Nikada sebe nisam smatrao puritancem kada je u pitanju srpski jezik. Struka kojom se bavim ceo radni vek je takva da je upliv tuđica izuzetno veliki. Ali čini mi se da sam maksimalno uspeo da plivam u tim vodama. I da strane, pogotovu engleske termine koristim samo onda kada je to zaista neophodno. Takav pristup je čak bio uobičajen pre više od dve decenije. Međutim, novi vek doneo je značajnu promenu kad je koriščenje stranih reči u pitanju. Jednostavno kočnice su popustile i svedoci smo da se strani, pogotovu engleski termini koriste krajnje nekritički. Čak i u situacijama kada to nije potrebno, a i neprimereno je. Zato čak i oni koji nisu preterani jezički čistunci moraju da se zapitaju – gde se dede naš jezik nasušni?

Zar baš mora?

Ovih dana iz profesionalne znatiželje pregledam nastavne planove u oblasti računarske tehnike. Interesuje me šta se to novo u obrazovnom smislu nudi budućim studentima. I naiđoh na nemali broj predmeta koji u celini i delimično direktno sadrže engleske termine. I ti sve napisano ćirilicom. Nadam se da će se svako, ko računarsku tehniku smatra svojom strukom u najmanju ruku osećati nelagodno. A šta tek za običnog čoveka znači ембеддед ili дата мајнинг. Ne bih se ovde bavio pitanjima adekvatnog prevođenja ovih i drugih stručnih pojmova. jer i to je ozbiljan posao.

Hteo sam samo da ukažem na jezički haos koji vlada. Ne treba podsećati da su nekada, a valjda i danas sve ozbiljne medijske, a pogotovu izdavačke kuće imale lektore. Zato je logično očekivati da stručnjaci iz pojedinih oblasti ako nisu sami u stanju da nađu adekvatan srpski izraz za stručne termine konsultuju te iste lektore. Ili misle da su sticanjem akademskih zvanja stekli pravo stručnosti i na opštem nivou. Možda neki to smatraju nevažnim. Ali treba se podsetiti da je jezik jedno od obeležja svake nacije.