Skorašnje poruke

Stranice 1 2 3 4 5 ... 10
21
Naravno, sto se tice vezbe bilo kakav rad je dobar rad.

Pokazna vezba ili ne, uvek postoji mogucnost da se prica prosiri, a ako se neko dobro potrudi moze kasnije i da zaradi.


Dao sam jednu pogresnu informaciju, zakoni o kancelarjskom poslovanju su definisani samo za drzavne ustanove, dok privatnici nisu u obavezi da implementiraju ove odredbe, tj mogu samostalno da se organizuju kako ce da vode svoje delovodnike.


Iz iskustva ljudi koji se ovim bave vec vise od 10 godina, vecini firmi vodi skraceni delovodnik, gde se predmeti zavode kao br/tekuca_godina i pored toga arhiva, kako bi se lako nasli arhivirani predmeti.

U sustini ovo bi bilo kreiranje nekog DMS-a (Document management studio).
22
Ja sam o ovome razmišljao kao pokaznoj vežbi za studente, a usput bi se i poslovanje Fakulteta osavremenilo. Znam ja koliko smo mi konzervativni, najčešće bez razloga. Npr. ja sam valjda jedini nastavnik koji Zapisnike sa ispita popunjava elektronski. Istina kao Word dokument, ali ipak nije ručno. U principu u prvo vreme sve može da se vodi dvostruko, tj. da postoji elektronska verzija i papirna. Ali bi ipak izgradila jedna nova informaciona infrastruktura, a studenti bi bili u prilici da realizuju realan sistem, koji ima cilj da živi, a ne da zadovolji nastavnika.
23
Ovo je oblast kancelarijskog poslovanja koja je zakonski i pravilnicima uredjena u nasoj zemlji.

Samo kancelarijsko poslovanje se razlikuje od ustanove u kojoj se sprovodi, ali najcesce podele su na opstinsko kancelarijsko poslovanje, sudsko, vojno i privredno. Najvece razlike se vide u delovodniku.

U opstinama "zivotni ciklus" predmeta izgleda ovako:
Podnosenje zahteva (gradjanin predaje zahtev) > Zavodjenje predmeta ili spisa akata u pisarnici (predmet dobija IDK broj) > resavanje predmeta (referenti resavaju predmet) > arhiviranje ili slanje u drugi stepen

U privredi je to obicno malo drugacije, ali sustinski isto. Osnovna razlika je u delovodniku, tj nacinu vodjenja predmeta.

U sustini dosta interesantna tema, postoji nekoliko domacih firmi koje nude svoja resenja, ne bih da ih ovde reklamiram, ali ono sto je interesantno jeste da su vecina resenja desktop app i mislim da ni jednu web app nisam nasao. Nekako je logicno da ovaj vid app bude desktop varijanta, ali mislim da ce uskoro prevagnuti i tu potreba za kvalitetnim web softverom, posebno u opstinama.

Ukoliko ima zainteresovanih rado bih podelio svoje znanje o ovoj temi. Za one koje interesuje konkurencija najbolje je da guglaju pojmove: episarnica, elektronska pisarnica, elektronsko kancelarijsko poslovanje i sl.

Imajte u vidu da Vam je najveci konkurent microsoft-ov Share Point, ali nije bas realno da on jos dugo godina zazivi u nasoj zemlji, mada znam neke kompanije koje ga uspesno koriste. Sistem je veoma robustan tako da ga zbog toga ljudi izbegavaju.
24
Dobra stvar I cini mi se ne tako teska za implementaciju. Ali kao sto uvek biva lakse je reci nego uraditi.
25
Arduino moduli odavno su postali popularne platforme za razvoj najrazličitijih tipova uređaja. Jedan od interesantnih projekata vezan za korišćenje Arduino modula (u konkretnom slučaju radi se o Arduino UNO modulu) vezan je za njegovo povezivanje sa PC računarom preko USB interfejsa i upravljanje modulom preko programa koji se izvršava na PC računaru. U konkrenom slučaju radi se o programu pisanom u Visual BASIC - u 2010 (http://www.instructables.com/id/Using-Visual-Basic-to-control-Arduino-Uno/).
U priloženom primeru u VB programu se Arduino UNO šalje preko serijske veze podataka u obliku karaktera. Pošto se u programu koji se izvršava na Arduino modulu na osnovu vrednosti primljenog podatka izvršava željena akcija (konkretno pale se LED diode) postavlja se pitanje obima vrednosti koje se mogu proslediti, tj. broja akcija koje se mogu izvršiti na zavisno od opsega vrednosti. Polazeći od toga da se na ovaj način kao pojedinačni karakteri mogu preneti simboli iz ASCII skupa, što znači da je hipotetički maksimalan broj akcija 256. Šta raditi kada je potrebno na Arduino modulu pokrenuti veći broj akcija?
26
Često sam u prilici da popunjavam čitav niz formulara, koji se zatim prosleđuju nadležnim licima na obradu. Da bi jedan takav dokument postao izvršan tj. da bi se moglo postupiti po njemu neophodno je da prođe, kako se to kaže, nekoliko ruku. Konkretan slučaj je postupak otvaranja putnog naloga za putovanje u zemlji i inostranstvu. 
  • Onaj ko treba da putuje popunjava odgovarajući zahtev;
  • Zahtev predaje u administraciju;
  • Odluku o otvaranju putnog naloga donosi rukovodilac (dekan) uz saglasnost nekog od svojih pomoćnika (prodekana);
  • Na osnovu pozitivne odluke nadležni administrativni službenik popunjava putni nalog i zavodi ga u delovodnik;
  • Po izvršenom putovanju izvršilac popunjava putni nalog i predaje ga u finansijsku službu zajedno sa pratećom dokumentacijom (računi).
U vreme informacionih tehnologija ovaj posao bi mogao da se automatizuje. A jedan ovakav pristup bi bio dobra prilika da studenti učestvuju i realizaciji jedne relativno složene aplikacije, koja bi zahtevala demonstraciju stečenog znanja na jednom konkretnom poslu. A istovremeno bi se utvrdila korelacija u pogledu načina i obima znanja koja se stiču tokom nastave sa zehtevima rešavanja konkretnog problema.
27
Ako nekog zanima da radi neki konkretan projekat, evo jednog. Napravio sam skicu za upravljanje radom TA peci preko Android telefona (vidi sliku). Sistem bi trebalo da funkcionise na sledeci nacin:

1. Na pocetku se podigne R-PI server koja periodicno proziva uController 1 na koji je nakacen temperaturni senzor i koji daje temperaturu objekta, salje informaciju R-PI i smesta je u njegovu internu bazu
2. Kad korisnik pokrene Android aplikaciju, aplikacija salje HTTPS zahtev R-PI serveru (autentifikacija moze i drukcije da se implementira) gde cita trenutnu temperaturu iz R-PI baze. Ovo bi trebalo da bude zaseban thread koji bi periodicno citao bazu iz R-PI tj temperaturu.
3. Korisnik pomeranjem klizaca zadaje zeljenu temperaturu koja se HTTPS zahtevom salje R-PI serveru
4. R-PI server cita komandu i proziva odgovarajuci uController zadajuci mu komandu.
5. uController 0 cita komandu od R-PI servera i salje signal Aktuatoru koji dalje deluje na TA pec
6. Kad se dostigne zeljena temperatura, R-PI server salje komandu uControlleru 0 da zaustavi aktuator
Istovremeno se ta informacija salje nazad Android aplikaciji (nije ucrtano na ekranu Android uredjaja)

Mislim da bi to bilo to. Potrebna znanja:
* Android OS
* Java
* Raspberry-PI
* Python
* MySQL ili neka druga baza
* HTTP/HTTPS protokol
* WiFi protokol
* C ili C++
* ESP8266 uController
* Json
*
Verovatno sam nesto izostavio ali mislim da nije lose kao polazna osnova. Ovo se svakako moze doradjivati i prosirivati. Ako ima zainteresovanih, moze da se oformi grupa od tri do pet ljudi najvise koji bi radili projekat. Naravno, uz projekat obavezna je i izrada dokumentacje. Takodje, pozeljno je kod drzati pod kontrolom (SVN ili neki drugi sistem). Preporucujem da se projekat razdvoji u faze i da se radi jedna po jedna.

28
Laboratorijski projekti / Odg: ADC -> DAC
Poslednja poruka sora - 24.01.2017, 21:07
pa evo, ako ima jos zainteresovanih... ja cu da napravim hadrver...
29
Laboratorijski projekti / Odg: ADC -> DAC
Poslednja poruka Siniša Ranđić - 24.01.2017, 20:45
To je ono što sam želeo svih ovih godina, da kroz praktične aktivnsti prenosimo znanja iz generacije u generaciju.
30
Laboratorijski projekti / ADC -> DAC
Poslednja poruka sora - 24.01.2017, 19:58
ne znam da li sam pokrenuo temu na pravom mestu... posto je prof. Randjic komentarisao slabe aktivnosti na forumu :-)... mi studenti RI imamo 4 predmeta vezana za upravljanje i obradu signala (AU, SIS, DOS, DSU) sve sama teorija i matematika, na jednom predavanju je jedna kolegnica pitala profesorku "za sta ce nama ovo?"... a, i ja sam se pitao kako da npr realizujem G=Z/(Z^3+2Z^2+Z) funkciju... mozda ne bi bilo lose napraviti neki prost rgulator (mikrokontroler + adc +dac) cisto da se vidi...
Stranice 1 2 3 4 5 ... 10