Prilikom prošlog javljanja bavih se problematikom izbora između Windows i Linux operativnog sistema. U međuvremenu malo razmišljah o širim aspektima računarskog obrazovanja, pa čak i generalno obrazovanja u oblasti tehnike. Jedan kolega, koji je sigurno dobro upoznat sa stanjem u oblasti poluprovodničke tehnologije i projektovanja integrisanih kola, pre neki dan u razgovoru iznese skeptičan stav po pitanju bavljenja naukom u Srbiji. I sam delim slično mišljenje, ma koliko to bio jeretički stav. Ali svako želi da bude objektivan ne bi smeo da ostane slep pred činjenicama. Jer naše društvo se nalazi, malo je to reći – na prekretnici.

S jedne stanje srpske privrede je daleko od onog nivoa koji je bio na kraju 80 – tih godina prošlog veka. A oni koji pamte to doba znaju da je u toj pretposlednjoj deceniji XX veka došlo do usporavanja privrednih tokova. Istovremeno statistika pokazuje da danas imamo doktora nauka više nego ikada u istoriji. Bez imalo cinizma trebalo bi očekivati da povećani broj obrazovanih i stručnih kadrova najvišeg ranga bude jedan od motora privrednoj razvoja. Ali nije tako.

Društvo na prekretnici

Ovaj debalans zahteva da se celo društvo zamisli nad svojom budućnošću u sektoru obrazovanja. Niko ne može da ospori da jednoj zajednici treba što više obrazovanih građana. Ali to ne može i ne sme da se odvija na principu „neka svi studiraju dok ne rešimo privredne i ekonomske probleme“. Takav koncept je na ovim prostorima prisutan već pola veka. Isto tako jedan krajnje liberalan koncept da je „svako kovač svoje sreće“ pa i u izboru zanimanja, može da bude poguban. Dovoljno je podsetiti se najsvežijih primera vezanih za školovanje menadžera. A po svoj prilici i sličan trend u oblasti tzv. informacionih tehnologija mogao bi da se završi na sličan način.

Zato je veoma važno da se čitavo društvo angažuje u traženju optimalnih pristupa obrazovanju. Jer samo na taj način ćemo doći do kvalitetnih kadrova. U tom kontekstu veoma je važna sinergija na relaciji država – obrazovne institucije. Dražava treba da obezbedi adekvatne uslove za rad škola i univerziteta. A pre svega fakulteti treba da se staraju da njihovi kadrovi budu što je moguće višeg kvaliteta. To podrazumeva da nastavnici pored visokog nivoa teorijskih znanja poseduju odgovarajuća praktična znanja. Jer sam na taj način će u potpunosti moći da se zadovolje potrebe za obrazovanjem savremenih stručnjaka.