Koristeći priliku da studenti Tehnike i informatike idu u posetu Beogradskim muzejima i sam sam se posle više od tri decenije ponovo našao u Muzeju Nikole Tesle. A po prvi put u Muzeju nauke i tehnike i Istorijskom muzeju Srbije. U kome se trenutno održava izložba „PUPIN – Od fizičke ka duhovnoj realnosti“. Neću da pričam o svemu šta sam tamo video. Jer svaki obrazovani čovek mora periodično da posećuje takva mesta. A kada se održavaju manifestacije kao izložba o Mihajlu Pupinu onda tako nešto ne sme da se propusti. Ovaj tekst je posvećen nečemu na šta me je potaklo ovo putešestvije po Beogradu. i donelo ono što se zove – seta.

U Muzeju nauke i tehnike, jedno ćoše izložbenog prostora posvećeno je računarstvu. I kada sam se našao u njemu po prvi put me je uhvatila seta. Bilo je to kada sam među eksponatima video računar CER 12 koji je Institut „Mihajlo Pupin“ poklonio Muzeju. Radi se o ormanu sa centralnom procesorskom jedinicom koja je korišćena za obradu podataka u Računskom centru Instituta. Seta me je uhvatila, jer je CER 12 računar sa kojim sam započeo svoju inženjersku karijeru. Istina bio je to primerak ovog računara koji je radio Računskom centru „Banatske banke“ u Zrenjaninu, ali kasnije slične poslove ću raditi upravo na računaru koji je izložen u Muzeju.

Seta na potesu Bulevar 73 – Braće Nedića

Posle duže vremena šetam se Bulevarom, kola sam pre muzejske ture ostavio u podzemnoj garaži kod Vuka. Za vreme beogradskih dana često sam prelazio ovaj deo Bulevara do moje nekadašnje ulice Braće Nedića, što se od Krunske spušta pravo na Metropol. Setih se onog vremena kada sam zahvaljujući tetka Jeli i čika Milivoju istovremeno znao tadašnja imena beogradskih ulica i imena koja su ulice nosile u vreme njihove mladosti. Na ovom delu Bulevara sa njegove desne strane puno toga se promenilo. Nestale su mnoge trgovine i kafane iz tog vremena. Čini mi se da je ostala samo poslastičarnica „Pelivan“, pored Češke ambasade, crkvena prodavnica tu odmah pored i skoro da ne mogu da se setim izloga pored kojih sam prolazio u vreme svoje mladosti.

Između sećanja i sadašnjosti

Nekadašnji „C market“ danas je „Shop and Go“, kafana „Grgeč“ je „McDonalds“, „Centroturist“ je pretvoren u banku. I da ne zaboravim onu telefonsku govornicu koja je bila moja glavna veza sa rodnim Čačko, naravno više je nema. A ona „Centropromova“ samoposluga u kojoj sam redovno pazario sada je „Costa Coffee“. I ponovo me obuze seta za vremenom kada sam izlazeći iz zgrade broj 13 u Braće Nedića po uslovnom refleksu skretao desno, jer je to bio smer za ETF i kasnije „Pupin“. Koliko puta sam, tek kad sam stigao do Bulevara shvatio da sam krenuo na drugu stranu, put Slavije.

Kod Pravnog pređoh na drugu stranu Bulevara. Metropol je sada Metropol Palace, hotel sa 5*. Setih se onih noćnih kafa koje smo čika Milivoje i ja ispijali tu praveći predah svako od svoga posla. Pogledah niz Kernedžijevu, učini mi se nekako drugačija od one uličice koja je pored Tašmajdana vijugala prema ulici 27. marta, nekada i sada ulici Kraljice Marije. Ne obraćajući pažnju na Univerzitetsku biblioteku stigoh do mog dragog Fakulteta. Ne sećam se da smo mu tepali skraćenicom ETF, kao što to čine današnji studenti, ali ne mislim da smo manje bili ponosni što smo „stanari“ Bulevara Revolucije 73. Kada smo je napuštali žurili smo put domaćih firmi. Tek kasnije ćemo se početi raspršivati po svetu. Kroz rešetke u trotoaru bacih pogled na osvetljenu Laboratoriju za elektroniku u suterenu ETF. Onako na brzinu izbrojah desetak novih osciloskopa. Još jednom ove večeri osetih setu.