U okviru ove stranice predmet razmatranja biće inženjersko obrazovanje. Pre nego se pokuša sa sagledavanjem okvira inženjerskog obrazovanja, sa posebnim osvrtom na elektrotehničko i računarsko inženjerstvo, treba se osvrnuti na činjenicu da su promene u tehnici i tehnologiji uticale da se okviri i potrebna znanja kojima treba da ovladaju inženjeri tokom studija uveliko izmenjenja na razmeđu dva veka. Osim toga navedene promene su praktično svakodnevne, što je dodatni faktor koji utiče na promenu pristupa u obrazovanju inženjera. Dinamičnost promena u praktičnoj demonstraciji znanja, koja se zahteva od savremenih inženjera, nameću određenu vrstu dvodimenzionalnosti u njihovom obrazovanju. Dvodimenzionalnost je posledica zahteva poslova kojima se bave savremeni inženjeri. Shodno tome i inženjersko obrazovanje mora da se prilagođava.

Glavnu dimenziju obrazovanja predstavljaju teorijske osnove struke nadgrađenje znanjima koja budućeg inženjera treba da upoznaju sa algoritamskim načinom mišljenja. Sledstveno tome inženjera treba upoznati sa načinima rešavanja problema, koji se s jedne strane mogu primeniti na što širi prostor struke, a s druge strane ovakva znanja su dugoročnija.

Bočnu dimenziju obrazovanja predstavljaju neposredna praktična znanaja, koja u savremenim uslovima po pravilu predstavljaju alate koje inženjeri koriste u svojoj praksi. Najčešće se radi o računarski baziranim alatima poznatim kao CAD (Computer Aided Design) Tools. Ako se ograničimo na oblast računasrkog softvera u ovu vrstu znanja spada i poznavanje programskih jezika i alata za programiranja. Svi ovi alati se stalno unapređuju, što od inženjera zahteva permanentno doškolovavanje i upoznavanje novih alata.

Svaka inženjerska oblast ima sopstvene specifičnosti tako da izvan osnovnog pristupa – teorijske osnove/praktična znanja obrazovanje se mora posmatrati upravo imajući u vidu te osobenosti svake od pojedinačnih struka. Takođe, svaka struka je dovoljno široka da se nameće potreba za specijalizacijom na nivou obrazovnog procesa.