Skorašnje poruke

Stranice1 2 3 ... 10
1
Obaveštenja / Re: OBAVEŠTENJA
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 08.11.2020, 15:18
Želim da se zahvalim Dejanu Vujičiću na trudu i istrajnosti da se Forum Laboratorije za računarsku tehniku ponovo vrati u funkciju. Takođe, očekujem da će Forum ponovo biti "arena" u kojoj će se izmenjivati korisne ideje i razviti plodna diskusija na teme iz oblasti računarstva.
2
Obaveštenja / Re: OBAVEŠTENJA
Poslednja poruka dvujicic - 08.11.2020, 01:29
Nakon dosta vremena, CSL forum je ponovo počeo sa radom  :>  Nadograđen je na najnoviju verziju 2.1 RC3. Nadamo se da će biti malo više posećen nego ranije i da će se razvijati korisna diskusija.
 L-)
3
Trenutno vlada mala oseka u broju diplomskih radova čijom izradom rukovodim pa mogu da napravim par osvrta na probleme koji se pri tome javljaju. O promenama uslovima u kojima se izrađuju diplomski radovi, a koji su posledica uvođenja svega onoga što smo krstili kao "Bolonja" već sam prilično detaljno pisao. Zato se neću vraćati na taj segment izrade završnih/diplomskih/master radova. Ovde ću pomenuti samo probleme vezane za jezičku stranu diplomskih radova.
Primetan je pad kvaliteta radova sa aspekta korišćenog jezika. Čini mi se da je ovo posledica korišćenja literature koja je raspoloživa na Internetu, a i sama je jezički slabijeg kvaliteta. S druge strane nekritički se koriste prevodi sa engleskog jezika dobijeni pomoću raznih online prevodilaca. Ovde do izražaja dolazi želja da se što pre završi sa izradom rada pa se u tekst unose prevodi koji nisu provereni na smislenost kako jezičkih konstrukcija, duha srpskog jezika, a često i tačnost onoga što je napisano. Takođe, tekstove su prepravile žargonske reči umesto tehničkih izraza koji su široko prihvaćeni u struci. 
Na kraju moram da kažem da mi se nekako čini da je i ovo posledica činjenice da studenti, a i mnogi nastavnici posao oko izrade diplomskih radova pokušavaju da završe preko Interneta, tj. na daljinu.
4
Činjenica je da u Srbiji ne postoji preterano razvijena računarska indistrija koja bi u okviru sopstvenog razvoja okupljala stručnjake koji bi širili vidike u oblasti računarstva. Takvih stručnjaka ako izuzmemo fakultete, gde se podrazumeva da su nastavnici stručnjaci za oblast u kojoj deluju i izvode nastavu, postoji uglavnom na institutima. Nažalost instituta kao što je nekada bio "Mihajlo Pupin", VTI, Matematički institut JNA nema previše tako da će prostor za angažovanje stručnjaka u rangu profesora biti veoma sužen. Međutim, ako pomenuta razmišljanja ostvare fakulteti će moći da anagažuju vrsne inženjere u svojstvu saradnika za potrebe izvođenja pre svega praktičnih vežbi.
5
Protekle 2016. godine napravili smo mali korak u održavanju seminara i predavanja iz oblasti računarske tehnike. Nažalost u drugom delu godine nismo nastavili sa praksom iz prve polovine godine.  Zato se nadamo da ćemo to nadoknaditi u tekućoj 2017. godini. Načelno već imamo isplanirana predavanja za mart, aprili maj mesec.
  • 11. marta 2017. godine  u okviru Savetovanja o Biotehnologiji na Agronomskom fakultetu će biti održan Workshop pod nazivom Primena informacionih tehnologija u poljoprivredi. Spisak predavača i tema o kojima će biti izlagano u okviru ove manifestacije biće objavljen narednih dana na sajtu Agronomskog fakulteta i Portalu Laboratorije za računarsku tehniku.
  • Tokom aprila 2017. godine biće održano predavanje na temu Kuda ide računarska tehnika.
  • Tokom maja 2017. godine planirano je predavanje na temu Uloga inženjera u razvoju novih proizvoda, sa aspekta razvoja hardvera i softvera.

Molim sve zainteresovane da iznesu svoje stavove po pitanju organizovanja ovakvih seminara i predavanja, kao i prelože teme koje bi bile interesantne da bi mogli da pravovremeno obezbedimo predavače.
6
U osnovnoj verziji periferijsk uređaj (PU), koji je predmet upravljanja bio je povezan na PC računar preko LPT porta. S obzirom da današnji PC računari po pravilu više ne poseduju ovaj interfejs pristupilo se traženju alternativnog pristup, koji je podrazumevao da se ne vrše izmene u samom periferijskom uređaju. Pošto je USB interfejs postao standardni interfejs preko koga se na PC računar povezuju periferijski uređaji bilo je potrebno napraviti adapter između USB interfejsa i postojećeg periferijskog uređaja. 
Komercijalni adapteri USB - to - LPT pokazali su se nepouzdani. Zato je razmotren pristup projektovanja sopstvenog adaptera na bazi Arduino modula. Shodno tome definisana je nova struktura povezivanja PU na PC računar. Da bi ovakav sistem mogao da funkcioniše potrebno je razviti dve aplikacije:
  • PC aplikacija preko koje se vrši specificiranje komandi za PU i njihovo prosleđivanje Arduino modulu preko USB interfejsa;
  • Arduiono aplikacija koja interpretira komande iz PC računara i prosleđuje odgovarajuće informacije PU.

Na trenutnom nivou realizacije razvijena je podrška za 
  • Komunikaciju PC - Arduino (aplikacija je razvijena u Visual studio 2013)
  • Generisanje određenih komandi za PU
  • Android aplikacija za interpretiranje skupa definisanih komandi.
7
Sad se postavlja novo pitanje: ko odredjuje ko je strucnjak za odredjenu oblast, tj koji su kriterijumi da bi se za nekog reklo da je strucnjak u svojoj oblasti?
8
Zaboravio sam da napišem da se po novom Zakonu o visokom školstvu predviđa mogućnost da nastavu na fakultetima izvode i stručnjaci iz privrede, tj. prakse. Mislim da bi to bilo jako povoljno na planu praktične nastave - prenošenja praktičnih iskustava u načinu rešavanja problema i primeni konkretne tehnologije, bilo na planu programiranja, bilo projektovanju i realizaciji hardvera.
9
Mislim da bi odgovor na oba pitanja bio negativan u nasem okruzenju. Vecina kvalitetnih ljudi nema nikakvih dodira sa obrazovnim sistemom i u tom smislu mislim da nemamo dovoljno strucnog kadra. Bilo bi dobro da fakulteti privuku razne strucnjake iz raznih oblasti racunarske tehnike i IT-a uopste kako bi preneli svoja znanja studentima a i nastavnicima.
Za drugo pitanje i ne moram da elaboriram odgovor. Jednostavno, fali nam ljudi.
10
Poslednjih dana sam se bavio nekim drugim stvarima, naravno ne manje vežnim. Međutim, vreme je da se vratimo razmišljanjima kako treba da izgleda nastavni plan studijskog programa računarstvo. U međuvremenu je aktuelizovana mogućnost proširenja kvota za studije informacionih tehnologija. Da li tu spada i računarstvo ne bih špekulisao. Ali ima jedna zanimljiva ideja koja se nekako stidljivo pojavila u javnosti. A radi se o predlogu da država finansira dobre nastavne planove tako što će davati studentima 1500+100 evra za školovanje na fakultetima koji imaju dobre nastavne programe. Pri tome se izgleda prevenstveno misli na nastavne planove u okviru kojih bi se školovali programeri, ali tako da dobiju praktična upotrebljiva znanja na bazi kojih mogu da se odmah uključe u proizvodni proces, tj. odmah mogu da se bave programiranjem na ozbiljnom nivou. Ono 1500+100 evra znači da država daje 1500, a pojedinac, tj. student treba da uloži svojih 100 evra i da sa tim ide na studije. 
Hoću da verujem da neko ko misli da mu je to zadatak pokušava da osmisli efikasniji način za školovanje stručnjaka sa praktičnijim znanjima. Međutim, moramo da postavimo ozbiljna pitanja:
  • Da li imamo dovoljan broj sposobnih nastavnika za ovakav koncept školovanja?
  • Da li imamo dovoljan broj potencijalnih studenata koji će na kraju stvoriti kritičnu masu stručnjaka koji će Srbiji doneti visok nivo akumulacije od programerskog posla?

Ne smemo zaboraviti da se radi o procesu koji ne može dati rezultate preko noći. Moraju se stvoriti uslovi za promenu životne i radne filosofije, jer ipak nije dovoljno proći pored računara i postati stručnjak za njih, ma šta to značilo.
Stranice1 2 3 ... 10