Naučno – istraživačka delatnost u Laboratoriji za računarsku tehniku u proteklom periodu odvijala se u najvećoj meri u okviru projekta koji je finansiran od strane Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Na bazi tih istraživanja definisano je nekoliko bočnih istraživanja u okviru kojih su uglavnom proveravani praktični aspekti rezultata dobijenih u okviru glavnog istraživanja. Ta istraživanja su se pre svega odnosila na primenu inteligentni bežičnih senzora i odgovarajućih bežičnih mreža u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. Cilj naučno istraživačkog rada u Laboratoriji su istraživački projekti, kao osnovno opredeljenje.
Istovremeno realizovana su i istraživanja u oblasti paralenih računarskih sistema, sa posebnim osvrtom na realizaciju računarskog klastera na bazi Raspberry Pi modula korišćenjem MPI (Message Passinig Interface) koncepta.
Polazeći od istraživanja u razvoju i primeni IoT (Internet of Thing) uređaja pokrenuto je i istraživanje u oblasti Edge, Fog i Cloud računarstva.
Razvoj i modelovanje energetsko efikasnih, adaptibilnih, višeprocesorskih i višesenzorskih elektronskih sistema male snage |
|---|
Najvažniji naučno – istraživački projekat koji se trenutno realizuje u Laboratoriji je projekat pod nazivom: Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Projekat pripada oblasti tehnološkog razvoja (Evidencioni broj projekta je – ТR32043). Rukovodilac projekta je dr Goran Dimić naučni saradnik Instituta “Mihajlo Pupin” iz Beograda. U realizaciji projekta učestvuju istraživači iz sledećih naučno – istraživačkih institucija:
Sa naučno – istraživačkih institucija iz Čačka u realizaciji Projekta učestvuju:
|
Primena informaciono – komunikacionih tehnologija u poljoprivredi |
| Sa kolegama sa Agronomskog fakulteta u toku je rad na istraživačkom projektu koji ima radni naslov:
“Primena informaciono – komunikacionih tehnologija u poljoprivredi“ Ovaj istraživački projekt podrazumeva istraživanja u pogledu razvoja sistema za praćenje agro – meteoroloških parametara okruženja sa ciljem razvoja metodologije u predviđanju pojave biljnih štetočina i postizanja što efikasnije zaštite. U sadašnjoj fazi realizacije ovog projekta učestvuju:
|
Uz podršku German Research Foundation (DFG) u 2016. godini realizuje se bilateralni između Institura IHP Microelectronics (Frankfurt na Odri) i Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, projekat pod naslovom: |
| “Adaptive Wireless Sensors Networks for Enivonmental and Agriculture Applications” |
U okviru projekta čiji su korukovodioci Zoran Stamenković (IHP) i Siniša Ranđić (FTN) istražuju se mogućnosti formiranja kozorcijuma i osmišljavanje projekta sa kojim bi se konkurisalo kod nekog od fondova Evropske Unije. U realizaciji ovog projekta sa Fakulteta tehničkih nauka učestvuju:
U okviru realizacije ovog projekta u Institutu IHP Microelectronics u Frankfurtu na Odri 9. i 10. februara održan je Workshop on Advanced Wireless Sensor Networks u okviru koga se pored predstavnika realizatora projekta (IHP Microelectronics i Fakulteta tehničkih nauka iz Čačka) učestvovali i predstavnici Instituta Fraunhofer iz Berlina i Univerziteta Kantabria iz Santandera u Španiji. Učesnici Workshop su u okviru svojih izlaganja predstavili praktične rezultate svojih istraživanja, a koja spadaju u oopšti okvir istraživanja koje bi obuhvatio budući projekat. |
PARALELNI RAČUNARSKI SISTEMI |
| U okviru istraživanja realizovanih tokom doktorskih i master studija na Fakultetu tehničkih nauka pojavila se potreba za razvojem hardverske i softverske podrške paralelnom računanju. Iz toga su proistekle aktivnosti koje su okvirno smeštene u istraživački projekat pod nazivom:
“Razvoj računarskih klastera na bazi Raspberry Pi modula“ U realizaciju ovoga projekta trenutno su uključeni:
Dosadašnji rezultati rada na ovom projektu obuhvataju:
|
EDGE, FOG I CLOUD RAČUNARSTVO |
Primena računara dostigla je globalne razmere. Shodno tome neophodno je obezbediti odgovarajuću hardversku i softversku infrastrukturu. Namenski gledano data infrastruktura može se posmatrati sa aspekta obrade tj. procesiranja informacija odnosno komunikacije koju je potrebno ostvariti na relaciji izvor informacija – obradni centar – korisnik rezultata. Globalizacija primene računara dovela je do cloud computing koncepta. U okviru ovog koncepta obezbeđeno je deljenje računarskih resursa i servisa najčešće preko Interneta. Ogroman broj izvora informacija, koje treba obraditi, a koji danas po pravilu predstavljaju IoT (Internet of Things) uređaje stvorio je problem na planu efikasnog prenosa informacija u okviru cloud sistema. Prevazilaženje ovog problema se ostvaruje kroz tzv. edge computing i fog computing. Edge Computing je primer distribuirane obrade u okviru koje se procesiranje informacija u najvećoj meri ili čak kompletno izvršava na distribuiranim uređajima, koji se nazivaju pametni uređaji. Cilj ovog tipa računanja je da se obrada informacija približi izvorima informacija i fizičkim sistemima, kao što su inteligentni senzori i aktuatori. Što se tiče Fog Computing ono se bazira na strukturi koja koristi edge devices sa ciljem da se realizuje visok nivo računanja i skladištenja informacija na lokalnom nivou pre nego se putem Interneta proslede na cloud nivo. U okviru ovog segmenta istraživanja u Laboratoriji za računarsku tehniku trenutno se radi na razvoju različitih IoT uređaja i mogućnosti primene edge/fog računarstva prvenstveno u poljoprivredi. U sklopu ovih istraživanja realizuje se nekoliko potprojekata: |
| “Istraživanje u oblasti IoT uređaja” |
 |
| Istraživački projekti imaju dodatnu funkcuiju u stvaranju realnog okvira za stvaranje kompetentnih nastavnika za oblast računarske tehnike. Projekti koje trenutno realizuju u Laboratoriji ili se planira njihovo pokretanje pružaju za to fundamentalni okvir. |