Home » Blog » Da li je stanje nepopravljivo, kao što izgleda

Da li je stanje nepopravljivo, kao što izgleda

Ako nam leto u pogledu toplote i nije bilo baš naklonjeno onda je početak leta nagoveštavao vrele dane u akademskoj zajednici. Ovoga puta pažnja je bila usredsređena na izradu doktorata, koji su skoro postali moderna stvar današnje Srbije. Ili je to samo bila dimna zavesa da se građani Srbije zabave i da im se odvuče pažnja od nekih drugih važnih stvari. Međutim, tema je i dalje aktuelna, što se vidi po čestim napisima u medijima. Članovi akademske zajednice se svim silama trude da svoj rad prikažu u što boljem svetlu. Poneka vest, kao što su ove vezane za doktorate bace senku na sve ono što se dešava na planu naučno – istraživačkog rada i obrazovanja koje je sa njim povezano. A onda postavimo pitanje – Da li je stanje nepopravljivo, kao što izgleda?

Činjenica je, da je nauka poslednjih dve do tri decenije uglavnom odvojena od privrednih tokova. I da se istraživanja uglavnom odvijaju po principu “umetnost radi umetnosti”. Rezultati istraživanja u principu služe da istraživači dobijaju odgovarajuće preference – doktorate, istraživačka ili nastavnička zvanja. Ovo je posebno na delu od kako se rezultati rada istraživača skoro isključivo vrednuju na bazi objavljenih radova u časopisima na tzv. Sci listama. U takvoj situaciji istraživači i nemaju interes da svoja istraživanja usmeravaju ka privredi, jer se to de facto ne vrednuje.

Takođe, učešće na projektima koje finansira Ministarstvo za nauku donosi u principu pristojnu novčanu naknadu. Posebno na univerzitetima, što još više “demotiviše” srpske istraživače da svoja istraživanja obavljaju kroz saradnju sa privredom. U takvoj situaciji u Srbiji danas postoji paradoks, da su se određeni indikatori nivoa naučno – istraživačkog rada poboljšali (broj objavljenih radova u časopisima sa SCi liste), a da je istovremeno uticaj tih istih rezultata na razvoj privrede faktički minoran.

Da li je stanje nepopravljivo, kao što izgleda – pred još jednim izazovom

Istovremeno statistika i ne samo ona pokazuju da je broj odbranjenih doktorskih disertacija u ovom veku višestruko povećan u odnosu na prethodni period. Takođe, broj studenata doktorskih studija rapidno raste. Ove činjenice takođe ukazuju na “povećanje” obima i kvaliteta naučno – istraživačkog rada u Srbiji. Jer bi trebalo da najviši nivo obrazovanja bude odraz stanja u navedenoj oblasti. Pošto se direktno na nju naslanja. Međutim, diskusija koja se od pre par meseci vodi na planu mogućih plagiranja doktorata i njihovog kvaliteta te pokazatelje stavlja pod znak pitanja.

Ovo ukazuje da stanje u Srbiji na planu naučno istraživačke delatnosti i najvišeg nivoa obrazovanja koje se na njega naslanja u najmanju ruku nije dobro. Naravno najlakše je kritikovati. Najvažnije je pitanje da li se i na koji način stanje u ovoj oblasti u Srbiji može prevazići. Pre svega sa aspekta da nauka postane bitan i vidljiv faktor društvenog razvoja, jer ona sada to nije. Jer zidanje „čardaka ni na nebu ni na zemlji“ u kome će stanovati samo naučnici ne može biti od interesa ni za jedno društvo. Pogotovu ne za srpsko koje je siromašno, a tendencija daljeg siromašenja se nastavlja.

Nauka vs. privreda

Zato je neophodno naučno – istraživački rad u Srbiji vratiti u korelaciju sa privrednim aktivnostima. Sredstva koja bi se dodatno ulagala u nauku treba pre svega usmeriti u školovanje mladih istraživača. Ali na način da oni permanentno budu uključeni u projektne aktivnsti fakulteta na kome se školuju u okviru doktorskih studija. Makar ravnopravno ako ne i prevashodno pri akreditaciji naučno – istraživačke delatnosti fakulteta vrednovati saradnju sa privredom. I ako u nju nisu uključeni svi nastavnici i saradnici takva institucija mora dobiti u najmanju ruku opomenu.

Ovo su samo neke od nabacanih ideja koje bi mogle da promene opštu sliku Srbije. I da imaju pozitivni povratni uticaj kako na naučno – istraživački tako i na privredni sektor. Nažalost najveći problem Srbije je upravo nepostojanje svesti o značaju sprege nauke i privrede. Što pre to shvatimo šanse za izlazak iz krize su realnije. Ali pitanje i dalje ostaje – Da li je stanje nepopravljivo, kao što izgleda?


Leave a comment