Istraživanje je drugi pol delovanja svakog univerziteta, odnosno fakulteta. U okviru ove stranice biće predstavljeni stavovi vezani za pitanja naučno – istraživačkog rada.

Istraživanje između nauke i prakse

Kada sam započinjao inženjersku karijeru, samo pominjanje instituta i fakulteta stvara asocijaciju na naučno – istraživački rad. Ali brzo sam shvatio da je reč NAUKA jako skupa reč. I da ono čime se u najboljem slučaju bavimo su tzv. primenjena istraživanja. Bavljenje naukom i tada, a pogotovu danas je vezano za postojanje solidne materijalne osnove. Jer nauka sa sobom neminovno nosi predtekst apsolutnog, jer samo sagledavanjem rezultata u globalnim okvirima može da se oceni stvarni domet našeg delovanja u nauci.

Sigurno da se po sredstvima koja se ulažu u nauku Srbija ne može meriti sa mnogim državama, pa čak ni sa nekim renomiranim naučno – istraživačkim institucijama. Budžeti takvih institucija su i nekoliko redova veći od onoga što se ulaže u nauku na nivou cele Srbije. Naravno to ne znači da ne treba težiti da se naprave proboji u mnogim segmentima, bez obzira na materijalnu stranu istraživanja.

Istovremeno treba težiti da se istraživački rad koncentriše oko širokog spektra primenjenih istraživanja. Ovakav pristup će omogućiti mladim istraživačima brzo sticanje neophodnih praktičnih znanja. Radi se o znanjima koja se najčešće ne stiču tokom osnovnih studija, a neophodna su za uspešan istraživački rad. Kroz primenjeno istraživanje, pored neophodnih praktičnih znanja, istraživači će steći osećaj za rezultatske iskorake. A to su rezultati koji se mogu vrednovati kao naučni doprinos. Istovremeno primenjena istraživanja pružaju priliku da se deo rezultata istraživanja može komercijalizovati. Saradnja sa privredom je takođe važan aspekt naučno – istraživačkog rada.

Šta je istraživanje?

Personalno gledano naučno – istraživački rad je fundamentalno važan kod izrade doktorskih disertacija. Evo šta su na temu “Šta je istraživanje” davne 1987. godine napisali na Carnegie Mellon University, Computer Science Department u okviru kursa za strane PhD studente.

Važan aspekt istraživanja je i timsko delovanje. Značaj timskog rada može se meriti sa značajem materijalnih sredstava. Međutim, mora se konstatovati da u mnogim slučajevim nedostaje upravo timski rad, tako da se istraživačke aktivnosti često odvijaju sa svega par, pa čak i jednim istraživačem.

Naravno ne sme se prenebreći ni činjenica u Srbiji postoji nedostatak kvalitetnih istraživača. Iako se u poslednjih deceniju ipo broj studenata doktorskih studija mnogostruko povećao to nije dovelo do povećanja kvaliteta istraživanja. Tome je doprinela nepripremljenost visokoškolskih institucija na izmene u načinu studiranja. Praktično doktorske studije su postale zamena za nekadašnje magistarske studije. A imamo i slučajeve gde su i nižeg nivoa od njih. S druge strane smanjena privredna aktivnost uticala je da se mnogi svršeni studenti odlučuju za nastavak studija iako, po do tada ostvarenim rezultatima to nisu opravdali. To rezultuje dobijanjem, po pravilu manje kvalitetnih istraživača. Ako se tome doda da doktorske studije često traju predugo (čak i više od 10 godina) onda je jasno kakvo je okruženje u kome se realizuje naučno istraživačka delatnost kod nas.

Istraživanje – Kako ga vrednovati?

Ovaj tekst je trebalo da bude posvećen istraživanju kao globalnom procesu. Međutim, već samo nekoliko uočenih problema vezanih za naučno – istraživački rad u Srbiji čine takav pristup neprimenljivim na našu stvarnost. Pogotovu kada treba definisati kriterijume za vrednovanje istraživanja. Odsustvo nekih važnih faktora kojima se može odrediti kvalitet istraživanja uticali su da istraživanje u Srbiji može da se okarakteriše kao „istraživanje radi istraživanja“. Pogotovu kada se u poslednjih desetak godina kao apsolutni pokazatelj uspešnosti istraživanja i kvaliteta istraživača nametnuo broj objavljenih radova u časopisima sa tzv. SCi liste. Određeni korektiv predstavlja tzv. citatni indeks koji ukazuje koliko je istraživačka i naučna javnost u takvim radovima prepoznala rezultate koji predstavljaju istraživački proboj u određenoj struci. Nažalost ovakav trend vrednovanja rezultata istraživanja nije naša specijalnost. On postoji kod većine zemalja slične razvijenosti. Ali od toga nisu imuni i istraživači u onim najrazvijenijim zemljama.

Imajući u vidu ovakve potrebe istraživača širom sveta pokretanja časopisa, koji su trebali da postanu platforme za predstavljanje rezultata istraživanja danas predstavljaju svojevrstan poslovni izazov. Nisu retke situacije da se otkrivaju afere u okviru kojih se dolazi do saznanja da se za objavljivanje radova u takvim časopisima plaćaju pozamašne novčani iznosi. Dve takve afere dotakle su i istraživačku zajednicu Srbije vezano za časopise iz BiH i Rumunije. Ako bi se bavili bočnim efektima istraživanja došli bi u situaciju da u prvi plan ističemo loše primere umesto onih koji treba da budu svetlo na kraju tunela.

Da li smo ravnopravni?

Rasprave koje se proteklih sedmica vode u Srbiji, a vezane su za poziciju Univerziteta u Beogradu na tzv. Šangajskoj listi upravo u prvi plan stavlja vrednovanje rezultata istraživanja. Pri tome se uporno kao uzrok navodi malo ulaganje u nauku. A niko se nije ozbiljnije zapitao kako se formira ta famozna Šangajska lista. I da se radi o jednom krajnje birokratskom procesu. U kome se prebraja koliko univerziteti imaju dobitnika Nobelove i Fildsove nagrade, koliko radova onjavljenih u časopisima Science i Nature. I tek na kraju koliko su istraživači objavili radova u časopisima sa SCi liste.

Nastaviće se