Home » Računarstvo u Srbiji

Računarstvo u Srbiji

Možda bi ovo pitanje trebalo da ima globalne okvire. Međutim, živimo ovde i ne treba biti megaloman. Zato ćemo se baviti pitanjem – Šta je danas računarstvo u Srbiji? Četrdeset i kusur godina ubeđujem i sebe i druge da se bavim računarskom tehnikom. Možda je došao trenutak kada se treba suočiti sa istinom. Jer ima jedno tri decenije kako je ovaj pojam nekako gurnut u stranu. Za to vreme u prvi plan su izlazili pojmovi kao što su: informatika, informacione tehnologije ili danas digitalizacija. A pri tome, da li iz neznanja ili nečeg drugog svi zaboravljaju da iza svih tih pojmova u savremeno doba stoji RAČUNAR. Dakle računarska tehnika.

Kad se pomene računarska tehnika odnosno računar dvoljno upućeni razmišljaju o projektovanju i korišćenju ili primeni računara. Gde je tu onda prava računarska tehnika. Bez straha da će se učiniti greška pod računarskom tehnikom podrazumeva se oblast projektovanja računarskih sistema. To znači i hardvera i softvera. Međutim, kad je softver u pitanju onda se prvenstveno misli na projektovanje tzv. sistemskog softvera. Pitanje koje se mora postaviti – ima li danas u Srbiji prave računarske tehnike?

Korak u budućnost – sa Zvezdarskog brda

Da bi se dao početni odgovor potrebno je posegnuti malo za istorijom računarstva. I to onim vremenom kada su se računari realizovali na bazi integrisanih kola niskog i srednjeg stepena integracije. U principu ta kola su bila slobodno dostupna na tržištu. Polazeći od raspoloživosti takvih komponenata razvoj računara bio je vezan za sposobnost inženjera da ga projektuju. To je podrazumevalo specificiranje nove arhitekture računara i njenu realizaciju u obliku konkretnog uređaja. Bile su to šesdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Može se reči da je to bilo i zlatno doba i za računarstvo u Srbiji. Vodeću ulogu u računarskoj tehnici tadašnje Jugoslavije imao je Institut “Mihajlo Pupin” i njegova Digitalna laboratorija.

računarstvo u srbiji
Hibridni računarski sistem HRS-100, In memoriam Boris Jakovič Kogan i Slavoljub Marjanović – Caja

CER-10, bio je prvi jugoslovenski digitalni računar. Projektovan je u Institutu u Vinči, a realizovan 1960. godine u Institutu „Mihajlo Pupin“. Realizovan je korišćenjem elektronskih cevi, tranzistora, elektronskih relea, feritne memorije. Posle njega sledio je čitav niz računara koji su svi nosili oznaku CER. Najuspešniji modeli su bili CER-22, CER-200 i CER-12, koji su čak realizovani kao male serije. Korišćeni su za poslovnu obradu podataka u preduzećima, bankama i državnim službama i ustanovama. Praktično razvoj i realizacija računara iz familije CER je okončana 1975. godine kada je CER-11 realizovan u verziji integrisanih kola kao CER-111.

I tada smo bili svet

Krajem šesdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka inženjeri Instituta „Mihajlo Pupin“ i Instituta problema upravljanja iz Moskve projektovali su i realizovali hibridni (analogno/digitalni) računar HRS-100. Za potrebe Instituta iz sastava Akademije nauka SSSR tokom sedamdesetih godina realizovana su tri ovakva sistema.

Kraj ere računara na bazi diskretnih komponenata predstavljao je specijalizovani računarski sistem PMO (Procesor Multiprcesne Obrade). Razvoj je tekao u periodu 1980. – 1985. godine. Procesor je bio namenjen kao hardverska podrška radu operativnog sistema. Realizovan je kao RISC mašina. Njegov razvoj tekao je paralelno sa razvojem RISC mikroprocesora koji je na univerzitetu Berkli vršio tim istraživača pod rukovodstvom Dejvida Patersona. Razvoj PMO bio je potpuno nezavisan od RISC mikroprocesora. To pokazuje da je i početkom 80 – tih godina prošlog veka u Srbiji postojala kritična masa istraživača i znanja da se uhvati u koštac sa najsloženijim projektima u oblasti računarske tehnike.

Stiže demokratija i u računarstvo

Početak sedamdesetih godina prošlog veka, sa pojavom prvog mikroprocesora (Intel 4004) najavio je revoluciju u računarstvu. Mikroprocesori su sa sobom donosili sopstvenu arhitekturu skupa instrukcija. Zadatak projktanata računara sada je bio usmeren na povezivanje mikroprocesora sa okruženjem – periferijama. I na tom planu posao je bio olakšan, jer su proizvođači mikroprocesora projektantima nudili integrisana periferijska kola za tu namenu. Druga polovina sedamdesetih godina prošlog veka donela je preorijentaciju obrade podataka sa dotadašnjih main – frame i mini računara na mikroračunare. Njihova relativno mala cena uticala je da oni ne budu više privilegija bogatih. Relativna dostupnost mikroračunara do nivoa pojedinca značila je svojevrsnu demokratitaciju primene računara.

Nastaviće se …