Možda će neko zbog naslova pomisliti da se radi o političkoj temi. Srećom radi se tekstu koji je daleko od dnevno političkih zbivanja. Ali u neku ruku i jeste političko pitanje, ali na terenu, gle opet kojim slučajem, informacionih tehnologija. O ovom pitanju se vodi žestoka borba. Pa se postavlja pitanje da li može da se nametne Srbija kao sudija.
Windows vs. Linux – Srbija kao sudija
Povremeno smo svedoci ponovnog traženja odgovora na odavno postavljeno pitanje – „Da li se konačno treba zahvaliti Windows operativnom sistemu i početi koristiti jednu od alternativa kao što je Linux“? I onda se takva diskusija obično svede na poređenje, kako se kod nas obično kaže – „baba i žaba“. Pogotovu što niko da se seti i razmisli ko su najčešći korisnici računara i zašta se oni najčešće koriste. Običan korisnik se u tom galimatijasu operativnih sistema kod savremenih računarskih uređaja bolje snalazi od onih koji bi hteli mudruju.
Linux
Hteli – ne hteli korišćenje pametnih telefona nateralo nas je da počenom da koristimo Android i iOS. Isto tako kao korisnici moramo biti spremni da poznajemo rad sa računarima kojima upravljaju i Windows i Linux operativni sistemi. Ako operativni sistem svedemo na nivo korisničkog interfejsa Windows je tu u prednosti. Jer ima praktično jedinstveni GUI (Graphical User Interface) grafički korisnički interfejs. Dok kod Linux operativnog sistema ima više od deset različitih GUI. Neću ih nabrajati da ne bi ispalo da se hvalim. Naravno oni koji se kunu u Linux sa gnušanjem će govoriti o GUI kod njega. A ponosi će se korišćenjem tzv. komandno orijentisanog korisničkog interfejsa (Shell).
Windows
Drugi će praviti razliku između Windows OS, kao zatvorenog sistema i Linux OS kao sistema sa „otvorenim kodom“, navodeći to kao veliku prednost Linux OS. pri tome se zaboravlja koliko korisnika zaista može da se koristi tom „otvorenošću“ i vrši izmene u kodu operativnog sistema dajući mu novi kvalitet.
Ispade da branim Windows i propagiram njegovo korišćenje, što naravno nije tačno. Ja se samo zalažem da ne treba nametati rešenja, pogotovu tamo gde to nije neophodno. Sve više smo svedoci korišćenja tzv. Internet/WEB aplikacija čije korišćenje od strane krajnjeg korisnika ne zavisi od operativnog sistema koji koristi na svom računaru, čak ni od WEB pregledača (browser).
Aplikacije
Kad se govori o razvoju aplikacija, sigurnosti njihovog korišćenja, integritetu podataka na računarima, serverima u sistemu Interneta, itd. onda je to drugo pitanje. I o njemu se i te kako vodi računa u savremenom računarstvu. Ali to nije pitanje za široki krug korisnika i poligon za nametanje rešenja tipa „za i protiv Windows ili Linux operativnog sistema“. Ako se to pitanje spusti još na obrazovanje dece u osnovnoj školi onda ćemo dodatno biti u problemu.
Šta treba znati?
Na kraju student računarstva mora da tokom studija stekne znanja o mestu i ulozi i naravno funkcijama operativnog sistema kao glavnog računarskog programa, a ne da prođe kurs korišćenja Windows/Linux. Stepen tih znanja koji će mu trebati i koja će posedovati tokom svoje karijere zavisiće od poslova koje bude radio. Najgore će biti ako prevlada stav da inženjer računarske tehnike treba da bude „državni univerzalni majstor“. A u Srbiji se to često očekuje, jer nažalost ima malo onih koji operativne sisteme poimaju na pravi način.
Znam da sam na neki način otvorio Pandorinu kutiju, ali šta je tu je. Otvorena diskusija ne može da bude loša.