju do resenja i na kraju kako da provere da li je ispravno resenje. Za to su prvenstveno namenjeni predmeti u kojima ima proracuna, tj. matematike, ali ne matematike koja podrazumeva koriscenje nekih pravila kao pri resavanju izvoda i integrala, vec gde morate malo i mozak da uklucite.

Sto se tice softvera, fakultet treba da iskoluje programere, a ne kodere. Programeri treba da znaju kako da pristupe problemu, da analiziraju dati problem i da ga rese na najbolji nacin, a tek na kraju da iskodiraju to ili da to prepuste koderima. Siguran sam da studenti zele da budu programeri, a ne koderi. Zbog toga mislim da nije potrebno uvoditi 10 programskih jezika, vec se fokusirati na 2-3 koji ce da obuhvate sve paradigme programiranja, naravno imajuci u vidu tendencije koriscenja odredjenih programskih jezika.

[Marko Аcović]

Da li je neumesno komentarisati profesionalnost kadra na fakultetu? Naravno da je umesno. Valjda je kritika dobrodosla ako se zeli napred. Bio sam i student a i radio sam na fakultetu i video sam koliko ima volje za promenama. Problem je sto je mnogo onih koji bi da zabusavaju a malo onih koji bi stvarno da nesto promene. Promena zahteva ulaganje energije. Vecina razmislja ovako: sto da radim kad mi je dobro i ovako, malo raduckam a plata redovna i dobra. Program ce verovatno zvucati preambicozno ali je svakako dostizan. Ja sam za to da se do cilja dodje u etapama. Kao jedna od mera predlozio bih vracanje nastavnog programa iz 2005. godine.

Sto se tice izbacivanja OET i elektronike, zavisi sta se zeli postici. Ukoliko nas zanima cist Computer Science, onda nam OET i elektronika nisu zanimljivi. Racunar se posmatra kao apstraktna masina i ne zanima nas kako se program izvrsava u hardveru. Ako se pak ide na Computer Engineering ili neka njegova varijacija, onda su OET i elektronika svakako neophodni.

Sto se tice matematike, za pocetak bi trebalo izbaciti to Matematika 1,2,3,... i uvesti samo ona poglavlja koja su neophodna za struku. Bez matematike nema govora o ozbiljnom bavljenju racunarskom tehnikom. Koji je odnos predavanja/vezbi optimalan za matematiku i koliko obradjivati teoriju a koliko zadatke, o tome se moze diskutovati. Licno smatram da se najbolje uci kroz primere i uz razumevanje teorije.

Slazem se za ovo da fakultet treba da skoluje inzenjere koji ce sistemski da pristupaju problemu. Kodiranje je tu najmanji problem. Najteze je osmisliti optimalno resenje. Fokus treba da bude na paradigmama a ne na konkretnim implementacijama istih. Drugim recima, treba savladati principe, programski jezici se lako nauce kad se razumeju principi.

[Siniša Ranđić]

• Usmeravanje – Važan parametar studija predstavlja i stepen u kome se vrši usmeravanje, tokom obrazovanja unutar određene struke. Kao što se vidi iz preporuka koje su date u okviru CC2005 računarstvo je podeljeno na pet segmenata – računarske nauke, računarsko inženjerstvo, softversko inženjerstvo, informacione sisteme i informacione tehnologije. Ne bih se ovde detaljnije upuštao u okvire svakog od navedenih segmenata, jer praksa u Srbiji ne prati ove trendove tako da bi pre svega bilo potrebno detaljnije objašnjavati tu podelu dosta širokom krugu ljudi. A bojim se da bi to bio prilično jalov posao. U Srbiji su na snazi još uvek neke okoštale podele, kojih se teško oslobađamo i tu je jedan od razloga zašto ne idemo brže napred. Ilustrovaću to samo jednim jednostavnim primerom. Pod kapom Ministarstva postoje tzv. matični naučni odbori, koji su odlukom ministra dobili nove članove. Navešću samo dva od tih odbora – jedan je za elektroniku, telekomunikacije i informacione tehnologije, a drugi za mašinstvo i indistrijski softver. Bojim se da tu nešto ne štima. Pogotovu ako se pogleda sastav odbora. U onom prvom sede i neki ljudi koji sa problematikom imaju tek toliko veze što su neminovno korisnici računara. A u drugom zbog onog ,,softver" u nazivu u neprirodnom okruženju sede i oni kojima je mesto u prvom odboru. Izgleda da može da se priča i galami do mile volje oni koji ,,kolo vode" i ne haju za to. Iako nam se da hoc čini da razvoj računarstva kao struke zahteva užu specijalizaciju, tj. osposobljavanje za rad u uskim stručnim oblastima, stanje srpske privrede pa i ove računarske navodi na drugačija razmišljanja. Tj. postavlja se pitanje koliko duboku specijalizaciju, tj. usmeravanje tokom studija treba predvideti. Lično smatram da prve tri godine treba posvetiti osposbljavanju studenata za uspešno ,,plivanje" u računarstvu kao najširem pojmu. U te tri godine treba izučavati i određeni broj predmeta koji računarstvo povezuju sa elektrotehnikom i elektronikom, kao i opšteobrazovne predmete. Što se tiče računarstva u trećoj godini, tačnije u šestom (VI) semestru određeni broj predmeta može se birati iz grupa predmeta, koje treba da budu konzistentne, tj. ne treba da među predmetima koji se biraju postoji velika razlika. U sedmom (VII) i osmom (VIII) semestru uglavnom treba da se biraju predmeti, ali među njima treba da postoji veća razlika. To konkretno znači da se studenti mogu opredeljivati na relaciji hardverski – softverski predmeti. Na ovaj način će se dobiti inženjeri koji će imati visok stepen fundamentalnih računarskih znanja, ali posedovati i određeni stepen specijalizacije. Iako se ovde prvenstveno bavimo osnovnim studijama dublja specijalizacija, tj. usmeravanje ka pojedinim segmentima računarstva može se ostvrariti na nivou master studija.

[Siniša Ranđić]

Mislim da se polako fokusiramo ka onome što će biti koncept novog nastavnog plana - koji studentima treba da ponudi izbalansiran pristup računarskom obrazovanju kroz neophodan nivo teorije i prakse. Stvari moraju da dobiju svoje ime i prezime. Konkretan primer je matematika. Mora se prestati sa bezličnim matematika I, II, ... Mora se studentu dati ono što mu treba da bi mogao da modelira rešenje, tj. da napravi matematički model problema i konstruiše algoritam. Ne smeju se stvari prepustiti matematičarima da oni studente ubeđuju da im baš to treba što im oni predaju. U potpunosti se slažem sa Milošem, a to je ranije komentarisao i Marko da u sferi programiranja treba da se bavimo paradigmama, a ne kursevima programskih jezika. Hardver i srodna znanja moraju da se upoznaju da ne bi neko pomislio da u računaru ima neki "crnac koji gura elektrone" i da elektronika nije "đavolska stvar". Sada je trenutak da polako počnemo da sažimamo onu listu želja, koja je ranije ovde ponuđena, da pojedine predmete udružujemo u jedan, a neke grupišemo u izborne grupe, sve sa ciljem da se ponudi dobra obrazovna osnova. Ali i da se student stavi u aktivnu ulogu pri izboru, tj. kreiranju sopstvene sudbine, tj. curriculum - a po kome će steći znanja iz računarstva.

[Siniša Ranđić]

Svih ovih godina koliko razmišljam o strukturi nastavnog plana računarstva, jedna od važnih stavki je i broj predmeta i njihova raspodela po godinama, odnosno semestrima. Imajući u vidu da kod nas zimski semsetar načelno počinje počinje 1. oktobra i završava se 15. januara sledi da on traje tri ipo meseca. Nakon toga sledi tzv. januarsko/februarski ispitni rok u kome strudenti imaju dve prilike da polažu ispite. 
S druge strane letnji semestar počinje 15. februara i završava se 31. maja dakle takođe tri ipo meseca. Međutim, studentima na raspolaganju stoje dva ispitna roka junsko/julski i septembarsko/oktobarski. Ako se u obzir uzme da najčešće postoji i dodatni oktobarski rok sledi da studenti imaju više šansi za polaganje ispita nakon letnjeg semestra. Shodno tome broj ispita u letnjem semestru može biti veći nego u zimskom semestru. 
Moj predlog je da u zimskom semestru bude 4 predmeta, a letnjem semestru 5 predmeta. S obzirom da u 8. semestru treba uraditi i završni/diplomski rad predlažem da u ovom semestru studenti slušaju i polažu 2 ispita. Kada se izvrši sumiranje dobija se da studenti za osam semestara treba da polože ukupno 33 ispita i urade diplomski rad.
U prilogu je data oredložena struktura.