Noćas dobih poruku od strane IEEE Computer Society u kojoj se iznose predviđanja kojih devet tehnologija će biti vodeće u 2016. godini (http://www.prnewswire.com/news-releases/ieee-computer-society-predicts-top-9-technology-trends-for-2016-300193210.html). Interesovalo me je koliko se moja razmišljanja kreću u tim okvirima. Bih pomalo zadovoljan što u tom skupu tehnologiju nađoh i neka moja interesovanja i opredeljenja. Naravno zapitah se gde je u toj priči Srbija. Jer ne može se biti slobodan strelac i delati izvan konteksta okruženja. Džaba naše lepe želje i mišljenje da se nešto može uraditi u ovoj struci. Koju nazivamo po potrebi računarstvo/informacione tehnologije ako tako ne misli većina. Makar nju uglavnom činili oni koji su struku izabrali prošavši pored računara i pomislivši. „Što je ovo interesantno, tim ću da se bavim“. Ovako ćemo sotati između budućnosti i istorije.
Razmišljanje o budućnosti neminovno navodi i na podsećanje na prošlost, na vreme na koje me je podsetila poseta Muzeju nauke i tehnike. Setih se da je pre par godina pod pokroviteljstvom Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo objavljena knjiga pod naslovom „50 godina računarstva u Srbiji – hronika digitalnih decenija“, koja nas je vratila u vreme kada je nastao računar CER – 10 i kada smo, kako uvek volimo da se hvalimo bili među retkim zemljama koje su posedovale znanje potrebna da se napravi digitalni računar.
Kako do znanja
Podsetih se na vreme u kome sam na početku svoje karijere upijao znanja znamenitih autora na polju računarstva. Koliko su ona danas poznata savremenim poslenicima u oblasti računarstva. Kolio je njih čulo za knjigu, tzj. zbirku radova „Computer structures: Reading and Examples“ koju su pripremili Gordon Bel i Alen Njuel, a kasnije dopunio Danijel Sivorek. Potražite je i preuzmite sa adrese http://research.microsoft.com/en-us/um/people/gbell/CGB%20Files/Computer%20Structures%20Readings%20and%20Examples%201971.pdf. Biće vam zanimljivo da vidite kako je izgledala istorija računarstva pre 70 – tih godina prošlog veka. Kako su računari oplemenjivani novim rešenjima, koja su i danas nezaobilazna kod izučavanja arhitekture računara. Ko je čuo za firmu Burroughs Corporation, Control Data Corporation, Digital Equipment Corporation, Sperry Rand, RCA, … . Firme koje su dale tako puno računarstvu. O IBM ne treba ni trošiti reči. Da li neko zna šta je predstavljao sistem ILIAC IV? Druge pionirske poduhvate neću ni da pominjem.
Između budućnosti i istorije – i malo snova
Zato danas kada pokušavamo da predvidimo i procenimo kretanja računarstva u budućnosti treba se setiti svih njenih velikana. Kako pojedinaca, tako i istraživačkih laboratorija i firmi koji su učinili da računar postane Man of the Year za 1982. godinu u izboru časopisa Time (http://www.wired.com/2012/12/dec-26-1982-times-top-man-the-personal-computer/). Videćemo da je mnogo toga, što danas baštinimo na polju računarstva bilo odsanjano pre više decenija. A mi ga danas koristimo zahvaljujući razvoju, pre svega poluprovodničke, ali i drugih računarskih tehnologija.