„Put do pakla je popoločan najboljim namerama“. Svakako da ne treba podsećati odakle potiče ova izreka, ali se uvek treba setiti na njeno vanvremensko značenje. Vlada na svojoj poslednjoj sednici, pre odlaska u tehnički status usvoji Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine. Sam čin donošenja ovako važnog dokumenta predstavlja još jedan pokazatelj koliko se naši rukovodioci u oblasti nauke plaže da će im neko reći da ništa ne rade ili da ništa nisu uradili. Zato ajmo još jednom o dobrim namerama.

Nije to ništa novo, prati to ovu oblast društvenog života dugi niz godina, da ne kažem decenija. Nikako da shvatimo da nije strašno priznati da nešto ne znamo. Mnogo je bolje demisionirati, nego produžavati agoniju, čiji kraj može imati nesagledive posledice. Ovako ponovo smo dobili dvadesetak stranica lepih želja, koje će se ispunjavati na različite načine, ali sigurno ne onako kako treba.

Gde je tu nauka?

Cilj nauke nije l‘art pour l‘art tj. prilika da srpski naučnici mašu radovima na SCi listama i međusobno se nadgornjavaju ko je veće ime – neumesno bi bilo navođenje nekih narodskih izreka. Valjda nam je cilj da uhvatimo priključak sa tehnološki razvijenim svetom, a po mogućstvu napravimo i korak ispred. I naravno da se rezultati naučno – istraživačkog rada vide u svakodnevnom životu. Pre svega u onome što će naša privreda moći da ponudi tržištu, opet po mogućstvu svetskom. Pri tome ne smeju se zanemariti i oni aspekti naučno – istraživačkog rada kojima se pomeraju granice ljudskog uma.

Ali to je svuda u svetu čist ćar ovog posla. I ako ga bude, ne vidim bilo koga ko će tako nešto osporiti. Ovako će nam cilj ostati papir, često plaćen prilično skupo. Na bazi tog papira ćemo napredovati i sami nesvesni da gradimo „čardak ni na nebu ni na zemlji“. A treba se podsetiti da su se kroz istoriju rušile građevine sa mnogo čvršćim temeljima. A uvek se treba vraćati na – Još jednom o dobrim namerama