Kaže naš narod – „Što je brzo to je i kuso“. Da li moramo da, po ko zna koji put, to osetimo na vlastitoj koži, da bi shvatili da je to jedna velika istina. Bojim se da prosvetne vlasti, ali i cela vlast to pokušavaju da potvrde sa školovanjem stručnjaka u oblasti tzv. informacionih tehnologija. Bojim se da još niko u ovoj zemlji nije ni pokušao da na pravi način definiše ovaj pojam. Ali svima su puna usta tog pojma. Svi očekuju da nam informacione tehnologije poprave sve ono što nismo uspeli u proteklih skoro tri decenije, tzv. tranzicije. Da li smo u zabludi zbog toga?

A mi sada hoćemo da povećamo upisne kvote za studije informacionih tehnologija. Jer očekujemo da će nam to omogućiti da stignemo zemlje koje su i ranije bile ispred nas. Ali i one koje pored nas prođoše kao ona kornjača iz priče o „zecu i kornjači“. Niko se ne zapita imamo li i sada potreban broj kvalitetnih studenata za studije tih spasonosnih studija informacionih tehnologija. Ili samo sebi rasterujemo strah, ostajući i dalje u zabludi da ćemo jednim potezom pera sve rešiti.

Pročitah da je Nacionalna služba za zapošljavanje u fazi preispitivanja procesa prekvalifikacije. Jer izgleda da ni doškolovavanje u oblasti informacionih tehnologija nije dalo očekivane rezultate. Uložene su velike pare, a mali broj tako dobijenih “strčnjaka” je našao posao u oblasti za koju se prekvalifikovao. Da li smo u zabludi i po tom pitanju?

Virus informacionih tehnologija kao obrazovne oblasti zamenio je menadžment. Eto na Mašinskom fakultetu u Beogradu akreditovan je studijski program Informacione tehnologije u mašinstvu. Da li treba neki komentar?